Мотив за бољи живот увек је ту

Филолошкиња по образовању, експерткиња за дигитално образовање и инклузију по усмерењу. Активисткиња по уверењу.

За Драгану Малиџан Винкић улица ће увек бити простор где би најрадије деловала. Она, тако харизматична, проницљива и домишљата, своју борбу види активистички и политички, а не страначки. Јасно зна куда иде, а у све што иде има подршку породице – њен ветар у леђа. Није ни чудо јер потиче из активистичке породице у којој се глас жена и те како чуо.

Док разговарамо у мирном и пријатном амбијенту „Звука срца”, Драгана признаје да ју је активизмом најпре заразио отац, а потом и старија сестра. Чињеницу да су жене у последњих више од годину дана у првим редовима на протестима и блокадама и предводнице друштвених промена она не сматра никаквим изузетком. Жене у Панчеву, активисткиње с много знања и искуства, увек су водиле причу и биле гласне. Женски глас био је и те како важан, јак и моћан.

„Мислим да су жене увек биле у првим редовима. Није било видљиво толико пре јер није било друштвених мрежа, па ко је фотографисао – фотографисао је, која телевизија је који кадар снимила... Сада смо свесније колико нас има, можда смо свесније и наше снаге. Веома је битно окружење у којем радите и с ким сарађујете", каже Драгана Малиџан Винкић.

У оквиру неформалних организација у којима дела – Иницијативе „Одбранимо Теслу”, „Родитељи Панчева”, зборовима – жене су бројније. И те организације имају врло леп и здрав однос према женама:

„Често можемо чути наше саборце како кажу: 'Дај ми да се склонимо, нек жене преузму свет'. Једна нормална перцепција. Ниједног тренутка нисам сетила да постоји нека разлика мушко–женско. Налазиле смо се у различитим улогама током протеста и као говорнице, и као редари, и испред кордона, и гурале смо се, свашта смо радиле барабар с мушкарцима".

Читава година за нама била је бурна, репресивна, емоционално исцрпљујућа, препуна друштвених гибања. Свако од нас имао је свој мотив за придруживање уличним скуповима и протестима, било да је реч о тражењу одговорности за страдале у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, праведности, солидарности, залагању за истину и демократију, борби против криминала и корупције.

Који су све Драганини мотиви били за активно учешће у многим протестима?

„Мене увек нешто жуља, тако да увек имам потребу да квалитет живота унапредим. Кроз то делујем у зависности од теме која је у том тренутку важна – мени, друштву. Мотив за бољи живот увек је ту. Вероватно осетљивост на неправду или потреба да се неко заштити или нека тема мало више апострофира. Различити су мотиви, поготово последњих годину дана", прича Драгана.

У читавој овој борби против система, последњих дванаест-тринаест година... Тридесет – уз смех објашњава Драгана, јер тридесетак година активизма није мали стаж – свашта ју је мотивисало:

„Мотивишу ме неки људи, теме, приче, догађаји. Дефинитивно су студенти прелепа мотивација, и та будућност о којој причамо и ове земље и наше деце".

Сведоци смо да многи организатори и организаторке, па и учесници и учеснице јавних скупова трпе разноразне последице. Режим проналази начин да их уцењује, таргетира, да им се свети због друштвено-политичког ангажмана. Финансијски их исцрпљује или им пак угрожава безбедност.

Драгана Малиџан Винкић је много пута јавно иступила говорећи о неправди, насиљу, корупцији, немару актуелне власти, пружајући подршку свим нашим суграђанима и суграђанкама који трпе притиске и насиље. И сада одзвањају њене речи с последњег скупа у Панчеву:

„Нисте сами. Више нико није сам у овом граду. Више нема моја брига, све је наша брига!”

Како је Драгана и сама нагласила, последица још нема, али не значи да их неће бити. Јесте се свесно изложила, али не без промишљања унутар породице, разматрајући који су ризици и које су границе. Коментари на друштвеним мрежама не дотичу је – фокус јој је на броју прегледа, досегу и смисленим коментарима који ће је мотивисати надаље.

„Једино ми је много важно да сваки говор, кад већ имам прилику да говорим, буде смислен и да искористим тај моменат да допрем до што већег броја људи, у зависности од теме и циља. Јесу ме неки портали провлачили, али ништа директно именом и презименом. То су биле неке ствари које сам у контексту препознавала, што не значи да последица неће бити. Али некако сам спремна на то", каже дугогодишња активисткиња Иницијативе „Одбранимо Теслу” и чланица теслашког збора.

Причајући о панчевачким зборовима, Драгана је истакла да су се у њима окупили људи са ширином и да се изградило поверење. Иако на скуповима као говорница храбро стоји сама, никад није сама јер су око ње њени људи. А фактор безбедности се увек разрађује, то су и сами усвојили од студента.

Но да ли овакав вид друштвеног ангажмана може да донесе праве промене, многи се питају у последњих 15 месеци.

Драгана верује да се промене дешавају у интеракцији између људи, и да је то једини начин:

„Ако пасивно посматрамо нешто са стране, онда нема саговорника, само смо пасивни учесници. Али ако стварно учествујемо у скуповима, протестима, онда осећамо енергију људи. Нађемо се у ситуацији да причамо са потпуним странцем, али вредносно се поклапамо. И то даје енергију. Веома је важно да скупови постоје. Они јесу део промене. Скуп сам по себи не може да промени ништа, али може интеракција".

Такође, Драгана истиче велику моћ друштвених мрежа – на њима се пласирају неке информације, идеје, поруке, што постепено доприноси одређеним променама.

„Не знам да ли су то промене од хиљаду миља, али у једном окружењу као што је Панчево скупови су увек били критични. Људи су се углавном опредељивали да иду за Београд. Ово је ипак мали град, сви се познајемо – не воле људи да се излажу. Последњих годину дана видели смо да су Панчевци некако то превазишли. Треба им јак мотив да се окупе масовније, али да, мислим да смо направили једну критичну масу у нашем граду захваљујући тим скуповима", објашњава ова одлучна саговорница.

Даљи ток друштвених промена, сматра Драгана, можемо видети на примеру развијених земаља. И тамо људи излазе на улицу и боре се за нешто што им је важно. И када једног дана овој земљи сване, увек ће бити разлога за борбу.

С обзиром на то да је инклузија Драганина љубав и животна филозофија, њена жеља јесте да ово друштво буде апсолутно инклузивно. Подсећа нас на распрострањено сиромаштво, угрожено право многих на здравствену негу, образовање, правду... Управо та животна филозофија њу разликује од других – она види ширу добит.

„Увек ће бити тема за које човек треба да се бори, не само да би њему било добро него и друштву генерално. Инклузијом се бавим да би друштво било боље. Јер сви ми имамо неку потребу. Јер ћемо сви ми у неком тренутку остарити, нешто нећемо моћи, и веома је битно да можемо да живимо достојанствено. С једне стране, видим наставак борбе у томе да направимо институције, да оне заиста раде свој посао", наглашава наша саговорница.

Уз смех каже да ће се сутра можда бавити и пчелама, јер су и оне угрожене. Уосталом, Панчевци и Панчевке знају колико је екологија у овом граду важна тема и ту нам свима још много битака предстоји.

Учешће жена у политичком животу града и ове земље није занемарљиво. Нека схватања се мењају. Чињеница је, подсећа нас Драгана, да је свака жена која је изашла на неки протест политички деловала. Како ће та борба жена на првој линији даље изгледати, сутрашњица ће показати. Можда ће неке ући у страначке структуре, а можда ће се формирати и нешто ново што ће даље утицати на политике. Засад, видећемо се на улици и речју и делом бити део друштвених промена. Неке добре праксе ћемо наставити, а неке нове створити.

Ова прича је настала уз финансијску подршку Европске уније у оквиру пројекта SMS Facility – Small Media Support in Western Balkans project, који спроводи Thomson Media. Садржај је искључива одговорност медија и аутора и не одражава нужно ставове, мишљење или вредности Европске уније или Thomson Media.