Угоститељи против најављене измене закона: Пад промета загарантован

Иако је више пута током протекле две године најављивано да ће Народна скупштина усвојити измене Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму (донесеног 2010. године), којим би се на свим јавним местима, укључујући угоститељске објекте потпуно забранило пушење, оне до сад нису усвојене. У предлогу Министарства здравља о изменама закона стоји и да цигарете неће смети да се пале ни у лифтовима, чекаоницама и ходницима.

Док се то не деси сви грађани Србије и даље неће имати право да удишу ваздух без дуванског дима. Искуства кажу да су Закони којима се штите грађани од изложености дуванском диму и који штите здравље непушача популарни, немају негативан утицај на пословање и охрабрују пушаче да престану да пуше. Окружење без дуванског дима, сматрају лекари, има позитиван утицај на смањење разбољевања и смртности због пушења, започињања пушења и олакшава пушачима да престану да пуше.

С друге стране, за угоститеље нове законске одредбе неће бити толико позитивне. Заједнички став чланова Удружења занатлија и осталих предузетника Панчево је да ће нова одлука негативно утицати на промет у угоститељским објектима.

Саша Анђелковић, један од чланова Удружења и власник ресторана „Цитадела“ објашњава да ће угостотитељски обејкти бити веома погођени новом изменом закона јер већина гостију који долазе у ресторан спадају у категорију пушача.

„Сматрам да ће се закон о потпуној забрани пушења негативно одразити на наше пословање јер су пушачи и наши највећи потрошачи. Код људи који пуште, без уврде још увек не постоји развијена свест о томе да када дођу у ресторан, да ће морати да изађу из објекта у просторије намењене пушењу“.

Један од малобројних објеката у граду у којем пушење није дозвољено је посластичарница „Поповић“. Она постоји од 1935. године, и у њој никада није могла да се запали цигарета због, како каже власник Небојша Стојановић, врсте производа који се продају.

„Колачи и торте су базирани на млеку које брзо упијају разне мирисе, па и дувански дим што утиче на квалитет производа. Дешава се да када гости чују да пушење није дозвољено једноставно се окрену и оду, али онима који дођу због колача то не смета јер се кратко задржавају“, каже Небојша Стојановић. Он ипак сматра да би људима треба оставити могућност да запале цигарету, посебно у кафићима и ресторанима.

Садашњи Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму усвојен 2010. године забрањује пушење на радним и јавним местима и у јавном превозу док је у угоститељским објектима пушење и даље дозвољено у локалима већим од 80 квадратних метара у којма власници могу да одреде најмање 50 одсто простора где је пушење дозвољено.

Дао је позитивне ефекте који се огледају у смањењу изложености дуванском диму на радном и јавном месту, али и у промени пушачких навика међу пушачима. Услед ограничења пушења на појединим местима у складу са законом у 2014. години 14 одсто пушача је смањило број попушених цигарета у току дана, док је 13 одсто пушача престало да пуши.

Национални дан без дуванског дима, 31. јануар, посвећен је управо неопходности „протеривања“ дима из затворних просторија и обележава се под слоганом „Одрасли пуше и мене гуше”.

Здравствени радници наглашавају да не постоји безбедан ниво излагања дуванском диму. Према речима др Дарка Матића, лекара у Саветовалишту за одвикавање од пушења Дома здравља Панчево, дувански дим садржи више од 7500  хемикалија и хемиских једињења, од којих је више од 70 канцерогено.

Дувански дим из окружења повезан је са оболевањем од малигних болести, са болестима срца и крвних судова и дисајних путева. Излагање дуванском диму има штетне последице по здравље беба и деце.

Статистика каже да се у Србији дневно попуши 73 милиона цигарета, што би у новцу износило око 210.000 евра месечно, односно 2,5 милиона евра годишње. Др Дарко Матић наводи да цигарете конзумира сваки трећи мушкарац, свака четврта жена, сваки седми адолесцент, свака трећа трудница, а  највећи број пушача (70-75 одсто) почне да пуши у адолецентном периоду. Према доступним подацима Института „Торлак“ сваке године у Србији од последица пушења умре 4.000 људи, а 16.000 оболи.

Др Дарко Матић објашњава због чега Србија има толико висок број пушача:

„Наш народ воли да ужива у животу, да поједе, да попије алкохол, да запали цигарету. Међутим, мислим да не постоји свест и знање о томе колико су цигарете штетне и да је заправо проблем много дубљи него што изгледа. Штета коју дувански производи и дим направе организму је неоправљива“, закључује наш саговорник.

Саветовалиште за одвикавање од пушења функционише у оквиру Превентивног центра Дома здравља Панчево и грађани се могу посаветовати са лекаром једном месечно. Др Дарко Матић наводи да углавном долазе људи између 35 и 50 година, који углавном траже помоћ за одвикавање од пушења. У том дуготрајном процесу, истиче наш саговорник, најважнија је воља и одлучност сваког појединца да остави цигарете. Последњих месеци, интересовање за саветовалиште није велико, те он позива све људе који имају проблема са дуваном да закажу термин на број телефона Превентивног центра 313-349, сваког радног дана, од 7 до 15 сати.

На питање да ли ће након евентуалне забране пушења у кафићима и ресторанима број пушача бити смањен, а грађани бити здравији др Дарко Матић одговара да ће се то вероватно десити, али да најбоља и најдуготрајнија одлука о престанку пушења произилази не из принуде, већ из сопствених убеђења.

Учесталост пушења у Србији је изнад европског просека и у 2013. години износила је 34,7 одсто у популацији старијој од 15 година. Већи проценат је мушкараца пушача (37,9 одсто) у односу на жене (31,6 одсто). Глобално истраживање употребе дувана код младих у Србији из 2013. године (ГYТС), показало је да бар један од 10 ученика пуши цигарете (13 одсто), а од тога девојчице (13,3 одсто) нешто чешће него дечаци (12,7 одсто), што значи да у Србији млади оба пола у истој мери започињу са пушењем.

Према Истраживању Завода за јавно здравље Панчево спроведеном у Јужнобанатском округу (2016.)  људи су у великом проценту  изложени дуванском диму у својој кући (40,1 одсто), у туђој кући нешто више (46,2 одсто), а највише на местима где излазе (47 одсто). На послу је 15 одсто испитаних  изложено дуванском диму. Исто истраживање показује да 59,1 одсто испитаника сматра да се Закон о забрани продаје дуванских производа малолетницима не примењује у потпуности.