Радна права младих новинара у локалним медијима у Панчеву: Неизвесност, финансијска нестабилност и миграција

Млади новинари у Панчеву своју каријеру, ако је уопште започну у локалном медију, започињу на волонтерској бази или хонорарно, без уговора о раду који им гарантује основна радна права.

Панчевачка медијска сцена из године у годину броји све мање младих новинара који се баве локалним питањима. Локално новинарство не пружа им могућности за живот, те и ако се одлуче да своје знање искористе за информисање локалне заједнице, то углавном остане у домену додатног посла.

Општа демографија новинара у Србији показује да новинарство није професија младих. По истраживању Синдиката новинара и медијских радника Србије (СИНОС) од ове године, чак 45% испитаних новинара и новинарки је старије од 50 година, те заиста не зачуђује због чега се људи изненаде када у Панчеву сретну младог новинара запосленог у локалном медију.

А шта о својим искуствима, разлозима због којих напуштају локалне медије, узроцима и последицама недостатка радних права, као и о потенцијалним решењима кажу младе новинарке, уредник локалног медија и стручњак у области радних права медијских радника?

Уговор о раду - мисаона именица

Одговарајућа зарада и накнаде (превоз, регрес, топли оброк), безбедни услови рада, дневни и годишњи одмор, боловање, породиљско одсуство, заштита личних података, увећана зарада за прековремени/ноћни рад, пријава радног односа и доприноси само су нека од права које млади новинари и новинарке у локалним медијима у Панчеву немају зато што углавном раде без уговора о раду.

„Сарађивала сам са три локална портала, али ни са једним нисам имала формални уговор. Прво искуство било је на добровољној бази, затим сам радила за плату без уговора и без пријаве. Сарадња са трећим порталом заснивала се на усменом договору о износу који ће ми бити исплаћен по објављеном тексту”, објашњава Маринела Бољанцу, новинарка из Глогоња и бивша уредница омладинске редакције једног локалног панчевачког медија.

Уколико пак пoстоји нека врста уговора, најчешће је реч о уговору о ауторском делу или уговору о привременим и повременим пословима.

„То су уговори који младе новинаре и медијске раднике стављају у прекарни положај. С таквим уговорима они не остварују право на радни стаж и све друге тековине савременог доба. Једном речју, млади новинари у мањим срединама не остварују приходе који им могу обезбедити финансијску сигурност и стабилност”, појаснио је Дарко Шпер из Гранског синдиката културе, уметности и медија „Независност”.

Узроци новинарске незаштићености

Локални медији у мањим срединама, па и у Панчеву, и сами су у изузетно тешком финансијском положају. Неретки су случајеви да се са аспекта радних права и сами уредници локалних медија налазе у истој ситуацији као и њихове младе колеге и колегинице.

„Највећи број медија у такозваној унутрашњости и такозваној провинцији је на граници одрживости и издржљивости. Због тема које третирају, начина на који извештавају и места у локалној заједници, такви медији нису ’политички подобни’, нити је њихов медијски производ тржишно исплатив”, каже Ненад Живковић, уредник портала Панчево Си Ти.

Пословно окружење утиче на локалне медије, што се даље одражава на радна права медијских радника, па и младих новинара на локалу.

„Локални медији послују изузетно отежано и претежно зависе он новца који ће добити на конкурсима за пројектно финансирање или кроз међународне пројекте. Они који су ближе власти по правилу добијају огромна средства, док професионални медији добијају симболичне износе којима могу да покрију само најосновније трошкове. У таквој ситуацији, оно што преостаје за медијске раднике није довољно да им се обезбеде плате, па се послодавци довијају како знају и умеју. То није нормално пословно окружење јер претежно зависи од политичке воље оних који располажу локалним буџетима, а то су по правилу политичари странке на власти”, рекао је Дарко Шпер.

Он је додао и да је велики проблем све заступљеније политичко запошљавање, где није пресудан квалитет појединца, већ пристанак на рад мимо правила струке.

Треба напоменути и да значајан број медијских радника у Србији није синдикално организован, те да, између осталих и млади новинари немају начина да кроз овакав  вид борбе заштите своја права.

Последице недостатка радних права

Млади новинари и новинарке из Панчева све чешће виде могућности за развој своје каријере у некој од великих београдских редакција или у некој другој делатности попут маркетинга и односа са јавношћу, а један од главних разлога за то су управо њихова радна права.

„Писање за локалне портале углавном је био додатни извор прихода, а не основни посао. Није било реално живети искључиво од тога. Већи број текстова могао је да донесе већу зараду, али без икакве сигурности или стабилности. Због тога сам углавном паралелно имала посао на ком сам била пријављена и који ми је обезбеђивао редовна месечна примања”, рекла је Маринела Бољанцу.

Након одласка из локалне редакције, она је своју каријеру наставила у компанији за односе са јавношћу. Поред недостатка радних права, разлог због којег је престала да се бави новинарством у локалним медијима јесте и све већа политизација медијске сцене у граду, а пи-ар јој је, како каже, донео већу дистанцу, мир и раздвајање пословног и приватног живота.

Ирис Пејчић, студенкиња Филолошког факултета из Качарева која је годинама радила у једној великој београдској редакцији, рекла је да услови ни тамо нису сјајни, али да је након дужег времена успела да се избори за уговор о раду. Међутим, и она је након извесног времена престала да се бави новинарством и упловила у свет видео-продукције и вођења друштвених мрежа.

„Прешла сам на ново радно место из много разлога, иако сам у старој фирми добила уговор почетком ове године. Џаба све јер су међуљудски односи лоши, радници се третирају лоше, гледају на тебе као на роба, а не на човека. У новој фирми сам тек месец дана, али за то време нисам доживела ниједну непријатност. Иако сам ја овде добила океј услове за рад од почетка, мислим да то није случај са свима и да свугде има људи који се боре и муче за те услове јер, опет кажем, из мог искуства, они се не подразумевају нигде, премда не би требало тако да буде”, закључује Ирис.

Случај у којем млади панчевачки новинар или новинарка одлази да ради у велику редакцију у Београду није редак.

„Млади новинари који, сасвим природно, желе да напредују у послу не виде у локалним медијима професионалну перспективу и будућност којом би били задовољни. Нама у Панчеву посебан проблем представља близина Београда. Он усисава све панчевачке најквалитетније људе, не само новинаре. Привуче их својом величином, светлима велеграда, могућностима за прављење каријере и, што је веома важно, финансијском понудом. У судару с београдском медијском сценом, медији из других средина по својим перформансима и ресурсима једноставно немају шанси да буду ни близу, а камоли раме уз раме”, појаснио је Ненад Живковић.

Постоји ли решење?

Видели смо узроке недостатка радних права који са собом доноси неминовно слабљење панчевачке медијске сцене и све мање могућности за младе новинаре на локалу, те се поставља питање има ли решења за овај проблем.

Од Дарка Шпера из ГС КУМ „Независност” чули смо да је у оваквим околностима тешко дати одговор на питање како системски решити ствари, као и да би идеално било када би сви млади новинари и новинарке имали једнаку шансу.

Ненад Живковић дао је мало конкретнији одговор:

„Требало би да се промени пејзаж на медијској сцени у читавој Србији, да проради медијско тржиште, да се сцена диверзификује, децентрализује и плурализује, да се промени концепт конкурсног суфинансирања израде медијских садржаја у коме новац из јавних фондова добијају само медији блиски властима, да се тај процес учини апсолутно транспарентним, да страни и домаћи донатори почну, наставе и увећају помоћ независним медијима, да, једноставно речено, локални медији постану самоодрживи”, закључује панчевачки новинар.

Када би се локалним медијима обезбедила средства да могу младим новинарима да обезбеде сва радна права, локални медији би врло вероватно ојачали кадровски, а самим тим и на друге начине, назире се из речи Ирис Пејчић, која је рекла да би сигурно прихватила посао у локалном медију у Панчеву да су јој понуђени услови какве је имала у једној великој београдској редакцији.

Неизвесност, финансијска нестабилност и миграције све су чешћа судбина младих новинара и новинарки у Панчеву. Панчевачки медији не губе само младе кадрове већ и своју друштвену улогу, а локална заједница, дугорочно гледано, доводи у питање своје право на објективно информисање. Да ли ће се овај проблем решити зависи од спремности друштва да системски заштити младе људе који желе да професионално обављају свој посао у јавном интересу како сутра њихова заједница не би остала у медијском мраку.

Текст је настао у оквиру пројекта „Медијска стратегија по мери грађана 2025 - 2031“, који подржава Европска комисија, а спроводе га чланице Коалиције за слободу медија: Асоцијација локалних и независних медија „Локал прес“, Асоцијација медија (АсМеди), Асоцијација онлајн медија (АОМ), Независно удружење новинара Војводине (НДНВ), Независно удружење новинара Србије (НУНС), Фондација Славко Ћурувија и ГС КУМ Независност, у периоду од марта 2025. до фебруара 2027. године. За садржај овог текста искључиво је одговорна редакција која је текст припремила и ни под којим условима се не може сматрати да одражава ставове Европске уније.