У јужном Банату пораст броја новооболелих од дијабетеса

Светски дан борбе против шећерне болести (дијабетеса), 14. новембар, ове године обележава се под паролом „Породица и дијабетес“. Циљ овогодишње кампање је подизање свести о утицају који дијабетес има на породице и мрежу подршке оболелима, као и промовисањa улоге породице у нези, превенцији и едукацији о дијабетесу.   

Према подацима Завода за јавно здравље Панчево, током 2018. године у Јужнобанатском округу регистровано је 997 новооболелих од дијабетеса мелитуса, што је 0,6 одсто више него у 2017. год и 2,8 одсто више него на петогодишњем просеку пријављивања новооболелих.

Посматрајући последњих 5-10 година, подаци показују да у Јужнобанатском округу од дијабетеса мелитуса тип 2 чешће оболевају жене него мушкарци. У 2018.години од укупног броја пријављених новооболелих од дијабетеса, 51,8 одсто су биле особе женског, a 48,2 одсто мушког пола. У нашем округу највећи број новооболелих од дијабетеса тип 2 региструје се у узрасту од 50 до 64 године, док се први новооболели  региструју већ у узрасту од 30 година.

Према подацима Института за јавно здравље Србије у Јужнобанатском округу у 2017.год. од дијабетеса мелитуса су умрле 132 особе, што је 10 одсто више него у 2016.год. и 6,8 одсто више него на петогодишњем просеку умрлих. Највећи број смртних исхода бележи се у узрасту преко 75 година.

Дијабетес је хронична болест која се јавља када панкреас више није у стању да произведе инсулин, или када организам не може адекватно да искористи постојећи инсулин. Инсулин је хормон који помаже да глукоза уђе у ћелије, у сврху производње енергије, објашњавају лекари Завода за јавно здравље.

Немогућност да произведе инсулин или да се ефективно искористи постојећи инсулин, доводи до повећаног нивоа глукозе у крви (стање познато као хипергликемија). Дугорочно висок ниво глукозе у крви је повезан са оштећењем ткива различитих органа.

Уколико се не лечи, дијабетес може довести до озбиљних компликација, као што су слепило, ампутација, инсуфицијенција бубрега, инфаркт и мождани удар. Дијабетес је био одговоран за четири милиона смртних случајева у свету у 2017. години.

Дијабетес је једно од најчешћих хроничних незаразних обољења и представља велики јавноздравствени проблем. Светска здравствена организација (World Health Organization – WHO) и Међународна федерација за дијабетес (International Diabetes Federation – IDF) процењују да је у 2017. године у свету од дијабетеса боловало 425 милиона људи, а да ће се број оболелих од дијабетеса до 2045. године повећати на 629 милиона. Иако се највише стопе инциденције региструју у развијеним земљама, највећи пораст броја оболелих очекује се у земљама у развоју, где спада и наша земља.

Према процени Института за јавно здравље Србије, у Републици Србији без Косова и Метохије од дијабетеса болује приближно 750.000 особа или 13,2 одсто одраслог становништва, док годишње од ове болести умре око 3.500 особа.

Број особа са типом 2 дијабетеса је многоструко већи (95 одсто) у односу на особе са типом 1 дијабетеса. Притом, према проценама домаћих експерата и на основу резултата међународних студија, 38 одсто особа са типом 2 дијабетеса нема постављену дијагнозу и не зна за своју болест. Преваленција дијабетеса расте са годинама старости, и процењује се да је готово половина оболелих старија од 65 година. Код старијих особа тип 2 дијабетеса открива се релативно касно, када су већ присутне бројне кардиоваскуларне компликације. У Србији, као и у развијеним земљама света, дијабетес је пети водећи узрок смртности и пети узрок оптерећења болешћу.

Најчешћи типови дијабетеса су:

Тип 1 дијабетеса је најчешће проузрокован ауто-имуним процесом, који утиче на ћелије које производе инсулин. Разлог није у потпуности познат. Панкреас особе са дијабетесом тип 1 производи врло мало или нимало инсулина. Болест може да утиче на особе било које животне доби, али се најчешће развија код деце и младих. У терапији овог типа дијабетеса се свакодневно користе инјекције инсулина у циљу контролисања нивоа глукозе у крви.

Тип 2 дијабетеса се некада називао инсулин независни дијабетес или дијабетес у одраслој животној доби и одговоран је за најмање 90 одсто свих случајева дијабетеса. Одликује се отпорношћу ткива на инсулин и/или недостатком инсулина. Он се може јавити у било ком узрасту, а некада остаје непримећен дуги низ година. Дијагноза се у појединим случајевима постави тек након појаве компликација болести или након рутинске анализе крви и урина. Често, али не увек, је повезан са прекомерном тежином или гојазношћу, која сама по себи може да изазове инсулинску резистенцију и довести до повишеног нивоа глукозе у крви. Особе са дијабетесом типа 2 често у почетку болести могу поправити своје стање путем вежбања и правилном исхраном. Међутим, током времена ће се код већине појавити потреба за употребом лекова.

Гестацијски дијабетес (ГДМ) је облик дијабетеса који се манифестује повишеним нивоом глукозе у крви током трудноће. Он се развија у једној од 25 трудноћа широм света и повезан је са ризиком од појаве различитих здравствених проблема мајке и бебе. Он обично нестаје након трудноће, али жене са ГДМ и њихова деца су у повећаном ризику за развој дијабетеса 2 касније током живота.

Превенција дијабетеса типа 2

Иако постоји низ фактора који утичу на развој дијабетеса типа 2, евидентно је да највећи утицај има неадекватни животни стил и понашање, и то најчешће неправилна исхрана и неактивни (седентарни) начин живота.

Студије из разних земаља, укључујући Финску, САД, Кину и Индију, доказале су да промена начина живота која укључује физичку активност и здрав начин исхране може одложити или спречити појаву дијабетеса типа 2.

Препоруке за здрав начин живота:

• Не прескачите доручак, трудите се да имате пет оброка дневно.
• Једите пет порција воћа и поврћа сваког дана.
• Једите орашасте плодове, свеже воће, или незаслађени јогурт за ужину.
• Бирајте посно живинско месо или рибу уместо црвеног или прерађеног меса.
• Узмите незаслађене посне намазе, уместо чоколадног крема или џема.
• Бирајте хлеб или пасту од интегралних житарица.
• Бирајте незасићене масти (маслиново уље, уље репице, сусамово, семенки грожђа) уместо засићених масти (маслац, животињске масти).
• Избегавајте конзумирање алкохолних пића.
• Препоручује се умерена физичка активност најмање три до пет дана у недељи, у трајању најмање 30-45 минута дневно.
• Упознајте ваш ризик за дијабетес тип 2, путем упитника или одласком код изабраног лекара!

Контрола дијабетеса

Иако је дијабетес хронична, прогресивна болест, људи са дијабетесом могу да живе дуг и здрав живот уколико добро управљају дијабетесом. Ово укључује контролу не само нивоа глукозе у крви него и других фактора ризика, као што су висок крвни притисак и висок ниво холестерола у крви.

Добра контрола дијабетеса, одлагање или избегавање компликација повезаних са дијабетесом се обезбеђује адекватном исхраном, редовном физичком активношћу и правилном употребом лекова.

Особама са дијабетесом је неопходна доступност здравствене заштите и редовне посете лекару. Људи са дијабетесом типа 1 захтевају свакодневно лечење инсулином, као и редовно праћење нивоа глукозе у крви.

Правилна исхрана за особе са дијабетесом укључује смањену количину калорија код особа које су гојазне, замену засићених масти у исхрани незасићеним, унос дијетних влакана и избегавање употребе дувана, алкохола и шећера.

Физичка активност је најефикаснија када садржи комбинацију аеробне физиче активности (нпр. трчање, пливање, вожња бицикла) и тренинга снаге. Важно је да интензитет и врста активности буду прилагођени општем стању особе.

Дијагноза дијабетеса може оптеретити појединца и породице

Најновија истраживања Међународне федерације за дијабетес (ИДФ), су показала да половина људи који живе са дијабетесом (51%) сматра да је њихова дијагноза оптеретила њихове породице.

Породице имају значајну улогу у пружању подршке особама са дијабетесом, те им је потребна адекватна помоћ и едукација, како би се ослободили емоционалних притисака које дијагноза дијабетеса може донети.

У свету, само 1 од 4 породице има приступ програмима едукације у вези са дијабетесом. Важно је да заједнице повећају напоре како би се обезбедио бољи приступ дијагностици и лечењу, као и правовремено и адекватно информисање породица.