Између осталог, усвојеним изменама предвиђена је и измена члана 88. постојећег закона, којом се прописује да шумско земљиште на којем је шума оштећена или уништена пожаром задржава намену одређену планским документом, коју је имало пре настанка пожара. Међутим, већ у следећем ставу истог члана прописан је изузетак од овог правила, који предвиђа да је промена намене могућа у случају да је то неопходно ради реализације пројекта за који је, у складу са законом, утврђен јавни интерес, односно ради изградње објеката јавне инфраструктуре.

„Не само да Министарство о овим изменама Закона није организовало јавну расправу, већ одредбе о коришћењу шумског земљишта нису постојале ни у оригиналном предлогу Владе Србије који је достављен скупштини 7. августа 2026. Тек посредно се може закључити да су цитиране измене у финалну верзију измена закона уврштене тако што је скупштински Одбор за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације предложио амандман на седници одржаној 26. августа 2026. године, са којим се, на истој седници, сагласила и ресорна министарка Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Александра Софронијевић, и који је једногласно усвојило 12 присутних чланова Одбора”, наводи се у саопштењу.

Организације посебно истичу да на сајту Народне скупштине Републике Србије нису били доступни текст амандмана, његово образложење, као ни било која информација о томе због чега се ове измене нису нашле у оригиналном тексту предложених измена Закона, који је за предмет имао друга питања у вези са капиталним пројектима (соларне електране, управљање отпадом и слично).

„Све ово се одвијало током стравичних и незабележених пожара који су захватили највећу пешчару у Европи – Делиблатску пешчару, која је непроцењиви резервоар биолошке разноврсности и која представља заштићено подручје од изузетног (И категорија) и националног значаја и специјални резерват природе. Нетранспарентност поступања власти приликом ових законских измена, уместо да умири узнемирену и забринуту јавност, отвара простор за нове сумње у погледу даље судбине земљишта које је било захваћено пожаром”, сматрају из наведених органицација.

Подсећа се да када су се током пожара у јавном дискурсу појавиле тврдње да би пожар могао да буде искоришћен како би се изашло у сусрет потребама потенцијалних инвеститора, то су демантовале ресорне министарке заштите животне средине Сара Павков и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.

„Усвојени амандман наизглед штити изгорело шумско земљиште (у Делиблатској пешчари или било где другде) од промене намене. Међутим, он истовремено значајно олакшава спровођење поступка у којем би шумско земљиште постало грађевинско за веома широк круг пројеката које може да одобри Комисија Владе Србије. Штавише, не постоји препрека ни да се предлог за реализацију таквих пројеката појави тек након катастрофалног пожара”, објањава се у саопштењу.

Имајући у виду нетранспарентност ових законских измена, недоступност образложења, узнемиреност јавности, неопходно је отворити нови поступак у којем би се сагледали и отклонили сви ризици, сматрају у организацијама Транспаретност Србија и РЕРИ. За почетак, Министарство грађевинарства и народни посланици који су гласали за овај предлог, како навдое, морали би да јавности пруже аргументовано образложење за своју одлуку, укључујући и детаљно објашњење процедуре која би морала да буде спроведена за пренамену шумског земљишта у случају да је шума очувана и да је изгорела.

До представљања уверљивог образложења и организовања јавних консултација у оквиру којег би били сагледани мотиви, последице и ризици ових законских измена, Народна скупштина би требало да у хитном поступку усвоји допуне које би одложиле примену нових законских решења, закључује се у саопштењу.