Разговор са Миланком Бодирогом, потпредседником Савеза самосталних синдиката града Панчева

Држава мора донети стратегију за пружање финансијске помоћи привредном сектору и социјално угроженим грађанима

Како данас у периоду економске кризе, изазванoм пандемијом корона вируса, живе радници, који сектори су најугроженији, има ли кршења права радника током пандемије. Шта држава, а шта град треба да предуземе да помогне привредницима и привреди? О тим и другим темама разговарали смо са Миланком Бодирогом, потпредседником Савеза самосталних синдиката града Панчева.

Епидемија корона вируса снажно се одразила на привредну активност на светском, а и на локалном нивоу. Које све промене, односно проблеме изазване епидемијом, сте запазили у привредном сектору у граду Панчеву?

Последице пандемије које се односе на економску ситуацију у Панчеву, не разликују се у односу на остале граде у Србији. Самим тим и кретања на тржишту рада су мање-више идентична као и у другим деловима републике. Евидентно је да су од марта до јуна, највећи удар поднеле делатности којима је био забрањен рад, а самим тим и запослени у тим делатностима. Пошто се ради о сектору где не постоји синдикално организовање, можемо закључити само на бази претпоставки да је одређен број запослених на одређено време у воом периоду остао без посла.

Које су привредне гране најугроженије?

Сектори који су у горе наведеном периоду најзначајније били погођени свакако су угоститељство, туризам, превоз путника, занатске делатности (фризери, козметичари, кројачи, обућари…)

Криза изазвана епидемијом довела је до масовног отупштања радника широм света. Имате ли податке колико је људи у граду Панчеву остало без посла?

С обзиром на то да је пандемија присутна шест месеци и да је њен интезитет условљавао увођење различитих мера Владе РС, немогуће је у овом тренутку одредити број људи који су остали без посла, а поготово што је тај број везан за раднике који нису били наши чланови. Оно што можемо са сигурношћу тврдити је да су у највећој мери погођени радници који су били у радном односу на одређено време, и тај проценат људи којима уговори нису обновљени се креће од 15 до 30 одсто.

Сведоци смо да и услед других околности људи остају без својих радних места, пример је бивше предузеће АТП. У исто време радницима АТП-а је било врло тешко да остваре своја загарантована права, па су у неколико наврата штрајковали. Шта нам говори овај пример, у каквој су позицији радници у Панчеву?

Треба рећи да је проблем АТП-а вишедеценијски и да комплексност решавања истог је била искључиво у надлежности власти. Како су се мењале власти тако се мењао и приступ у решавању проблема. Деценијама су радници АТП-а захтевали да се власт бави узорцима, а не последицама тешке финансијске ситуације која је пратила то предузеће. С обзиром на епилог јасно је да за то није било ни воље, ни жеље. Зашто? Вреће ће показати. Такође, чињеница је да је концептт неолибералног капитализма који је код нас присутан, у псоледње две деценије, у значајној мери смањио права радника која су имали у периоду пре промене друштвених односа. Нажалост, у времену у којем живимо за свако своје право па макар и стечено, морамо се сами изборити. Што се тиче позиције радника у граду Панчеву, она се не разликује од генералне слике радништва у Србији. Другим речима, највећи губитници транзиције су само и сикључиво синдикати и радници. Губитком поверења у синдикате радници су изгубили веру у себе, а то је проблем који ће још дуго остати нерешива препрека.

Колико се поштују радна права током корона вируса, да ли се зараде исплаћују, да ли радници имају право на боловање у пуном износу уколико се заразе, каква су ваша сазнања?

Што се тиче редовности зарада у фирмама где имамо чланство, можемо рећи да је стање редовно, и да послодавци поштују закон. Спорадични су случајеви где зараде касне по неколико дана, али се тај проблем решава у разумном року.

На шта су вам се највише жалили и због чега су вам се најчешће обраћали ваши чланови и чланице?

Између осталог проблем са којим се као синдикат суочавамо везан је за усклађивање зарада након установљене минималне цене радног часа за 2020. годину.  Очигледно да један број послодаваца није расположен да увећа зараде запосленима на основу раста минималне цене рада која је иначе у већини случајева основица за обрачун истих, тако да смо принуђени да реагујемо како би запослени остварили своје право.

Како оцењујете помоћ државе/града привредницима током корона кризе?

У сваком случају у овако тешка времена свака помоћ је добродошла, а нарочито привредном сектору који је највише био погођен последицама пандемије. Сматрамо да се пакет помоћи који је усвојила Влада Србије може допунити појединим мерама које је Социо-економски савет града Панчева као предлог упутио државним органима у јулу.

Ваш колега Зоран Михајловић је изјавио да су процене да ће на јесен без посла остати 300.000 људи, те да су посебно угрожене фабрике за производњу компонената за индустрију аутомобила, и да неће бити изненађење ако затворе фабрике и оду из Србије. У Панчеву је недавно отворена таква немачка фабрика, гради се и друга. Да ли је према вашем мишљењу могућ овакав сценарио? Шта би то значило за град Панчево?

Бојазан увек постоји, али је тешко проценити у коликој мери ће нас погодити економска криза коју најављују економисти. Сматрам да је свака страна фирма случај за себе и да њена судбина више зависи од глобалних економских кретања него од географске позиције. Мислим да услови и квалитет радника које стране фабрике у Панчеву тренутно имају ретко се где може наћи, а то може бити значајан фактор који би спречио њихов евентуални одлазак.

Ове године основан је Социјално-економског савета града Панчева, чији сте ви председник. Да ли је било неких активности Савета и које бисте истакли?

У овој години Социјално-економски савет Панчева је одржао две седнице на којима смо ставили акценат на проблеме привреде и приватног сектора у доба пандемије. Конкретне предлоге за решавање истих проследили смо покрајинском ССС.
Били смо принуђени да због парламентарних избора, направимо паузу у раду до конституисања градске власти. Пошто је ових дана иста конституисана, очекујемо да ћемо до краја овог месеца имати седницу на којој ћемо дефинисати план активности за предстојећи период.

Какву јесен прогнозирате и које су мере неопходне да би се ситауција у привреди стабилизовала, с обзиром да ћемо очигледно још неко време живети са корона вирусом?

Очигледно је да нам предстоји тежак период у борби са корона вирусом, који поред економског, социјалног урушава и здравствени систем. Страх од губитка посла који је до јуче био примаран то више није. Људи се плаше за свој и животе својих најближих. У таквој атмосфери треба живети и радити, а то није лако. Што се тиче социјално – економског аспекта, сматрам да држава мора донети стратегију која ће у пуном капацитету бити усмерена на пружање финансијске помоћи како привредном сектору, тако и социјално најугроженијим грађанима Србије.

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress