Борба за права и даље траје

Жене у нашем друштву и даље нису равноправне у бројним сегментима друштвеног живота, а дискриминација је најочигледнија на тржишту рада, у области здравства и због породичног и брачног статуса, закључак је Бранкице Јанковић, Поверенице за заштиту раноправности.

Како стоји у саопштењу Поверенице за заштиту раноправности у посебно неповољном положају су жене приликом запошљавања, труднице и породиље, као и жене из маргинализованих група које су изложене ризику од вишеструке дискриминације – Ромкиње, жене са инвалидитетом, старије жене из руралних подручја. Она додаје да забрињава податак да је у прва два месеца ове године шест жена убијено у породичном и партнерском насиљу, које представља најдрастичнији вид кршења женских људских права.

Према броју поднетих притужби Поверенику за заштиту равноправности, пол као основ за дискриминацију и даље је у врху, а резултати последњег истраживања о односу грађана и грађанки према дискриминацији, показују да су жене и даље једна од најдискриминисанијих популација у Србији.

Због свега тога Дан жена, 8. март, иделана је прилика за подсећање да жене ни после скоро 110 година од када су након великих протеста, добиле право на рад, а нешто касније и право гласа не уживају права која им припадају. Иако данас на папиру припаднице женског пола имају више права, сведоци смо да се она у пракси крше и да је потребно још много тога до пуне равноправности.

Осим на послу жене су неравноправне и код куће. Просечна жена дневно потроши 4,36 сати на такозвани неплаћени рад, који укљујучује кућне послове и бригу о деци и старијима, док мушкарци у просеку троше два сат и један минут.

Милица Тодоривић, председница Савета за родну равноправност Скупштине Града Панчева, која се као политичарка бави темом родне равноправности већ више од 16 година, оцењује за наш портал да је неопходно мењати свест политичара и политичарки како би се родне политике на прави начин увеле у јавне политике.

Она сматра да Србија има изванредно постављен законски оквир, који штити жене од насиља, омогућава право на рад, породични закон који одређују шта су права и обавезе, устав… Међутим, према њеним речима проблем је у спровођењу закона.

„Закон о родној равноправности донет 2009. године је поставио стандарде, а нови Закон о родном буџетирању који предвиђа је родно избалансирано буџетирање је од суштинске важности за ову тему. До 2020. године све локалне самоуправе ће морати да у све своје програме и буџете укључе родну компоненту, што ће умногоме допринети да се препознају потребе жена и да се оне задовољавају“, каже Милица Тодоровић.

Буџет Града Панчева јесте родно избалансиран и укључује програме које су намењене женема. Реч је о здравственој заштити коју оне имају у насељеним местима, где једном недељно долазе гинеколог и педијатар, бесплатна рекреација за жене у летњем, а од ове године и у зимском периоду, а издвојена су и средства за развој женског предузетништва.

Ипак, како оцењује наша саговорница, жене данас нису равноправне ни у политици, ни у партијама. У управним и надзорним одборима, као и у Скуштини града поштује се број од 30 одсто жена, али се даме ретко могу видети на руководећим местима.

Милица Тодоровић напомиње да се још мора радити на заштити жена од насиља, на унапређивању положаја жена са села и инвалидкиња, које су вишеструко дискриминисане, као и на економском оснаживању.

Управо тим темема се бави и Савет за родну равноправност, који је прошле године иницирао доношење Акционог плана за унапређење положаја жена, а ове године биће сачињен и Акциони план за превенцију и борбу против дискримицаје, са посебним акцентом на зашититу ЛГБТ популације.

Наша саговорница поручује да је Савет за родну равноправност отворен за све суграђнке, које могу да се обрате чланицама са идејом, предлгом, критиком, сугестијом, на имејл адресу [email protected], а од недавно је доступан и сајт Савета – http://savetzarodnuravnopravnost.rs/.

Поводом Међународног дана жена, 8. марта, Савет за родну равноправнсот учествује на конференцији коју организује Женска парламентарна мрежа Скупштине АП Војводине.

На питање како се она лично осећа данас као жена Милица Тодоровић одговора:

„Не размишаљам много о томе. Било је доста препрека током мог дугогодишњег рада, а највеће су ми постављале жене политичрке, што није добро јер ми морамо да будемо савезници. Једино тако ћемо се изборити за своје место. Моја жеља је да својим примером и истрајношћу подстакнем младе жене да наставе да се баве темом родне равноправности“.

Међународни дан жена се обележава свеаке године 8. марта широм света. Тог дана се славе економска, политичка и друштвена достигнућа припадница женског пола. Идеја да се обележава међународни дан жена се први пут појавила почетком 20. века у доба брзе индустријализације и економске експанзије која је често доводила до протеста због лоших радних услова. Жене запослене у индустрији одеће и текстила су јавно демонстрирале 8. марта 1857. у Њујорку због лоших радних услова и ниских плата.

Протести су се догађали и следећих година, од којих је најпознатији био 1908. године када је 15.000 жена марширало кроз Њујорк тражећи краће радно време, боље плате и право гласа. Године 1910. прва међународна женска конференција била је одржана у Копенхагену у организацији Социјалистичке Интернационале те установила ‘Међународни дан жена’ на предлог славне немачке социјалисткиње Кларе Цеткин. Следеће године је Међународни дан жена је обележило преко милион људи у Аустрији, Данској, Немачкој и Швајцарској.

Данас у многим државама, па и у нашој тај празник изгубио је своју идеолошку основу и постао дан када мушкарци женама поклањају пажњу и цвеће. Ипак, Дан жена носи и много важнију поруку да жене треба подржавати сваког дана, у освајању слободе и равноправности.