Грађани дубоко забринути због медијског амбијента и последица које дезинформације производе по њихов живот
Србија је преплављена дезинформацијама, а највећу цену информативног хаоса плаћају грађани. Не само да коришћене у политичке сврхе, дезинформације злонамерно збуњују и поларизују друштво, већ и подривају темеље културног, економског и социјалног живота грађана. Ово је закључак извештаја сачињеног на основу грађанског дијалога одржаног управо на тему како зауставити поплаву нетачних информација која прети да удави јавни простор.
Грађански дијалог „From Fake to Check” окупио је више од 50 грађана из целе Србије. Тема су управо биле дезинформације и како се борити против њих, посебно имајући у виду поражавајуће налазе да је Србија међу највећим расадницима лажних вести у Европи.
Учесници су сагласни да дезинформације погађају све делове друштва, иако на различите начине – старије генерације су подложније дезинформацијама које шире традиционални медији, док су млади изложени утицају дигиталних платформи. Најделотворнији лек против манипулисања информацијама, сложили су се учесници, јесте медијска писменост, односно развијање критичког мишљења, као и стално проверавање садржаја информације али и медија који је шири.
Као главне проблеме које производе дезинформације, учесници су истакли поларизацију друштва, штету по економски, социјални и културни живот грађана, као и раст неповерења у институције.
Међутим, процес учења разликовања истине од лажи у мору информација, не може бити само одговорност појединца, већ су неопходне и друштвене стратегије медијског описмењавања. Отуда су учесници дијалога предложили и одређене активности које могу допринети овом процесу, између осталог и увођење грађанског васпитања као обавезног предмета у школама. Ово, наводи се, „није само инвестиција у образовање, већ и у будуће грађане спремне да активно учествују у друштвеним процесима, подржавају демократске вредности и доприносе развоју здравог и инклузивног друштва”.
Такође, извештај показује да је неопходно јачање новинарског интегритета и заговарање за независност медија како на локалном тако и на националном нивоу, али и увођење система регулисања ширења дезинформација посебно на друштвеним мрежама. Затим, потребна је елиминација политичког утицаја на институције, повећање транспарентности њиховог рада, као и доступности информација од јавног значаја јер „могућност правовременог приступа информацијама смањује простор за стварање и ширење дезинформација”.
Овај грађански дијалог показао је да су грађани дубоко забринути због медијског амбијента и последица које дезинформације производе по њихов живот. Стоји и чврст став да је потребна хитна акција, али удружена – дијалог мора укључити и медије, медијска удружења, државне структуре и институције, организације цивилног друштва, као и међународну заједницу ради међудржавне сарадње. Једино свеобухватним приступом, системском регулацијом и медијским описмењавањем могуће је градити здраво друштво отпорно на манипулисање информацијама.
(Извештај доступан на https://www.gradjanske.org/wp-content/uploads/2024/01/FFTC-report-Serbia.pdf )