Притисци и напади

Бивши новинар Панчевца: Добио сам отказ јер нисам пристао да идем на психијатријски преглед

После 30 година рада у Панчевцу, Михајло Глигорић добио отказ јер није желео да у психијатријској болници остане на посматрању четири дана. Каже да је и раније радио под притиском и у страху да ће се замерити газдиним пријатељима.

После тачно 30 година, Михајло Глигорић, новинар недељника Панчевац, више није члан те редакције. Њега је власник отпустио, како каже, јер није желео да оде на здравствени преглед.

Глигорић наводи да је у питању био преглед у психијатријској болници у Вршцу, у којој је требало да остане четири дана како би лекари утврдили његову радну способност.

Због тврдњи да му је повређено право на рад, Михајло Глигорић је против Панчевца покренуо тужбу пред Основим судом у Панчеву, а случај је пријавио и Инспекцији рада.

Прошле године је Глигорић имао озбиљну операцију и због тога неколико месеци није радио. На посао се вратио у фебруару ове године и већ тада је било назнака да власник, како каже, хоће да га се отараси.

„И директор и власник су около причали да не радим добро, и тада сам први пут наслутио да се нешто припрема. Затим је нови уредник почео другима да даје текстове из области које сам годинама покривао. Од почетка године сам радио под тензијом, која се пред отказ појачала“, каже Глигорић.

Он додаје да је и раније радио под притиском и у страху да ће се кроз текстове замерити власниковим пријатељима. Стрес који је преживео након упућивања на здравствени преглед, каже, не би ником пожелео.

Почетком јула је од директора усмено добио „непристојну понуду“. Писмени доказ о упућивању на преглед никада није примио, иако се у обавештењу о отказу наводи да документ постоји.

„Драган Жујовић ме је позвао у канцеларију и рекао да би то било добро за мене јер ће Зоран Пешевски, власник Панчевца, да ми ‘среди’ да лекари констатују да сам неспособан за рад, после чега бих отишао у инвалидску пензију. Не могу да опишем стрес који сам тада осетио јер ми је било јасно да на тај начин жели да ме се реши и да ме истера из фирме. Претпоставио сам да ће се позвати на Закон о радним односима, у којем пише да радник који одбије да оде на циљани лекарски преглед на који га упути послодавац може да добије отказ“, прича Михајло.

Одлучио је да одбије власникову „великодушну понуду“ и тада је, како каже, уследила његова освета.

„Речено ми је да морам да напишем изјаву о томе, и наредних месец дана се ништа није дешавало. Те недеље су биле паклене за мене јер сам се сваког дана прибојавао да ће директор доћи и уручити ми отказ. Таман када сам помислио да је власник одустао од своје намере, то се десило – добио сам решење о отказу, у којем пише да ми од 7. септембра ове године престаје радни однос“, објашњава Глигорић.

Адвокат: Решење о отказу ће бити поништено
Послодавац се у обавештењу о отказу позвао на члан 40 Правилника о раду Д.О.О. „Панчевац“, објашњавајући да је 6. августа Глигорић одбио да се подвргне лекарском прегледу на који га је упутио послодавац, и на тај начин учинио тешку повреду радне дужности из наведеног члана.

У Правилнику, у који смо имали увид, међутим, у члану 40 нема ставке која предвиђа да послодавац може да додели отказ запосленом уколико запослени одбије да оде на здравствени преглед.

Отказ због тога није могао да добије ни према Закону о радним односима јер, како за Цензоловку објашњава Глигорићев адвокат Стеван Васић, у члану 179 став 7 заиста стоји да послодавац може да раднику да отказ ако радник одбије да се подвргне здравственом прегледу, али се то односи на послове са повећаним ризиком, што новинарство није.

Он сматра да послодавац није имао право да му због тога раскине радни однос, као и да разлог из решења не стоји, те да је он у тужби наложио да послодавац као доказ прибави текстове које је у том период Глигорић објавио. Васић сматра да је послодавац начинио много пропуста и уверен је да ће решење о отказу бити поништено.

Ипак, за седам дана, колико је прошло од издавања обавештења до издавања решења, послодавац се предомислио, па је у решењу о отказу од 23. августа навео други разлог за прекид радног односа.

Како је образложено, у периоду од 1. јуна до 30. јуна 2017. године, на основу дневног, недељног и месечног праћења извршења послова запосленог од стране Драгана Жујовића, директора Д.О.О. „Панчевца“, утврђено је „да и поред одређеног залагања од стране запосленог, он није у могућности да изврши постављене задатке“.

Глигорић наводи да није јасно због чега је у августу 2019. године добио отказ због непостизања резултата у 2017. години, и то само током једног месеца. Он тврди да ни то није тачно, јер је баш у том периоду објављивао квалитетне текстове, што је лако проверљиво.

Бивши новинар листа Панчевац тврди и да власник листа, за четири године колико газдује најстаријим недељником на Балкану, никада није имао ниједну примедбу или критику на његов рад.

„Није ни имао разлога, с обзиром на то да сам све обавезе и редакцијске задатке који су ми били поверавани испуњавао брзо, одговорно и на време“, истиче Глигорић.

НОВИНАРИ У СРБИЈИ ОБЕСПРАВЉЕНИ
Судбина Михајла Глигорића слична је судбини многих новинара у Србији, који су изложени шикани и самовољи власника и уредника, сматра Жељко Бодрожић, председник Независног друштва новинара Србије (НУНС). Он каже да то удружење покушава да помогне колегама и да алармира јавност о оваквим случајевима.

„Ми на све начине покушавамо да укажемо на незавидан положај наше професије, не само у безбедносном смислу већ и у смислу радних права, јер су многи новинари обесправљени и раде за мале паре. Ако случајно желе да раде свој посао како налаже Кодекс, а то се не свиђа власницима и уредницима – доживљавају овакву судбину. То су методе притиска које нормалном човеку не могу да падну на памет. Надам се да ћемо успети да помогнемо колеги Глигорићу да истера правду и докаже да је противзаконито изгубио посао“, каже Бодрожић.

И Глигорић оцењује да у Србији не постоји готово никаква заштита радника и радничких права, те да је један од првих потеза новог власника Панчевца када је купио лист био да укине синдикат.

„У важећем Закону о радним односима постоји бар 15 могућности због којих радник може да добије отказ, а нигде нису предвиђене могућности његове заштите. Такође, нема никакве заштите ни од тога шта да раде новинари ако их послодавци терају да нападају у текстовима људе, фирме и државне институције који нису по њиховој вољи, иако ни за шта нису криви“, наводи Глигорић.

И док пред судом буде водио спор са бившим послодавцем, Михајло Глигорић ће годину дана примати месечну накнаду услед отказа у износу од 17.500 динара, што је испод републичке минималне зараде и испод сваког достојанства.

Цензура, аутоцензура и страх у некада критичком недељнику
Пре неколико година је на бизаран начин отказ у Панчевцу добио и Драган Вукашиновић, о чему смо писали. Он је тврдио да је добио отказ јер није желео да пише текстове који су служили за „лични обрачун власника са његовим непријатељима“.

Да су чланови редакције Панчевца добијали такве непримерене задатке, потврђује и Михајло Глигорић.

„Од када је постао власник Панчеваца, тражио је од мене и неких других новинара да у текстовима нападамо људе, државне институције и фирме који му нису били по вољи, а да бранимо његове пријатеље. Сви у редакцији смо ћутали јер смо се бојали да не изгубимо посао. То је ишло толико далеко да ја, на пример, нисам смео да објављујем када бих добио од полиције саопштење да је против одређене особе поднета кривична пријава, само зато што је та особа власников добар пријатељ. Није тајна да смо цензурисали и сами себе“, сведочи Глигорић.

Цео радни век провео је у Панчевцу и до пензије га дели шест година. Истиче да је период након приватизације 2015. године убедљиво најгори. После приватизације је из редакције, али и из других служби, отпуштено осам људи, а петоро их је добровољно напустило посао. С обзиром на то да нове кадрове није запошљавао, већ су се послови распоређивали преосталим запосленима, Глигорић оцењује да је циљ власника да број радника сведе на минимум, како би што мање новца издвајао за плате.

Наш саговорник сматра и да је лист изгубио утицај, критичку оштрицу и читаоце. Нова уређивачка политика је таква да се Панчевац никоме не замера и да се пласирају лаки садржаји.

„Текстови су редовно цензурисани – сваке среде, када се завршава број, Пешевски и Жујовић су долазили у редакцију и детаљно читали све што смо написали и цензурисали сваку реченицу и сваки текст у ком је било и трунке критичности“, сведочи Глигорић.

На молбу да одговори на наведене тврдње Михајла Глигорића, а у вези са његовим отказом, Зоран Пешевски, власник Панчевца, обавестио нас је мејлом да неће давати изјаве до окончања судског поступка.

https://www.cenzolovka.rs/pritisci-i-napadi/bivsi-novinar-pancevca-dobio-sam-otkaz-jer-nisam-pristao-da-idem-na-psihijatrijski-pregled/

Оставите коментар

PANpress
%d bloggers like this: