Активности удружења Рома „Даница"

Едукацијом против расизма и дискриминације

Имовина, насиље над женама, рани бракови, девојчице које су продате по уговореним браковима – теме су против којих ће се удружење и надаље борити

Како би спознали своја права, али и препознали свакодневну дискриминацију и расизам, удружење Рома „Даница” покренуло је иницијативу „Отворено о правима у ромској заједници”.

Иницијатива делује на територији Панчева, али и у другим мањим руралним срединама. Кроз различите едукације и радионице активитскиње ће покушати да допринесу спречевању раних уговорених бракова, али и да помогну припадницима ромске заједнице да остваре своја права.

Где се Ромкиње и Роми најчешће сусрећу са дискриминацијом, ко дискриминише и како се са њом изборити?

Ово су нека од питања на која ће чланице удружења „Даница” покушати да да одговоре на радионицама које ће у наредних неколико месеци бити организоване у банатским насељима.

То је оно што обележава рад ове организације – рад у малим руралним срединама. То ће бити Качарево, Долово и Јабука где заправо и организација делује, тако да мислим да је врло важно да говоримо увек и да подсећамо да се не примењују двострукти аршини за нас Роме и не-Роме”, додаје Даница Јовановић, једна од чланица удружења Рома „Даница”.

Дискриминација најчешћа у државним установама

Да проблеми и расизам неретко долазе из школе, некада чак директно од учитеља, изјавила је једна од учесница прве радионце. Наиме, мештанка насеља Јабука у Панчеву Добрила Ристић рекла је да је њена ћерка дискриминацију на својој кожи осетила са 13 година.

Тадашња разредна јој је рекла да треба да се спрема за удају, а не да учи школу. Она се јако разочарала и имали смо проблем да је престала да иде у школу и после тога се удала са 19 година”, каже Ристићева.

Ово је била прва од девет радионица на којима ће чланице удружења разговарати о томе како да припадници ромске популације препознају где се њихова права крше и коме могу то да пријаве. Циљ је да се помоћ пружи грађанкама и грађанима који живе у местима, где како каже Јовановићева, нико не залази и нико ништа не ради.

Желимо да радимо и спречавамо ране, уговорене бракове који постоје у ромској популацији овде у Банату. Жене и девојке морају да препознају своја права, дискриминацију, расизам и фашизам како би саме себе заштитиле”, додаје Јовановићева.

Јовановићева тврди да Ромкиње и Роми имају проблеме током школовања, у здравству, као и у читавом систему државе Србије. Систем, како каже, не препознаје потребе и специфичност ромске популације.

Једно дете када крене из ромског насеља у школу, ту је специфичност, одакле је старт једног детета. Јер, ако ми причамо о деци да имају исти старт у животу, па немају исти старт. Ако дете дође прљаво и ако дође из блата, то није битно, али је битно његово знање заправо. Треба да се цени и његов труд да дође из овог насеља, да научи и да буде равноправано са другом децом. То систем треба да препозна”, каже Јовановићева.

Правна служба удружења до сада је и више пута реаговала, а неки од њих стизали су и до Европског суда за људска права.

Ми смо разне процесе пред судом заједно са Yucom-ом радиле и наша правна служба је неке процесе покренула пред државом. Неки су случајеви стизали и до Стразбура, и чекамо одговоре и такве. Не знам колико сте обавештени за онај линч 2010. године који је био према ромској популацији овде у Јабуци. Тада су се све невладине организације укључиле, систем тада није реаговао, само су невладине оргнизације реаговале. Ту су биле ‘Жене у црном’ заједно са нашом банатском мрежом, које су дошле прве и једине да помогну и да буду са Ромкињама и Ромима у том линчу који су доживели”, истиче Јовановићева.

Уличне акције

Како би сакупили што више података и информација о случајевима када су Роми на било који начин били угрожени, осмислили су флајере са упитницима, које деле на радионицама и уличним акцијама. Уз помоћ сајта promeni.rs су за релизацију ове идеје добили саветодавну, логистичку, али и материјалну помоћ.

Пре свега захваљујемо Националној коалицији за децентрализацију која је подржала овај пројекат, али и ‘Групи 484’ и фондацији ‘Јелена Шантић’. Ово је мали грант који има пуно активности, а једна од њих јесте улична акција и подела материјала. У оквиру материјала имамо питање: уколико сте преживели дискриминацију, молим вас поделите ваше искуство. Оне су саме писале своје искуство овде и ми ћемо та искуства поделити на завршној конференцији и да презентујемо све институцијама. Важна тема и важни реални животи људи јер мали кораци, сваки мали корак који урадимо за ове људе за њих је врло важан”, каже она.

Имовина, насиље над женама, рани бракови, девојчице које су продате по уговореним браковима – су ствари против којих ће се удружење и надаље борити. Како би било што ефикаснији покушаће да у решавање овог проблема укључе све релевантне институције које у свом домену могу помоћи.

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress