„Док нас смрт не растави“ и „Тиче ме се“: заједничка борба против насиља

Међународни дан борбе против насиља над женама, 25. новембар, Србија дочекује са 15 убијених жена од почетка године, према подацима организације FemPlatz.

У већини случајева убице су били партнери или бивши партнери, као и синови. Жртве су убијане на различите начине, укључујући пребијање на смрт, убадање ножем или дављење.

Чланице ова панчевачке организације, годинама упозоравају на пропусте институција приликом пријаве насиља над женама, и залажу се за успостављање независног тела за борбу против фемицида (родно заснована убиства жена) у Србији и увођење фемицида у законске оквире, као посебно кривично дело.

„Док нас смрт не растави"

Пре десетак дана, Аутономни женски центар покренуо је кампању „Док нас смрт не растави", која има за циљ превенцију фемицида, као једног од највећих друштвених проблема не само у Србији, већ и региону.

Подршку кампањи пружила је позната модна креаторка Марија Тарлаћ, чија уникатна црна венчаница као централна тачка овог перформанса, постаје симбол борбе против фемицида.

„Колико год да верујемо да су венчања симбол љубави и среће, искуство жена које су преживеле насиље показује да многе од њих први пут претрпе насиље током венчања или непосредно након њега. Црна венчаница у овој кампањи није провокација, већ позив да отворимо очи пред стварношћу у којој највећи број жена страда од руке садашњег или бившег партнера. Желимо да скренемо пажњу на то да фемицид није изненадна трагедија, већ последњи чин дуготрајног насиља које је околина могла да препозна. Наш циљ је да свако, на свој начин, помогне жени која живи у насиљу, да је разуме, подржи и да никада не затвори врата“, истиче Вања Мацановић из Аутономног женског центра.

Под слоганом „Док нас смрт не растави“, кампања је усмерена на информисање и едукацију јавност о томе како уочити обрасце понашања који најчешће воде до фемицида и на који начин помоћи некоме ко је у потенцијалној опасности. Она стога представља својеврсни апел заједници да препозна делује превентивно како би се спречили будући случајеви фемицида.

Према подацима Аутономног женског центра, у Србији је између 2011. и 2024. године забележено 424 случаја фемицида.

Током 2024. године убијено је најмање 18 жена, док је од почетка 2025. године до данас убијено најмање 15 жена.

Забрињава податак да су у половини случајева учиниоци насиља били раније пријављивани, а у већини случајева то су били интимни партнери жртава. Дом, место које би требало да представља сигурност, и даље је најопасније место за жене које трпе насиље.

16 дана активизма против насиља над женама

Као и претходних година, са Међународним даном борбе против насиља над женама почиње и обележавање „16 дана активизма против насиља над женама".

Тим поводом, програм Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији по седми пут покреће кампању „Тиче ме се", како би допринео стварању друштва које не толерише насиље.

Овогодишња кампања посвећена је разбијању митова и предрасуда о сексуалном насиљу и силовању, као и подстицању окружења да не окреће главу, већ да пружи подршку женама које су преживеле овај
вид насиља.

Путем друштвених мрежа Instagram, Facebook и LinkedIN, кампања #TičeMeSe ће представити најчешће митове и чињенице о феномену сексуалног насиља и понудити корисне савете о томе како разговарати о
овој теми, како помоћи жртви и коме се обратити за даље информације и подршку.

Према подацима Светске здравствене организације, свака трећа женау свету доживи неки облик физичког или сексуалног насиља током живота.

Према налазима ОЕБС-а, у Србији је након своје 15. године око 5% жена доживело сексуално насиље, 22% физичко и/или сексуално насиље у партнерском односу или ван њега, а 42% жена је доживело сексуално узнемиравање.

Само 9% жена контактирало је полицију након насиља претрпљеног од стране партнера, а свега 3% након доживљеног сексуалног узнемиравања.

Истраживање удружења FemPlatz о безбедности жена у јавном простору показало је да је око 9% жена доживело силовање или покушај силовања, као и да већина жена које су преживеле сексуални напад то
није пријавила. Додатно забрињавају подаци Републичког завода за статистику који показују тренд смањења броја пријављених за кривично дело силовање из године у годину - са 92 пунолетна лица пријављена 2013. године на 75 пријављених у 2023. години.

Страх, срамота, неповерење у институције, дуготрајни и сложени правни процеси представљају главне препреке за пријављивање сексуалног насиља. Пресудан фактор који утиче на одлуку о пријављивању је однос околине - од тога зависи да ли ће жртва икада проговорити о искуству или ће распрострањени митови о сексуалном насиљу створити стигму која је спречава да потражи помоћ. Да су починиоци силовања жртвама
непознате особе, да жртве саме провоцирају насиље, да су лажне пријаве учестале и да пристанак на секс није потребан у браку или вези - само су неки од митова.

С друге стране, истраживања поткрепљују тврдњу да је највећа подршка која је женама потребна након случаја физичког и/или сексуалног насиља неко са ким могу да попричају и ко може да им
пружи моралну подршку.

Зато кроз овогодишњу кампању #TičeMeSe из УНДП поручују да је однос околине, породице, пријатеља, колега и заједнице пресудан за опоравак жена које су преживеле сексуално и друге облике насиља. Уместо
сумње, окривљавања и ћутања, потребно је веровати и разумети.

Корисни телефони:

СОС телефон Аутономног женског центра: 0800 100 007

Виктимолошко друштво Србије: 011 228 8040 и 065 548 6421

АСТРА СОС телефон за жртве трговине људима: 011 785 0000

Полиција: 192 Хитна помоћ: 194

Центри за жртве сексуалног насиља на територији Војводине

Кикинда: 069 30 44 007

Нови Сад: 069 30 44 008

Зрењанин: 069 30 43 009

Сремска Митровица: 069 30 44 010

Врбас: 069 30 44 050