Родна очекивања од деце

И девојчице су снажне и гласне, а дечаци нежни и брижни

У раном детињству девојчице и дечаци су мање-више родно равноправни, међутим родним улогама уче се од рођења, па тако у пубертету родне разлике постају приметне

Поводом 11. октобра, дана девојчица, интернет страница МЛАДИ приредио је трибину, али и текст о девојчицима, који преносимо у целости.

У Србији се недавно десио 25. фемицид ове године када је двогодишњу девојчицу из Вршца убио њен отац и након тога починио самоубиство. Извештавање медија о овом злочину било је углавном сензационалистичко. Портали таблоида делили су десетине текстова на ову тему, а готово сваки је садржао бруталне описе места злочина, личне податке малолетне жртве и задирао у приватност њене породице непоштујући етичке стандарде и кршећи Кодекс новинара Србије.

Оно што је изостало у медијима било је позивање на одговорност институција које су у овом случају насиља у породици очигледно заказале, јер се мајка девојчице према наводима медија више пута обраћала надлежним институцијама у прошлости и пријавила насиље полицији и Центру за социјални рад. Након извештавања медија о злочину, уследила је самоиницијативна реакција Заштитника грађана, који тренутно проверава рад МУП-а и Центра за социјални рад у Вршцу. Иако је ова реакција похвална, институције надлежне за случајеве насиља у породици и насиља према женама дужне су да реагују правовремено и сносе одговорност у ситуацијама као што је ова.

Жртве дискриминације и родно заснованог насиља нису само жене, већ и девојчице, које заправо трпе двоструку дискриминацију, на основу година и рода.

Према подацима УНИЦЕФ-а, у раном детињству девојчице и дечаци су мање-више родно равноправни, међутим родним улогама уче се од рођења, па тако у пубертету родне разлике постају приметне. Од девојчица се у многим деловима света у адолесценцији очекује да обављају кућне послове, да се удају, изложене су ризику ране трудноће, као и сексуалном и родно заснованом насиљу.

На глобалном нивоу, девојчице од 10 до 14 година имају двоструко веће шансе да проведу прекомерне сате на кућне послове него дечаци истог узраста. Ово је случај и у Србији, где је дечији рад присутан углавном у сиромашним породицама и руралним областима где су деца углавном ангажована у пољопривредним пословима, дечаци чешће у економским активностима, а девојчице у кућном раду. Такође, скоро дупло више девојчица узраста 15-19 година на глобалном нивоу нема приступ образовању, запослењу или обуци у поређењу са дечацима.

Међутим, патријархат и родна социјализација негативно утичу и на дечаке. Тако се дечаци васпитавају да буду јаки, да не показују емоције и да су дужни да финансијски издржавају своју породицу. Овакав друштвени конструкт “мушкости” код дечака подстиче физичку агресију и затварање у себе што доводи до чак 4 пута више самоубистава код дечака од 10 до 19 година него код девојчица истог узраста.

Родно засновано насиље веома је распрострањено у школама у Србији, где је око 70% ученица основних и средњих школа изложено бар једном облику родно заснованог насиља, према истраживању Уницефа у Србији.

Насиље према женама на децу утиче и у породицама, где су приморани да сведоче насиљу над својим мајкама, а некада и сами постају жртве. Истраживање спроведено међу женама које су доживеле насиље у породици је показало да су деца сведоци насиља у три четвртине случајева, а у готово половини случајева је очева агресија била непосредно усмерена и на њих током тог инцидента.

Девојчице које су сиромашне, имају инвалидитет или су припаднице мањинских група поготово су угрожене. Дечији бракови у Србији су један од најразорнијих облика кршења права девојчица и као последицу често имају искључивање из образовања и одржавање сиромаштва у ком су ове девојчице одрасле.

Иако су дечији бракови ретка појава у општој популацији, они су веома чести у ромским насељима, где више од половине девојчица (57%) ступа у брак пре навршених 18 година, а скоро једна петина њих (18%) и пре навршених 15 година. Ипак, дечији брак није присутан само код Ромкиња већ су њему изложене и друге девојчице из сиромашних породица (19%) и руралних подручја (10%). Последице ове праксе, чврстих родних улога и очекивања од ромских девојчица су то да су још више изложене физичком и сексуалном насиљу у браку, као и малолетничкој трудноћи. Истраживања показују да више од четвртине Ромкиња сматра да је оправдано да муж туче своју жену доводи до тога да је Ромкињама још теже да изађу из оваквих ситуација, јер често остају без подршке породице и институција.

Огромну улогу у одржавању и промовисању родних улога и стереотипа имају медији. Популарна култура дефинише очекивања како жена треба да изгледа, што веома негативно утиче на ментално здравље девојчица, њихову слику о себи и свом телу. Врло присутна сексуализација жена у медијима шаље поруку девојчицама да је њихов изглед оно на основу чега их друштво вреднује и пред њих ставља нереалне стандарде лепоте.

Како током одрастања деца конзумирају медијске садржаје, девојчице често чим уђу у пубертет имају искривљену, углавном лошу слику о свом телу и имају проблема са самопоуздањем. Медијски садржаји намењени деци, укључујући и анимиране филмове, не разликују се много од осталих садржаја по родној (не)равноправности. Чак и у анимираним филмовима женски ликови су мање заступљени од мушких.

Ипак, у последњих неколико година видљива је промена у садржајима за децу, па све чешће имамо позитивне примере жена и девојчица у популарним филмовима као што су Моана, Енканто, Храбра Мерида и Зоотопиа где су приказане као храбре, паметне и самосталне јунакиње које се суочавају са неправдом и превазилазе је. Овакви садржаји су важни не само за девојчице, већ и за дечаке јер се противе родним стереотипима и шаљу поруку да је важно бити аутентичан, успротивити се неправди и да када порасту могу да буду шта год пожеле.

https://www.mladi.org.rs/rodna-ocekivanja-od-dece-i-devojcice-su-snazne-i-glasne-a-decaci-nezni-i-brizni/

Ања Анђушић, МЛАДИ

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
PANpress
%d bloggers like this: