Како живе млади у насељеним местима града Панчева

Битка за будућност села

Као позитивне стране за живот на селу, млади су наводили најчешће мир, слободу и здраво одрастање, уз боравак у природи, чистији ваздух и двориште. С друге стране, смета им мањак културних, образовних, забавних садржаја, као и радна места.

Када бисмо набрајали озбиљне проблеме који погађају нашу земљу, један од њих би био миграција младих из села у градове.

Велико истраживање о положају и потребама младих које је прошле године спровело Министарство омладине и спорта, показало је да су проблеми са којима се млади суочавају најпре незапосленост и економски проблеми, недовољно радних места и лош економски стандард. Испитаници у овом истраживању, њих 1.500 изнели су критике и на рачун образовног система и система наставе, затим као проблеме велики број њих навео је и недостатак културних и спортских садржаја, као и корупцију и криминал.

Сличне резултате показало је и наше мини истраживање међу младима у насељним местима града Панчева.

У спроведеном истраживању учествовало је 79 особа различитих животних доби из Банатског Брестовца, Банатског Новог Села, Глогоња, Долова, Качарева, Јабуке, Омољице и Старчева.

Више од седамдесет посто испитаника рекло нам је да би највећи узрок за одлазак са села био немогућност проналаска адекватног запослења и боља пословна понуда.

Сви учесници анкете живе у насељеним местима града Панчева, а већина њих је тамо и рођена. Највећи број анкетираних су запослени (36 одсто) и студенти (34 одсто).

Чак 93 одсто испитаника одговорило је да воли своје село у којем тренутно живи, али је њих 60 одсто такође рекло да размишља о напуштању истог. Међу младима проблем који им највише смета на селу јесте мањак културних дешавања предвиђених за њих, као и мањак пословних будућности.

Од 79 испитаника њих двадесет осморо је сигурно да ће свој живот наставити на селу за десет година, док је преосталих 51 испитаника одговорило да не зна и да не верује да ће одселити.

У одговорима на питање „које су мане живота на селу”, млади су наводили као чест проблем зависност у односу на град, у смислу недостатка одговарајућих садржаја и установа (културних, образовних, здравствених и забавних) или радних места.

Неколицина испитаника такође је као ману навела менталитет села и његову разлику у односу на урбанију градску средину. Један од одговора на питање био је „има доста одрицања“, описао би неке од разлога зашто је младима тешко да наставе живот тамо где су рођени.

Наравно, све има своју позитивну страну, а живот на селу има их неколико. Као позитивне разлоге за живот на селу, млади су наводили најчешће мир, слободу и здраво одрастање, уз боравак у природи,чистији ваздух и двориште.

„Мир, природа и тишина. Просторна ширина- двориште и већа слобода за децу”.

Кроз разговор са младима дошли смо до закључка да је удаљеност села од привредних, културних и образовних центара, као и мање могућности за налажење посла у близини, трансакциони трошкови, велики проблем за развој младих.

На основу добијених података се може извесно закључити да се тренутно води озбиљна битка за будућност села, поготово ако нагласимо чињеницу да се насељена места у граду Панчеву налазе међу насељенијим у Србији. Поставља се питање – како млади да се организују да остану на селима и зарађују довољно новаца без нужног одласка у град?

Марко Ивошевић, начелник Савеза извиђача Србије каже за Панпрес да су млади заинтересовани за учешће у раду омладинским удружењима, али и да су се механизми приступа у неку организацију променили.

Волонтирање се не вреднује довољно. У нашој земљи мизерне су промоције волонтерских успеха, а свакодневна животна искушења су све учесталија. Често су и изјаве или деловања политичара врло демотивисајућа за неки активизам. Међутим за једно друштво је погубно да остане без волонтера и активизма младих. Сталан је процес рада на томе да се одржава мотивација и ствара погодна клима за активизам, то је тренутно мислим и најважнија мисија свих нас“, објашњава Ивошевић.

Он говори и о предностима живота на селу, која су се додатно истакла током пандемије корона вируса. Објашњава да је у мањим местима живот знатно опуштенији, јефтинији и здравији. С друге стране, младима је неопходна пристпачност места, могућности за излазак, стабилност струје, интернета, кабловске, а школовање и могућност запошљавања су нешто због чега млади примарно напуштају своја места, често неповратно, сведочи наш саговорник.

Сматрам да без квалитетног живота на селима, ни градови немају светлу будућност. Зато се треба борити за добре почетне услове у сваком делу земље. Задржавање младих на селу треба да буде мисија на националном нивоу. Формирање критичне масе активиста је веома важно. То се никако не треба поистовећивати са страначком политиком, већ то треба да буде део јавне политике. Треба промовисати успехе, делити примере добре праксе, умрежавати младе по мањим местима из околине, предочавати им могућности самозапошљавања. Уверен сам да многи млади могу имати срећан живот и у мањим местима, али им треба јасно указати пут и дати узоре“, закључује Марко Ивошевић.

Теодора Остојин
Јован Гашпар
Реља Јарковачки

1 Коментар
Старији
Најновији Најпопуларнији
Inline Feedbacks
View all comments
Aleebi
2 месеци пре

Ali „sloboda“ !! ♥️👏

1
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress