У јужном Банату највећи број деце оболеле од рака у узрасту од 0 до 4 година

Међународни дан деце оболеле од рака је установљен 2002. године од стране Међународне конфедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака. Од тада се обележава 15. фебруара, у више од 100 земаља широм света. У Србији је овај датум постао део националног Календара јавног здравља 2013. године, на иницијативу удружења родитеља деце оболеле од рака и уз подршку Министарства здравља.

У Србији рак код деце и адолесцената чини између 0,8 и 1,1 одсто свих новооболелих особа у структури оболевања од свих малигних болести. Сваке године у Србији се региструје у просеку око 370 деце, оба пола између 0 и 19 година, са неком врстом малигнитета.

Као и у већини земаља у развоју, и у Србији је готово две трећине новооболеле деце (67,5 одсто) узраста до 15 година.Четири групе болести, леукемије, тумори мозга, тумори коштано-зглобног система и лимфоми, чине најчешће малигне болести у детињству. Ове четири групе малигних обољења чине више од две трећине (72,1 одсто) свих малигнитета у детињству. У просеку сваке године 40 деце старости од 0 до 19 година изгуби битку са овом болести. Најчешћи узрок смрти у детињству у Србији су тумори мозга, леукемије, тумори коштано-зглобног система и лимфоми. У структури умирања од свих малигних болести мање од две трећине умрле деце (64,3 одсто) је било у узрасту до 15 година. Најчешћи разлог смртног исхода код деце у узрасту до 15 година су тумори мозга и леукемије, док су у узрасту од 15 до 19 година, у структури умирања, најчешћи узрок смрти од малигнитета тумори коштано-зглобног система и леукемије.

У Јужнобанатском округу, у последњих пет година, сваке године је просечно петоро деце узраста 0-19 година оболевало и једно дете умирало од малигних болести. Током 2023. године од рака је оболело шесторо деце, четири дечака и две девојчице.

Највећи број оболелих регистрован је у узрасту од 0 до 4 година (50 одсто), у узрасту од 15 до 19 година 33 одсто, од 5 до 9 година 17 одсто, док у узрасту од 10 до 14 година није било оболелих.

Током 2022. и 2023. године у Јужном Банату није било смртних исхода од ове групе болести у дечијој популацији.

Најчешћи малигни тумори код деце у нашем округу су акутне леукемије и линфоми, затим малигне болести локализоване на мозгу, костима, меким ткивима, бубрезима, полним органима и жлездама.

Успех лечења и стопа преживљавања деце оболеле од рака зависи од региона и степена економске развијености. У високоразвијеним землјама света стопа преживлјавања износи 80 одсто али у појединим деловима света који имају слабије развијене ресурсе износи свега 20 одсто. Тим поводом су Светска здравствена организација и Међународно удружење за борбу против рака поставили цилј да се до 2030. године постигне елиминација бола и патње код деце која се боре против рака и да се преживлјавање деце са било којом дијагнозом рака у свету повећа на 60 одсто.

Рак код деце чини од 0,4 до 4 одсто свих малигних болести у општој популацији широм света и водећи је узрок смрти деце и адолесцената узраста од 0 до 19 година. Светска здравствена организација и Међународно удружење за борбу против рака су прошле године, започеле трогодишњу кампању за период 2024–2026. година у цилју превазилажења изазова и смањењу неједнакости са којима се суочавају деца оболела од рака и њихове породице. Ове године пажња целокупне јавности, стручне и опште, биће усмерена ка интервенцијама које се односе на поболјшање третмана, неге, квалитета живота, емоционалних и социјалних потреба деце оболеле од рака, као и њихових породица.

Последње процене Међународне агенције за истраживање рака из 2022. године показују да је код више од 275.000 деце регистрован неки облик малигне болести, а да је више од 105.000 деце умрло исте године од рака. У свету ће се према истим проценама до 2050. године регистровати 285.000 нових случајева малигних болести код деце, а 110.000 деце ће умрети од рака ако се не уложе додатна улагања у поболјшање приступа здравственим услугама или лечењу рака у детињству. На основу постојеће организације и начина функционисања здравственог система у области педијатријске онкологије глобално,  готово 45 одсто деце неће бити дијагностиковано, а чак 84,1 одсто ове деце потиче из неразвијених и средње развијених земалја. Свеобухватним интервенцијама могло би да се избегне више десетина хилјада смртних случајева код деце оболеле од рака до 2050. године.

У складу са препорукама Светске здравствене организације и Међународног удружења за борбу против рака код деце у континуитету се спроводе бројне кампање које имају за цилј покретање шире друштвене заједнице, кроз заједничке акције усмерене на рану дијагностику рака, на одговарајући медицински третман и лечење, као и на болју доступност одговарајућих лекова. Све ово ће омогућити да се удвоструче стопе излечења и спаси милион дечјих живота током следећих десет година.

У циљу заштите и унапређења здравља једне од најосетљивијих популационих група, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом окружних института и завода за јавно здравље се од почетка активно укључио у обележавање овог важног датума из Календара јавног здравља.