Међународни дан борбе против насиља над женама, 25. новембар

FemPlatz: и даље нема јасног институционалног одговора на спречавање фемицида

Ове године до сада је у Србији убијено 25 жена, а највећи број фемицида је могао да буде спречен. У већини случајева жртве фемицида нису се обраћале надлежним државним органима, установама за помоћ и заштиту од насиља, а када су се и обраћале одговор није био ефикасан и делотворан, напомињу из FemPlatz-а

Поводом Међународног дана борбе против насиља над женама, 25. новембра, и отпочињању кампање 16 активизма против насиља над женама, из удружења грађанки FemPlatz напомињу да и даље нема јасног институционалног одговора на спречавање фемицида.

Напомињу да је ове године до сада у Србији убијено 25 жена и даје највећи број фемицида могао да буде спречен. У већини случајева жртве фемицида нису се обраћале надлежним државним органима, установама за помоћ и заштиту од насиља. FemPlatz упозорава да и у оним малобројним случајевима пријаве насиља, одговор није био ефикасан и делотворан.

FemPlatz-а подсећа и на њихово истраживање под називом Покушај фемицида и фемицид у Србији – спречавање и процесуирање из 2021. године, које је обухватило правноснажно окончане судске предмете фемицида од 2018. до 2019. године, као и покушаје фемицида у Републици Србији од 2015. до 2019. године. Резултати су показали да у наведеном периоду правноснажно окончано 59 предмета, од тога 30 предмета за покушаје фемицида (покушај убиства и тешко убиство у покушају) и 29 предмета фемицида (убиство, тешко убиство, убиство на мах, насиље у породици са смртним исходом. Наводимо неке од главних закључака истраживања.

Највише је извршено убистава у покушају самостално – 23 или у стицају са другим кривичним делима – два (недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивног материјала). Као тешко убиство у покушају квалификовано је пет кривичних дела, док је као тешко убиство у покушају квалификовано је три кривична дела.

У структури извршених фемицида преовлађују кривична дела убиства – 55,2 одсто, различити облици тешких убистава су заступљени са 37,9 одсто, убиства на мах – 3,4 одсто и насиље у породици са смртним исходом – 3,4 одсто.

Покушаји фемицида чешће се врше у граду (60,6 одсто) него у селу (33,3 одсто). Знатно је, међутим, мања разлика у учесталости вршења фемицида у граду у односу на село – 44,8 одсто фемицида је извршено у селу, док је у градској средини извршено 51,7 одсто фемицида.

Покушај фемицида најчешће се извршана у стану/кући/дворишту жртве (30,3 одсто) и заједничком стану/кући/дворишту жртве и учиниоца (27,3 одсто). Знатно мањи број покушаја фемицида извршен је у стану/кући/дворишту учиниоца (6,1 одсто), што значи да су учиниоци најчешће одлазили у простор у коме борави жртва или су дело извршавали на отвореном простору (21,2 одсто), ређе на радном месту жртве.

Фемицид се, као и покушај фемицида, извршава најчешће у заједничком стану/кући/дворишту учиниоца и жртве (41,4 одсто) или у стану/кући/дворишту жртве (34,5 одсто). На отвореном простору извршено је 13,8 одсто фемицида, док је у стану/кући/дворишту учиниоца фемицид извршен само у једном случају.Ови подаци потврђују да је најмање безбедно и најнесигурније место за боравак жене управо њен дом.

Највећи број покушаја фемицида извршен је у зимским месецима (децембар, јануар, фебруар) 33,3 одсто, затим у пролеће (март, април, мај) 21,2 одсто и подједнак број је извршен у лето и јесен – 18,2 одсто. Највећи број фемицида извршен је у априлу (5) и мају (5) – укупно 10 (35,5 одсто), затим у августу
4 (13,8 одсто), јуну 3 (10, 3 одсто), септембру 3 (10,3 одсто), новембру 3 (10,3 одсто) . Најмање фемицида је извршено у јануару и децембру, док у јулу и децембру није извршен ниједан фемицид.

Најчешће средство за извршење покушаја фемицида било је хладно оруђе: нож (27,2 одсто) и кухињски нож (18,2 одсто). Ватрено оружје је коришћено у седам случајева и то: једноцевка ловачка пушка (3,0 одсто), пиштољ (12,1 одсто), бомба (3,0 одсто) и импровизована направа у облику оловке (3,0 одсто). Више средстава извршења коришћено је у шест случајева (18,2 одсто): нож и упаљач; шаке, дрво, нож; шаке, скалпел; цепаница, нож; песнице, ноге, парче стакла; тупи део металне секире, метална штангла. За разлику од покушаја фемицида, фемицид је најчешће извршаван коришћењем више средстава извршења (12 – 41,4 одсто): физичка сила (руке, шаке, песнице) и механичко оруђе; физичка сила и нож; физичка сила и чекић; руке, ноге и нож; руке, ноге и дрвена мотка; дрвени штап за поштапање и оштрица секире; метална шипка и кухињски нож; дрвена летва, метална шипка и стопало у обући; шака, ноге и кухијски нож; песнице и кухињски нож. Доминира хладно оружје (нож, кухињски нож, ловачки нож) – 31,0 одсто, док је ватрено оружје (пиштољ) коришћено само у једном случају.

Анализа описа начина извршења покушаја фемицида и фемицида показује да су примењивани различити начини извршења: ударање мотком, штапом, чекићем, секикром, хидрауличном дизалицом, мотком, ашовом; пуцање из ловачке пушке, пиштоља, бацање бомбе; убадање ножем; ударање шакама, ногама, песницама по главни и телу; угушење јастуком и рукама; поливање бензином и паљење. Сви ови начини извршења показују да су у већини случајева учиниоци испољили велику бруталност и свирепост према жртви.

Подаци о старосном добу узрасту учинилаца покушаја фемицида углавном су остали непознати јер су анинимизирани, тако да се не могу се изводити валидни закључци о томе која старосна категорија доминира. Ипак, доступни подаци упућују на закључак да међу учиниоцима доминира старосна категорија учинилаца од 25 – 56 година – 39,4 одсто, што је и разумљиво с обзиром на природу извршених кривичних дела (кривична дела насиља, партнерски однос). У време извршења фемицида највише учинилаца припадало старосној категорији од 33- 40 година – 17,2 одсто, нешто мање старосној категорији од 18-25 година – 10,3 одсто, као и старосним категоријама 49-56 – 10,3 одсто и 57-65 – 10,3 одсто. Само један учинилац имао је преко 65 година, што значи да међу учиниоцима покушаја фемицида и фемицида преовлађује млађа старосна категорија.

Подједнак број учинилаца покушаја фемицида био је у браку (30,3 одсто) или није био ожењен (33,3 одсто), односно, био је емотивном или партнерском односу са жртвом. Значајан је проценат разведених (15,2 одсто), што показује да до ескалирања насиља и покушаја извршења најтежег кривичног дела убиства долази и после прекида брачног односа. Учиниоци фемицида су у време извршења кривичног дела у највећем проценту били ожењени – 31,0 одсто. Нешто мањи је проценат учинилаца који нису били ожењени (27,6 одсто), а у ванбрачној заједници живело је 10,3 одсто учинилаца, колико је било и удоваца.

Подаци о броју деце учинилаца покушаја фемицида и фемицида углавном су анонимизирани или уопште нису наведени. Према подацима који су били доступни, највећи број учинилаца је без деце (30,3 одсто), затим са троје и више деце (15,2 одсто), док је подједнак број оних са једним или двоје деце (18,2 одсто).

Највећи број учинилаца покушаја фемицида има завршену средњу школу/ гимназију – 30,3 одсто, а 21,3 одсто њим има завршену основну школу. Подједнак је број оних са незавршеном основном школом и са вишом школом или факултетом – 6,1 одсто. Учиниоци фемицида такође су већином средњег образовања (37,9 одсто). Без образовања био је само један учинилац, а са незавршеном основном школом два учиниоца. Високу школу или факултет завршило је 6,9 одсто учинилаца. Ови подаци показују да степен образовања није од значаја за извршење кривичног дела. Ипак, треба имати у виду да је чак у 33,3 одсто судских пресуда код покушаја фемицида и 20,7 одсто код фемицида нема података о образовању учинилаца, услед анонимизираности података или због тога што суд ову околност није утврђивао и констатовао.

Недостају подаци о занимању учинилаца покушаја фемицида и фемицида јер су или анонимизирани или суд приликом узимања личних података уопште није констатовао занимање учиниоца. Само у осам судских пресуда за покушај фемицида постоји податак о занимању учиниоца. Према тим подацима, учиниоци покушаја фемицида имају следеће занимање: радници на пијаци, у кухињи хладњаче, на пољопривреди, неквалификовани радник, пензионер, економски техничар возач, а без занимања је био један учинилац.

Највише учинилаца фемицида су радничког занимања. Остала занимања учинилаца фемицида су: инжињер информатике, електроинсталатер, месар, пекар, економски техничар, аутомеханичар, портир, зидар, грађевински техничар, металоглодач, музичар, али има и оних који су без занимања.

За 39,4 одсто учинилаца покушаја фемицида и за 27,6 одсто учинилаца фемицида недостају подаци о запослености јер су анонимизирани. Према доступним подацима, највише учинилаца покушаја фемицида било је незапослено (27,3 одсто), у односу на запослене (15,1 одсто). Учиниоци фемицида су углавном
били незапослени или су тражили посао – 34,5 одсто. Запослено је седам учинилаца- 24,1 одсто, а повремено је радило 6,9 одсто учинилаца.

Подаци о ранијој осуђиваности учинилаца покушаја фемицида показују да је више него дупло већи број неосуђиваних од осуђиваних (66,7 одсто неосуђиваних према 27,3 одсто осуђиваних). Раније осуђивани учиниоци били су осуђени за различита кривична дела: убиство, лака телесна повреда, тешка телесна повреда, крађа, тешка крађа, недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја, неовлашћено коришћење туђег возила, насиље у породици. И највећи број учиниоца фемицида раније није осуђиван (51,7 одсто), али је велики и број оних који су раније били осуђивани (41,4 одсто). Раније осуде тичу се различитих кривична дела: тешка крађа, фалсификовање исправе, убиство, прикривање, лака телесна повреда, помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела.

О постојању алкохолизма и злоупотреби психоактивних супстанци код учинилаца покушаја фемицида и фемицида пре извршења кривичног дела може се закључити на основу података из судскопсихијатријског вештачења.

Према овим подацима, 30,3 одсто учинилаца покушаја фемицида болује од алкохолизма, а само 15,2 одсто су зависници од коришћења психоактивних супстанци.

Ниједан учинилац покушаја фемицида није био под дејством психоактивних супстанци у време предузимања радње извршења. Већина учинилаца није била у алкохолисаном стању када је покушала да изврши фемицид – 57,6 одсто.
Међутим, висок је проценат учинилаца покушаја фемицида (42,4 одсто) који су извршили кривично дело у алкохолисаном стању. У време извршења фемицида већина учинилаца није била под дејством алкохола, односно, није извршила фемицид у акохолисаном стању – 51,7 одсто. Ипак, значајан проценат учинилаца
– 41,4 одсто био је под дејством алкохола у време извршења кривичног дела. Само два учиниоца фемицида била су у време извршења кривичног дел под дејством дроге, док осталих 86,2 одсто учинилаца није било под дејством дрога. Један учинилац је критичном приликом под дејством лекова, алкохола и марихуане био у стању омамљености, што је, према налазу и мишљењу вештака психијатра, утицало да на погрешан начин тумачи догађаје и понашања особа из своје околине.

У истраживаном узорку покушаја фемицида код већине учинилаца није констатовано постојање психопатске структуре личности, која, према криминолошким истраживањима, доминира код учинилаца кривичних дела. Само у 12,1 одсто случајева је у налазу и мишљењу вештака наведено је да код учиниоца постоји оваква стуктура личности, која може да утиче на криминално понашање и коју, поред осталог, одликује: отежано прилагођавање друштвеним нормама понашања, агресивност и импулзивност, раздражљиво реаговање на безначајне поводе, слабост и нестабилност воље, претерана осетљивост, емоционална лабилност и сл.

Постојање психоза констатовано је код 21,2 одстоучинилаца покушаја фемицида (повратни депресивни поремећај, психооргански синдром, параноидна схизофренија, неспецификована органска психоза, перзистентни поремећај са суманутошћу и доминантно присутним суманутим идејама љубоморе,
афективно биполарно обољење).

Код већине учинилаца покушаја фемицида констатовано је да је урачунљивост била смањена, али не битно – 36,4 одсто, урачунљиво је било 30,3 одсто учинилаца, док је 15,2 одсто учинилаца било неурачунљиво. Битно смањена урачунљивост констатована је код 18,2 одсто учинилаца.

Код 39,3 одсто учинилаца који су извршили фемицид урачунљивост је била смањена, али не до степена битног, што значи да су били способни за расуђивање и одлучивање и да су били свесни да дело које чине није у складу са законом. У испитиваном узорку, 17,2% учинилаца фемицида били су урачунљиви у време извршења дела. Висок је проценат учинилаца фемицида који су били неурачунљиви у време извршења кривичног дела, чак 27,6%, услед душевних болести.

У погледу односа учинилаца према одговорности за догађај, највише учинилаца који су покушали фемицид не дају објашњење или немају објашњење због чега су покушали фемицид – 30,3 одсто. Ипак, 24,2 одсто учинилаца изражава кајање због учињеног кривичног дела и углавном прихвата своју одговорност – 18,2 одсто. Свој поступак сматра адекватним 12,1% учинилаца, који се не кају због онога што су учинили. Треба нагласити да је у суштини изјаве учиниоца да се кају због извршеног покушаја фемицида, брига за сопствени положај и висину казне, а не израз жаљења због убиства и нанетих патњи жртви.

Највећи проценат учинилаца фемицида (21,1 одсто) углавном пребацује одговорност на жртву или оспорава везу са догађајем. Када овај резултат упоредимо са резултатом који показује однос према извршеном кривичном делу, можемо да закључимо да учиниоци признају да су извршили кривично дело кад већ постоје материјални и други докази да су дело извршили (44,8 одсто), изражавају жаљење и кајање (10,3 одсто), али сматрају да је жртва крива и да је она својим понашањем допринела да дође до извршења кривичног дела.

Ако томе додамо проценат учинилаца који не дају објашњење или га немају – 13,8 одсто, сматрају да “није било избора” – 10,3 одсто или догађај сматрају несрећним стицајем околности – 6,9 одсто, јасно је да већина учинилаца из испитиваног узорка заправо нема осећај кривице и одговорности за извршени фемицид. Изражавање кајања учиниоца произилази из осећаја самосажаљења и страха од изрицања строжије казне. Извршење фемицида није признало 24,1 одсто учинилаца, док се 3,4 одсто не каје и сматра свој поступак адекватним.

Бесплатан СОС телефон за пријаву насиља 0800 100 007, радним данима од 10 до 20 сати

СОС телефон Сигруне кућа Панчево 0800 100 113, радним данима од 9 до 19 сати

Ивана Предић

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
PANpress
%d bloggers like this: