Слушај шта каже „Лимеранг“ да ти природа не би све вратила као бумеранг

У овогодишњем истраживању под називом „Шта је потребно младима у Панчеву?“ које је спровео Синхро хаб, чак 70,2 одсто испитаника, од 15 до 30 година живота, идентификовало је животну средину у граду као највећи проблем у погледу здравља младих Панчеваца. Ти исти омладинци у готово двотрећинској већини наводе да је загађење ваздуха проузроковано радом индустријских комплекса највећа претња по здравље наших суграђана.

И заиста, када се погледају истраживања на планетарном нивоу може се пронаћи податак да се животни век скраћује за 2,9 година због загађеног ваздуха, док је тај број знатно нижи када су у питању ХИВ (у просеку смањује очекивани животни век за 0,7 година) или све врсте насиља, укључујући и ратове (животни век скраћују за 0,3 године).

Београд је годинама уназад један од најзагађенијих градова на свету, а ни Панчево, нажалост, у том погледу не заостаје за престоницом. Узимајући у обзир ове податке, забрињава чињеница изнета у Националној стратегији за младе за период од 2015. до 2025. године у којој се наводи да су млади недовољно укључени у активности и доношење одлука у области животне средине. Александра Самарџић, еколошка активисткиња и наша суграђанка, делимично се слаже са проблемом изнетим у Националној стратегији за младе.

„Младима тема екологије није довољно опипљива. Они размишљају: ‘ма, шта има везе ако бацим једну лименку у регуларан отпад’. Делује им нереално да прича о рециклажи овде може да заживи и зато не желе да се укључе“,  тврди ова двадесетогодишњакиња.

Са Александром је сагласна и њена вршњакиња, Инес Марјановић.

„Млади немају став о екологији јер се о тој теми недовољно прича и ретко се спомињу бенефити које, рецимо, рециклажа може да донесе“, каже ова студенткиња архитектуре.

Како би утицале на подизање свести о правилном одлагању ђубрета, наше саговорнице су се заједно са другарицом Катарином Бугарин, 2019. године пријавиле на такмичење Светионик знања, највеће такмичење средњошколаца у омладинском активизму у Србији. Већ у фебруару следеће године, тим из Панчева однео је прво место с пројектом „Лимеранг“ који је имао за циљ да наш град испуни уметнички осликаним кантама за рециклажу лименки.

„Првобитна идеја била је да канте буду постављене свуда по граду, али је смена директора Јавно комуналног предузећа утицала на то да се тај план изјалови. У том смислу, могу рећи да цела та ситуација са ЈКП-ом и нереализација пројекта који је од јавног значаја иде у прилог младима који су става да код нас рециклажа не може да заживи и да нема поенте бавити се екологијом. Није нам на руку ишла ни ситуација са короном, реализација пројекта се одужила, тако да смо тек у марту ове године поделиле девет канти грађанима и станарима зграда који су најинспиративније одговорили на питање зашто канте треба да буду додељене баш њима, а осликани контејнери налазе се и у кафићу ‘Воз’, посластичаници ‘Колачевић’ и Синхро хабу“, прича Александра.

Док су још учествовале на такмичењу Светионик знања, наше саговорнице имале су задатак да стичу знање из пројектног менаџмента, контактирају потенцијалне сараднике, смишљају и пишу буџет, као и да анкетирају суграђане. Баш ту, на панчевачким улицама, њих две су остале изненађене када су схватиле колико су грађани неинформисани.

„То каква нам је животна средина, треба да буде једна од најважнијих тема у јавности, а ми смо се тад суочиле са чињеницом да већина суграђана није знала да постоји рециклажни центар у Панчеву. Опште је позната ствар да је град загађен, али јако мали проценат људи зна на који начин може да допринесе да се ситуација побољша. Уз то, млади знају да удишу загађен ваздух, али нису свесни какве последице то оставља по све нас јер они сами, углавном, те последице тренутно не осећају“, истиче Инес.

На њене речи, надовезује се Александра.

„Цела ова прича много је озбиљнија од тога: Ево ти канта, рециклирај. О очувању животне средине треба много више да се говори, а било би добро и када би се у целу ову причу истински укључила и јавна предузећа. Нажалост, наше искуство говори да су јавне институције у причи о екологији само због маркетинга и утиска које остављају у друштву“, каже ова студенткиња хемије.

У прилог њеним речима иде и чињеница да, иако су она и Инес планирале да држе предавање основцима поводом Дана планете Земље, врата разних школа су им била затворена. Прво је оправдање било корона, али потом је и тај адут нестао. Ипак, ове две девојке се не предају и не одустају од „Лимеранга“.

„Наш циљ је да овај пројекат постане одржив. Ми смо целу ову причу и покренуле захваљујући новцу који смо добиле од Локалне фондације Панчево. То је тек део финансијских средстава, заправо четвртина од онога колико нам је било потребно да купимо већи број канти и обезбедимо хонорар за уметника који би их осликао. Већ извесно време тражимо новог донора како би пројекат у потпуности заживео. С друге стране, желимо да што више младих чује нашу причу“, каже Самарџићева.

Постоји безброј начина како се свест о очувању животне средине код младих може подићи. Концерти на којима се уместо улазнице донесе лименка за рециклажу, занимљив и интерактиван садржај на друштвеним мрежама, као и радионице са омладином, само су неке од многобројних варијанти.

„Младе треба охрабрити и дати им шансу да се искажу. Већ шест година сам у НВО сектору, а све је почело волонтирањем у КОМПАС-у. Као предавачица у овој организацији увидела сам да младима прија рад у групи јер деле идеје са вршњацима, осећају дух заједништва и увиђају да нису усамљени у ономе што раде. Кроз вршњачку едкукацију стичу одређено образовање које није формално, а може им много помоћи у даљем животу“, тврди Александра, а на њене речи се надовезује Инес:

„Радећи на пројекту ‘Лимеранг’ научила сам шта је асертивна комуникација, како се пишу пројекти, како се саставља буџет, као и шта је тајм менаџмент. Проширила сам своје контакте и добила ширу слику о томе како изгледа сам процес развоја једног пројекта, од његовор самог зачетка до реализације. Ниједна формално образовна институција то младима неће дати“.

Тужна је чињеница да осим „Лимеранга“ не постоји ниједна друга омладинска еколошка организација. Баш то је ветар у леђа нашим саговорницама да наставе да се боре.

„Од ове теме сигурно нећемо одустати. Радићемо на популаризацији рециклаже и заштите животне средине јер је то круг у којем сви живимо. Загађен ваздух и вода, као и разбацано ђубре не угрожавају само људе, већ и биљке и животиње. Све је то круг живота за који смо сви одговорни“, каже Александра на самом крају разговора.