Ређе пребацивање одговорности на жену која је доживела насиље, али више неетичких наслова
Анализа је обухватила 10.826 извештаја штампаних и електронских медија (телевизија, радио, интернет портали), објављених током 2024. године. Темом насиља према женама највише су се бавили онлине медији (76 одсто објава), затим штампани медији (19 одсто објава), док су ТВ и радио станице знатно мање пажње посветиле овој теми (4 одсто објава).
Налази указују да медији и даље најчешће извештавају о конкретним случајевима насиља над женама или фемицида (77 одсто објава), док су превенција, анализа друштвеног контекста и едукација јавности у великој мери запостављени (18% објава). Иако је забележен благи пораст текстова који насиље препознају као друштвени проблем – 16 одсто анализираних објава у односу на 13 одсто објава у анализи из 2019. године - такви садржаји и даље чине мањину.
Поређење са претходним анализама групе Новинарке против насиља показује и позитивне помаке у медијском извештавању:
- ређе се пребацује одговорност са насилника на жену која је преживела насиље (5 одсто објава у 2024. години у односу на 10 одсто у 2019. години),
- ређе се насиље правда алкохолом, сиромаштвом или личним особинама починиоца (7 одсто објава у односу на 20 одсто у 2019. години),
- смањено је отворено неверовање преживелима и исмевање насиља (5 одсто објава у односу на 15 одсто у 2019. години).
Међутим, анализа показује да су наслови постали једна од најпроблематичнијих тачака извештавања. У више од половине објава (56 одсто) насловом или најавом је прекршен неки од основних принципа етичког извештавања, што је погоршање у односу на налазе из 2019. године када је то био случај у 45 одсто анализираних објава. Ово указује на снажан тржишни приступ медијским садржајима о насиљу према женама, преко којих се привлаче кликови, читаност и гледаност, често на неетичан начин.
Поред тога, у 27 одсто медијских објава објављене су фотографије или видео-записи који на неадекватан и стереотипан начин приказују насиље, жртве и насилнике - прикази симулације насиља, слике жене која је уплакана или са физичким повредама, оружја, или фотографије путем којих се може посредно утврдити идентитет преживеле или других особа укључених у конкретан случај.
Посебно забрињава податак да се у 35 одсто објава износе детаљи насиља или изјаве саговорника које су нерелевантне из угла јавног интереса (нпр. лични утисци комшија/пријатеља преживеле, жртве или починиоца насиља). Овакве праксе доприносе тривијализацији насиља, урушавају поверење јавности и могу обесхрабрити жене да пријаве насиље или потраже помоћ.
Када се сагледају сви налази ове Анализе, у извештавању о насиљу према женама током 2024. године уочавају се видљиви помаци ка одговорнијем и едукативнијем приступу теми, али је потребно да медији учине додатне напоре како би постали истински савезници у расветљавању овог друштвеног проблема и покретачи промена, не само преносиоци информација. Кроз етичко и сензибилисано извештавање, они могу допринети томе да друштво, институције и саме преживеле препознају обрасце и ризике од ескалације насиља, како би се оно спречило, а жене охрабриле да потраже подршку и заштиту.
Група Новинарке против насиља израдила је Смернице за медијско извештавање о насиљу према женама, како би допринела да се побољша квалитет извештавања о овој теми, разреше дилеме с којима се често сусрећу новинарке и новинари, али и да се избегне трауматизација жена са искуством насиља, која настаје као последица изложености јавности. Такође, свим медијима је бесплатно доступна база фотографија и илустрација које на етичан начин приказују проблем насиља према женама, на сајту novinarkeprotivnasilja.org.
Анализа медијског извештавања о насиљу према женама израђена је у оквиру пројекта „Зауставимо насиље – Остваримо равноправност”, који заједнички спроводе агенције УН-а у Србији,UNDP, UNFPA, UNICEF i UN Women, у партнерству са Владом Републике Србије, уз подршку Владе Шведске.