Жене у Панчеву на првој линији отпора: Од мировних протеста деведесетих до данашње борбе за правду

Историја активизма у Панчеву испуњена је различитим облицима отпора. Солидарност и феминистички принципи уткани су у историју активизма која је обликовала локалну заједницу у више деценија. Од антиратних акција деведесетих година прошлог века до савремених кампања против родно заснованог насиља, реаговања на системску неправду, корупцију и насиље којем сведочимо свакодневно, допринеле су ширењу грађанског и феминистичког активизма.

Антиратни и мировни протести представљали су отпор као темељ активизма, а били су повезани са ратовима 1990. година, у ком је Панчево било место значајних антиратних иницијатива. Једна од првих таквих акција била је „Ход мира ˮ у августу 1991. године када су грађани и грађанке симболично положили венчиће у реку Тамиш као апел за окончање ратних сукоба. Симболична акција представљала је не само грађански протест против рата већ истовремено и рани активизам феминистичких мировних политика и вредности које су одувек неговале ненасиље.

Еколошки активизам, сродно антиратном отпору у Панчеву, иако не перципиран искључиво кроз феминистичку призму имао је релевантне импликације организујући различите протесте против загађења ваздуха у Панчеву током последњих неколико деценија.

Женска мировна група из Панчева, ЖМИГ, основана је током лета 2000. године промовишући антимилитаризам, женска права и културну и друштвену конструкцију родних улога. Мисија групе ЖМИГ била је афирмација ненасиља, мира, толеранције и родне равноправности.

Од оснивања ЖМИГ активно промовише историју женског организовања од краја 19.века до почетка 21.века. Пројекти којима су се бавили имали су за циљ приближавање и сензибилисање јавности о родној димензији локалне историје. Активисткиње ЖМИГ-а одувек су истицале важност укључивања различитих група у дискусију о правима и друштвеним променама, укључујући инклузију вишеструко маргинализованих жена.

Последња деценија је забележила још једну изузетно важну женску организацију- Удружење грађанки FemPlatz као цивилно удружење које се фокусира на унапређење права жена и девојчица, заштиту од дискриминације и неједнакости.

FemPlatz заговара родну равноправност кроз истраживања, радионице, предавања, анализе јавних политика и јачање институционалних капацитета. Посебно важна област рада овог удружења јесте позивање надлежних институција да фемицид буде препознат и третиран као посебно кривично дело, заједно са независним телом за праћење оваквих случајева, чиме се указује на системске недостатке везане за заштиту жена као честих жртава насиља.

Поред правног и политичког заговарања FemPlatz је организовао и конкретне акције као што су женске безбедносне шетње и мапирање небезбедних локација у Панчеву, кроз које жене и девојчице/девојке, индентификују места на којима се осећају небезбедно, отварајући на овај начин јавну дебату о приступачнијем и сигурнијем простору за све. Путем поменутих акција, преко разних материјала и анализа безбедности жена и девојчица у јавном простору створена је основа за политички дијалог о заштити и правима жена и девојчица.

Пут активизма у Панчеву, од мирних антиратних окупљања , преко еколошких и сада актуелних студентских и грађанских протеста против нереаговања система на свеприсутну корупцију, насиље и нетранспарентност послова које обављају врховне државне институције, огледа се у свеобухватној борби за друштвену правду.

Феминистичке иницијативе и активизам грађанки, нису само допринели јавном освешћивању о родно заснованим неједнакостима већ су и конкретно обликовале локалне праксе, политике и дискурсе о безбедности жена.

А када је о безбедности жена реч, пракса је показала да су у протеклих више од годину дана управо жене биле на првој линији отпора репресивном систему у току студентских и грађанских протеста и често биле изложене различитим видовима насиља од стране баш оних задужених да насиље спрече-полиције.

Овим поводом разговарале смо са Биљаном Јањић, чланицом FemPlatz удружења о учешћу жена на актуелним протестима.

„Протести су показали да су жене у првим редовима борбе, да активно учествују у протестима и осећају одговорност за промену у друштву. Међутим, забележиле смо преко 80 напада и ситуација насиља према демонстранткињама, а посебно је забрињавајуће што су истовремено биле изложене различитим видовима насиља (физичком, вербалном, сексуалном насиљу, као и дуготрајном дигиталном насиљу). Видљива је, са друге стране, огромна женска снага, храброст проговарања о преживљеном насиљу. На тај начин активисткиње су утицале на друштвену свест и промену друштвених норми. Виделе смо и велику солидарност међу женама, међусобну подршку, удруживања, а управо су то кључне вредности за стратегију отпора", каже за Панпрес Биљана Јањић, активисткиња и чланица удружења FemPlatz.

На основу спроведеног истраживања тог удружења о искуствима, изазовима и облицима отпора на протестима у Србији током 2024/2025. године, донети су закључци који су осветлели комплексне односе између рода, моћи и грађанског ангажмана.

Истраживање приказује вишеслојну динамику женског учествовања, солидарности и ризика којима су биле изложене жене све до „трансформативних ефеката које протестно деловање има на лично и колективно". Истраживање обухвата искуства и изазове отпора 170 жена које су учествовале у протестима широм Србије попут: Новог Сада, Ниша, Београда, Панчева и других градова.

Детаљније о учешћу жена на протестима и њиховим искуствима 2024/2025. године можете прочитати на сајту FemPlatz удружења под насловом „Измeђу мегафона и тишине: жене у борби за промену".

Такође наша саговорница је била и докторка етнологије и антропологије Илдико Ердеи, професорка на Филозофском факултету у Београду, активисткиња, феминисткиња и некадашња чланица групе ЖМИГ. Она је за Панпрес изнела врло занимљива запажања на тему улоге жена у протестима.

„Жене су биле на барикадама наше побуне у току, равноправно са мушкарцима, предводнице чак и на оним местима где их традиционално нисмо очекивале - у радним групама за безбедност, на улицама међу редарима, где су одважно излагале своја тела и преузимале одговорност за сигурност и добробит свих учесника/ца у протестима. Ипак, не смемо дозволити да нас ова чињеница завара: још увек се боримо са феминизацијом бриге, са укорењеним навикама да се задаци бриге - о људима, просторима, заједницама - неједнако расподељују међу учесницима и учесницама протеста. Срећом, ово је генерација која се не либи да о овоме разговара и да се и због тога побуни", објашњава Илдико Ердеи.

Панчево као и многи градови у Србији активно учествује у сваком облику ненасилног отпора, а међу значајним активисткињама нашег града издвојиле смо неколико наших суграђанки са којима смо имале прилику да разговарамо о важности отпора, солидарности и јасном изражавању става против агресије и неправде.

Многе жене својим активним учешћем у протестима не само да су показале шта то значи солидарност и права реакција на репресију већ су својим примерима, свака на свој начин, одржале „јавни часˮ о важности и значају женског гласа.

Снага, солидарност, мирољубивост и храброст нису случајно женског рода.

Историја активизма у Панчеву показује како локална заједница континуирано развија критички одговор на политичке и друштвене изазове. Родна једнакост, мировна политика и солидарност остају кључни принципи који прожимају активизам и осветљавају Панчево као простор отпора.

И Панчевке које се ненасилним методама против насиља боре.

Ова прича је настала уз финансијску подршку Европске уније у оквиру пројекта SMS Facility – Small Media Support in Western Balkans project, који спроводи Thomson Media. Садржај је искључива одговорност медија и аутора и не одражава нужно ставове, мишљење или вредности Европске уније или Thomson Media.