Закаснела реакција институција, проблеми у координацији надлежних служби, мали број судских одлука и осуда, неки су од најважнијих проблема у борби против породичног насиља,закључено је на скупу који је одржан у понедељак, 14. маја, у Градској управи Панчево.
Јавно слушање на тему „Превенција и отклањање последица насиља у породици у локалним срединама са освртом на Истанбулску конвенцију”, организовали су Скупштина града Панчева, уз подршку Пројекта „Јачање надзорне улоге и јавности у раду Народне скупштине – друга фаза“, који спроводи Програм за развој Уједињених нација (УНДП) у Србији и Народна скупштина Републике Србије, а финансира Швајцарска агенција за развој и сарадњу (СДЦ).
Биљана Бранковић, експерткиња, чланица ГРЕВИО комитет нагласила је које услуге локалне самоуправе треба да развијају када је у питању насиље у породици (Сигурна кућа, СОС телефон, програми за економско оснаживање, локалне кампање…)
Она је изнела резултате истраживања који показују да је током 2016. године тужилаштво одбацило више од 64 одсто кривичних пријава, најчешће јер су жене одустајале од кривичног гоњења. Ипак, за 12 година колико постоји кривично дело насиља у породици, број кривичних пријава се повећао – од 1.009 пријава 2004. године до 7.244 пријава 2016. године.
И даље је проблематичан број осуда – од 7.244 кривичних пријава, донето је 2.386 оптужења, 2.065 осуда , од тога 1.301 условна казна, затвор 620, а новчаних казни било је 17. То показује да је минималан број казни доводи до затвора.
Скупу чији је домаћин била Милица Тодоровић, председница Савета за родну равноправност Скупштине града Панчева, присуствовала је и Дубравка Филиповски, чланица Женске парламентарне мреже Народне скупштине Републике Србије и народна посланица. Она је изнела упозоравајући податак да је од почетка ове године у породичном насиљу убијено чак двадесет жена, те да је за 11 месеци колико се примењује нови закон који укључује хитне мере, изречено 23.000 таквих мера, односно забрана приласка жртви. Полиција је издала 18.371 меру против насилника и одредила удаљавање из стана у 3.409 случајева.
„Али пре неки дан смо имали насилника који је убио мајку троје деце која је избодена ножем, а изречена му је хитна мере. Дакле, како тај проблем можемо да решимо? Реч је о агресивним особама које се оглушују о све законе. Када смо тражили од полиције да се појача надзор над тим особама одговор је био да немају довољно капицетата“, рекла је Дубравка Филиповскии додала да Министарство здравља мора предложити мединцински протокол занасилнике и надзор.
Експерткиња Биљана Бранковић оценила је да када се процени да је жена у високом ризику, да је обавезна мера притвор, и да хитна мера треба да траје дуже од 48 сати.
Дубравка Филиповски је напоменула да је ће као народна посланица затражити више средстава за економско оснаживање жена у 2019. години, али и више програма превенције у школама. Од локалних самоуправа се очекује, како је рекла, да женама жртвама насиља омогуће преквалификацију.
„Потребна нам је да погледамо истини у очи, потребна нам је већа координација надлежних инцтитуција који се баве овим проблемом и строжа евиденција насилника. Али охрабрује што смо донели овај закон, и што је све више институција одлучно да ради на његовој примени“, истакла је народна посланица.
Јасна Вујучић, руководитељка Сигурне куће Панчево, прихватилишта за жене и децу жртве породичног насиља, говорила је о пракси и одговору локалне услуге на спречавање и заштиту од насиља у породици.
Она је изнела податак да је од 2011. године од када постоји Сигурна кућа у њој уточиште пронашло 253 жене и 262 деце, да је одговорено на 2.500 позива на СОС телефон, реализовано 280 индивидуалних саветовања, те да је 50 жена едукаовано и запослено. Током 2017. године просек боравка у прихватилишту био је 23 дана.
О развијању нових услуга као вида подршке женама говорила је Сања Паталов Стојадиновић, директорка центра за социјални рад „Солидарност“ Панчево. Јелена Самуилов, виша тужилачка помоћница из Јавног тужилаштва у Панчеву представила је резултате рада Групе за координацију и сарадњу и лица одређених за везу.





