Омладинска политика мора бити системска и умрежена
Култура коришћења слободног времена треба да научи младе да пронађу себе и свој смисао, да се буде у простору који му омогућава да буду спонтани и природни. Слободно време младих је од великог значаја за друштвену заједницу. Слободно, али добро осмишљено време чине живот смисленим, организованим и креативним и смањује могућност за настајање непожељних облика понашања, сматра др Дуња Демировић. Према мишљењу Димазијеа и многих стучњака, слободно време има три функције: одмор, разонода и развој личности.
Како млади у Панчеву користе слободно време и каква је културна понуда у граду? На та питања одговоре смо покушали да добијемо од младих људи, али и од стручњака.
Младим људима је неопходна широка културна понуда, али и образовна понуда, информативне, здравствене, спортске, рекреативне услуге, а то је одговорност града, односно јединица локалне самоуправе и њених установа, који стално морају питати младе шта им недостаје, али им поједине потребе и развијати, каже за наш портал Ненад Малетин, омладински радник и дипломирани менаџер, који је радио у Канцеларији за младе у Панчеву, био директор Дома омладине Панчево, тренер је у Кровној организацији младих Србије, председник Скупштине Националне асоцијације практичара/ки омладинског рада, и консултант за израду и праћење јавних политика.
Како би младима приближили културу, неопходно је промовисање младих уметника, као и пажљивији избор садржаја који се пласира у медијима, сматра Невена Стојинов, графичарка и студенткиња четврте године Факултета ликовних уметности у Београду на графичком одсеку. Она сматра да такође и деца треба да се усмеравају ка цртању, музици, сликарству, глуми, књижевности, али не са циљем да се од њих очекују уметничка дела, већ да деца развију креативно мишљење и укус за лепо.
Невена се графиком се бавим четири године. Најазступљенија тема је традиција, а техника колаж.
„Материјал који користим у свом раду су фотографије са концерата културно-уметничких друштва помоћу којих даље правим нове композиције и преводим их у графике. Будући да раду приступам интиутивно, питања и поруке се распознају тек касније и различите су од особе до особе. Неки би у њима видели критику односа традиционално – савремено, неки би поставили питања о положају жена некада и данас, положају и улози породице у друштву, идентитета, културе“, каже ова ументница за наш портал.
На питање како оцењује положај младих уметника, одговара:
„Младима је потребна помоћ. Са сигурношћу могу да кажем да се проблеми младих уметника најбоље могу видети у њиховим радовима. Дакле, само је потребно да гледамо да бисмо разумели“.
Развијати слободно и критичко мишљење
Млади са којима смо разговарали истичу да им од културних догађаја у граду највише недостају концерти, како класичне тако и друге врсте музике, фестивали, представе, али и етно садржаји.
„Углавном посећујем догађаје са историјско-културно тематиком, али и догађаје везане за едукацију и уопште науку. Најчешће се ради о предавањима и промоцијама књига. Мислим да нам фали више фестивала, научно-популарних радионица и скупова, позоришних представа“, каже за Панпрес Никола Конески (26).
„Од културних догађаја посећујем филмске пројекције, као и предавања која организује група за историју и квиз који је организовао Научни четвртак. Такође, волим да посећујем музеј у Панчеву. Фале ми неке трибине где би се покренуле расправе о политичким,економским питањима и фале ми догађаји попут окупљања љубитеља филмова,стрипова“, сматра Александар Јевтовић (15).
„Искрено верујем да фале концерти или свирке које нису забавног карактера, тј. да нема везе са забавном или народном музиком. Такође би било лепо имати више приказа традиције – етно певање, плес, занати”, каже студенткиња Машинског факултета (19).
„Фали нам да можемо мало да бирамо, а не да се игра једна представа у месец дана па да морамо на ту једну јер не постоји други избор“, наводи студент из Панчева (19).
Када је у питању комуникација са институцијама, млади наводе да установама културе у Панчеву фали маркетинг јер догађаји који праве нису видљиви. Такође, као пример лоше праксе истичу Историјски архив, са којим имају лошу комуникацију.
„Као што учимо децу да перу сваки дан зубе, тако их навикавамо и на културне потребе, и морамо посебно пре свега радити и на развијању тих потреба. Данас нам окружење и образовање доносе много стереотипа и прерасуда, и неопходно је да развијамо слободно и критичко размишљање, креативност, иновативност. Желим да кажем да младима недостаје пуно више од тога што је неведено, јер им многе навике нисмо ни развили. Отуда код младих много непогледаних представа, изложби, свакако непримећених и скрајнутих алтернативних, експерименталних, мањинских културних и многих субкултурних догађаја“, напомиње Малетин.
Ниједна установа у граду годинама не анкетира и не пита младе о њиховим жељама и потребама, и метафорички објашњава: „овај пецарош погрешно за пецање на удицу ставља мамац по свом укусу, а не укусу рибе“.
Број културних догађаја од 2012. до 2021. године у граду Панчеву је у паду, а у неким установама је преполовљен, показује истраживање СИНХРО. У Глогоњу на пример је 2015. године забележено 35 догађаја, док у 2021. години само 17 догађаја. Ипак, најекстремнији показатељ је Дом омладине Панчево који је у 2014. години имао 450 догађаја, а у 2021. години 88 догађаја, што је чак пет пута мање.
„Мене лично то растужује и погађа јер гледам да се урушава и квалитет, не само кванитет програма и догађаја за младе, а посебно Дома омладине Панчево чији сам директор био у период 2012-2015. године и очигледно био пример да се може са датим ресурсима радити боље. Обесхрабрујуће је и то што је Панчево било пионир и пример добре омладинске праксе, али и културне политике, а сада је то већ децинију и по иза нас, и једна читава младост је од тада одрасла и остарила“, напомиње Малетин који је и аутор истраживања.
Укључити младе људе у процесе доношења одлука
Као узроке пада културне понуде Малетин наводи непостојање пре свега ентузијазма, добре воље, у неким случајевима и свести, затвореност установа и несарадња, а онда непостојање ни критеријума јавног и демократског додељивања простора, средстава, ресурса уметницима/цама, омладинским организацијама и организацијама за младе. Такође, како додаје узрок је и рутина запослених и немотивисаност због мањих плата.
„Један од узрока је и што годинама у култури у Панчеву није запослена ниједна млада особа. Данас нула младих уметника или уметница ради у у култури у Панчеву, и ниједан културни радник или радница млађи од 30 година. За последњих десет година, на местима директора или заменика директора било је испод 1 одсто младих. Проценат младих људи у Управним одборима на нивоу Града Панчева, током посмтраних година је од 0,5 -2 одсто. У програмским и уметничким саветима предузећа и установа у Панчеву, данас је 0 младих. Данас у 12 посматраних установа и предузећа не ради ниједна млада особа. Просечан број запослених за протеклих десет година износи 130, а просечан број запослених младих два“, наводи Малетин.
Наш саговорник као узроке оваквог стања препознаје дубоко укорењен генерацијски јаз и квантитативно евидентан ејџизам, као и ефибифобију– фобија од младих људи.
„Када се она судари са традиционалним присутупом да деца не доносе одлуке, да се не бакћемо са ученичким парламентима, да младе не учимо да доносе одлуке, да девојчице носе розе, да дечаци не плачу, да доносимо одлуке у име младих и за њих, онда добијемо младе који не преузимају одлучивање, па ни одговорност ни према себи, ни према другима, заједници, породици“, упозорава Малетин.
Коментаришући комуникацију установа културе са младима, Малетин каже да суштинске размене порука нема, јер установе једнострано шаљу поруке у јавност. Наводи и следеће податке: у прошлој години од 14 културних установа са предузећем „Младост“, тек половина има своју интернет презентацију. У погледу друштвених мрежа Фејсбук користи 12 од 15, Инстаграм користи 5 од 15, Твитер и Јутјуб 2 од 15, а Тик-Ток 0 од 15. На друштвеним мрежама 3 од 15 посматраних организација нема налоге, а 2 од 15 уопште немају званичне стране ни на интернету, нити на друштвеним мрежама.
„Ово су показатељи да посматране организације углавном користе медије које млади све мање користе, па тако и теже долазе до младих. Установе често младе људе не препознају као посебну циљну групу, о томе доказују извештаји о раду који нигде не поседују број младе публике, анализу или податке о младима“, наводи Малетин.
Као узроке за кризу у култури, наш саговорник наводи одсуство било каквог стратешког промишљања са културном и локалном заједницом, и мешање дневне и страначке политике. Као решење Малетин наводи одговорно вођење омладинске политике или бриге за младе људе, која мора бити системска и умрежена, и заштићена принципима и вредностима.
„Овом граду је потребна младост и зато је неопходно укључити младе људе у процесе доношења одлука кроз постављање на руководећа места, управне одборе и саветодавна тела, установа и предузећа чији је оснивач Град. Ако се повећају капацитети за процесе тражења средстава, стратешког и пројектног планирања установа и предузећа ван градског буџета, могло би се урадити много тога заједничким снагама, јер постоји капацитет“, закључује Малетин.