Док се у јавности недељама манипулисало подацима о размерама катастрофе у Специјалном резервату природе „Делиблатска пешчара“, званични подаци Европске уније откривају да није изгорело неколико хектара, како се у почетку тврдило, већ је уништена чак трећина укупне површине Пешчаре. Подаци сателитског програма Европске уније „Коперникус“ потврђују да је закључно са 26. августом ватрена стихија захватила око 13.920 хектара.
Ипак, процене управљача специјалог резервата ЈП „Војводинашуме“, јесте да је изгорело између 4.400 и 5.000 хектара високе, обрасле шуме, док је отисак пожара (где је ватра прошла), захватила трећину пешчаре, што је преко 10.000 хектара.
„Не може се рећи да је спаљено толико. То је само где је пожар прошао. На терену није све изгорело. Напомињем да МУП још није прогласио пожар угашеним. Када се то деси, врло прецизно ћемо снимити сваки центиметар нашим летелицама, геореференцирати податке, и урадити мапирање по стаништима и простору. Осим из ваздуха, радићемо и терестричко снимање (са земље). Тада ћемо знати шта је изгорело, а шта не и тада ћемо мониторингом шумарске и биолошке струке имати размере штете”, објашњава за наш портал др Марко Маринковић, извршни директор за шумарство, екологију и развој у ЈП „Војводинашуме“.
Он додаје да су пожаром захваћени делови пешчаре свих степена заштите (процене да је захваћено 25% површине која је у 1. степену заштите), што значи да су изгорели делови заштићених и ретких станишта као и угрожене и заштићене врсте флоре и фауне (крпуни сисари су успели да се евакуишу).
Да ли међународна помоћ затражена прекасно?
Према званичним подацима добијеним из ЈП „Војводинашуме“, први пожар је уочен 21. јула, преко видео надзора. Тада је, како наводи наш саговорник др Марко Маринковић, почело гашење и организована су дежурства од 24 сата дневно, са 20 запослених.
„После тога су запослени који су дежурали пријављивали нове појаве пожара на другим локацијама, и то 26, јула када је, такође, успешно угашен, затим 2. августа по истом принципу. Када су уочили и почели да гасе пожар 5. августа, временски услови су допринели да се пожар изнад и испод земље шири великом брзином да није било могуће исконтролисати га. Тада је наш колега, инжењер који је дежурао и гасио пожар, лакше повређен. МУП је од настанка првог пожара укључен и руководи гашењем”, објашњава Маринковић.
Међутим, уместо да се одмах призна немоћ пред стихијом и хитно затражи међународна помоћ, уследило је пуних 16 дана чекања. Србија је званично активирала Механизам цивилне заштите ЕУ тек у петак, 21. августа, у тренутку када је пожар већ прогутао хиљаде хектара јединственог природног блага.
На питање наше редакције о томе да ли је међународна помоћ затражена прекасно и да ли је шеснаестодневно одлагање позива у Брисел директно повећало размере штете, из ЈП „Војводинашуме“ су избегли директан одговор.
„Ово је питање за МУП, Сектор за ванредне ситуације. Нисам у могућности да Вам одговорим на ово питање јер не располажем свим оперативним подацима везано за ту тему“.
Управљач резервата није могао да потврди ни да ли се европски хеликоптери и тимови, упркос званичном продужењу мисије ЕУ до 5. септембра, и даље налазе на локацији.
Из ЈП „Војводинашуме“ наводе да према њиховим последњим подацима на терену бораве још само колеге из Румуније, док су за све остале информације поново упутили нашу редакцију на адресу МУП-а.
Како је пожар захватио трећину пешчаре упркос скупој опреми и пројекту од 730.000 евра?
Оно што додатно буди сумњу у ефикасност реакције државе јесте податак да је Делиблатска пешчара једно од ретко опремљених подручја за рано откривање пожара. Систем обухвата шест камера које покривају цело подручје, као и две модерне термалне камере са ротацијом и унапређеним техничким капацитетима, инсталиране ове године, док контролна соба функционише 24 часа дневно.
Противпожарна инфраструктура обухвата 873,6 км противпожарних пруга, 420 км меких путева и 35,6 км асфалтних путева. На питање да ли су противпожарни путеви и просеци редовно одржавани, из ЈП „Војводинашуме“, послали су нам преглед одржавања наведене инфраструктуре по годинама.
Док је 2022. године одржавано 2.610,54 км, наредне 3.019,88 км, 2024. године тај број је износио 2.637,80 км, прошле – 2.350,90 км, током ове године одржавано је само 624,30 км, са образложењем да је прва половина године била кишовита, што је успорило динамику радова.
Поред редовних активности, предузеће спроводи и додатне мере превенције у циљу јачања капацитета одбране од пожара кроз међународни пројекат ФИРЕГУАРД, који реализују у сарадњи са партнерима из Румуније, са укупним буџетом од 730.000 евра.
У пројекат је, како наводе, укључен и Општински ватрогасни савез Града Панчева са својим Добровољним ватрогасним друштвима (којима су обезбеђени лако ватрогасно возило и лична заштитна опрема за ватрогасце). У оквиру истог пројекта за ЈП „Војводинашуме“ набављена су и реализована: два лака ватрогасна возила, један булдожер, специјализовани алати и опрема за гашење шумских пожара, као и три стручне обуке за запослене.
Такође, у оквиру пројекта израђује се и Прекогранична стратегија за управљање ванредним ситуацијама у случају шумских пожара и превенцију ризика. Ова стратегија, како наводи Маринковић, пружиће јасне смернице за ширење успостављеног модела на друге регионе и представљати основу за даљи развој капацитета у овој области, не само на регионалном и прекограничном, већ и на националном нивоу.
Ипак, очигледно да сва ова опрема и рано уочавање пожара, нису спречили природну катастрофу, а ниво опасности није на време подигнут на међународни ниво.
Три деценије за обнову шума или грађевинске машине на зграришту?
На питање како ће се даље третирати опожарене површине, какве саднице ће се садити, и колико година ће бити потребно да се уништени шумски екосистем опорави, др Марко Маринковић одговара да ће ревитализација пешчаре захтевати велики напор у техничко-технолошком, организационом и финансијском смислу.
„Само гашење пожара изискује велика финансијска средства, такође. Све прецизно ћемо имати дефинисано у санационом плану чије припреме смо већ започели, а почетак израде ће почети када се пожар угаси. Сада још увек немамо урађено рекогносцирање терена јер је пожар још увек активан”, каже Маринковић.
Он додаје да ће све опожарене површине бити саниране.
„Којим врстама дрвећа ћемо санирати површине ће такође бити дефинисано када будемо имали мапиране површине и јасно дефиинисану штету. У складу са стањем на терену, али и условима и мерама заштите природе, определићемо врсте дрвећа и радове. Укључене су научне и стручне институције”, наводи Маринковић.
Према плану, санација ће ићи у правцу стабилизације земљишта, помоћи природној регенерацији и вештачког пошумљавања, и на повећану мешовитост шумских врста, које су еколошки стабилније. Степски пашњаци ће, како тврди Маринковић, бити обновљени са првим кишама, багреми и липа, релативно брзо у периоду од три, четири до 10 година, док за мешовите лишћарске заједнице које треба подићи на површинама изгорелих борових шума ће бити потребно неколико деценија – 30 година да видимо младу шуму испред нас.
На крају, остаје отворено питање да ли ће пешчара уопште добити прилику за ову вишедеценијску природну обнову. Најновије изменеЗакона о планирању и изградњи, које су тек усвојене, уводе изузетак по којем се изгорело шумско земљиште може пренаменити у грађевинско ради реализације пројеката од „јавног интереса” и изградње јавне инфраструктуре.
Због тога се у јавности већ поставља питање: да ли ће уместо најављене три деценије пошумљавања, на појединим деловима спаљене пешчаре пре нићи инфраструктурни објекти?





