Повећати број особа које знају свој ХИВ позитиван статус
Данас, 1. децмебра обележава се Светски дан борбе против АИДС-а. Овогодишња национална кампања има слоган ,,Сазнај свој статус“.
Циљ је да се омогући да што више особа сазна свој ХИВ статус у што ранијем стадијуму инфекције и подизање свести код што већег броја људи о ризицима за инфицирање и добробити тестирања, као и разумевања да је доступно успешно лечење, те да зато треба знати што раније свој ХИВ статус.
ХИВ је и даље велики проблем за јавно здравље. Неприхватљива је чињеница да у Европи од процењених 2.5 милиона особа инфицираних ХИВ-ом трећина особа не зна да је инфицирана, а да се чак половина оних који су инфицирани ХИВ-ом дијагностикује у тренутку када им је имунолошки систем већ значајно нарушен, што условљава бројне здравствене компликације и лошији одговор на терапију.
Ради достизања УНАИДС-овог циља у области третмана – да 90% особа инфицираних ХИВ-ом буде дијагностиковано, да 90% дијагностикованих особа буде на лечењу и да 90% особа инфицираних ХИВ-ом на лечењу има недетектабилну количину вируса у крви до 2020. године, неопходно је повећати број особа које знају свој ХИВ позитиван статус, што је први корак ка лечењу које даје одличне резултате.
Иако је ХИВ присутан у нашој земљи више од 30 година, процењује се да још увек око 800 до 1000 особа не зна да је инфицирано ХИВ-ом. Код више од половине особа које знају свој ХИВ статус, ХИВ инфекција се дијагностикује касно, тј. када је имунолошки систем већ значајно нарушен, чак и када немају знаке и симптоме болести и када је ризик од оболевања и умирања од АИДС-а (синдрома стеченог имунолошког дефицита) значајно већи.
Што се раније дијагностикује ХИВ инфекција и започне лечење веће су шансе за дуг и квалитетан живот. Напредак у развоју терапије током претходних 30 година преобратио је дијагнозу ХИВ инфекције у хронично медицинско стање. Већина особа инфицираних ХИВ-ом сада може да има дуг и квалитетан живот уколико им се ХИВ инфекција рано дијагностикује и користе редовно прописану антиретровирусну терапију
Ризику од ХИВ инфекције изложена је већина људи, али подаци указују да су у повећаном ризику особе које имају аналне сексуалне односе без кондома и особе које не користе стерилан прибор за инјектирање (убризгавање) психоактивних супстанци. С обзиром на изузетно високе ризике за пренос ХИВ-а, ове особе свакако треба редовно да се тестирају на ХИВ.
У јужнобанатском округу према подацима Завода за јавно здравље Панчево од 1986. године до данас 108 особа је сазнало да живи са ХИВ-ом, оболеле су 45 особе, а умрле 24 особе.
Доминантан пут преношења ХИВ инфекције је сексуални пут (72,22% ), 87,03% инфицираних је мушког пола, а највећи број инфицираних је у узрасту од 35 до 39 година (25,93%), затим узраст од 30 до 34 (24,07%) на трећем месту је узрасна група од 25 до 29 (19,44%). Највећи број регистрованих ХИВ+ или оболелих особа је међу МСМ популацијом са 47,22%, а затим следе са 25% особе које наводе ризичан хетеросексуални однос и на трећем месту интравенски наркомани са 10,18%.
Највећи број особа које живе са ХИВ-ом у Јужнобанатском округу је са територије општине Панчево (55,55%), затим следи Вршац са 11,11%, Ковин 9,26%, Ковачица 6,48% , Бела Црква 5,55%, и Опово 4,63% , Пландиште и Алибунар 0,93%.
У 2018. год. пријављене је једна ХИВ+ и једна особа оболела од АИДС-а док је у 2017. год. откривено 13 ХИВ+ особа и једна особа оболела од АИДС-а. Кроз ДПСТ саветовалиште (добровољно-поверљиво-саветовање и тестирање) у Заводу за јавно здравље Панчево до 28.новембра 2018. године тестиране су и саветоване 52 особе.
Једино се тестирањем узорка крви на ХИВ може утврдили да ли је особа инфицирана ХИВ-ом.
Тестирање на ХИВ је једноставно, није болно и не одузима много времена, а резултати се добијају брзо.
Поводом обележавања 1. децембра, Светског дана борбе против ХИВ-а, у Заводу за јавно здравље Панчево ул. Вука Караџића бр. 8 (бивша Железничка амбуланта) биће организовано тестирање и саветовање на ХИВ у суботу 1.децембра, у периоду од 8 до 12 сати и у периоду 03- 07.12. 2018. године у времену од 10-12 часова. Сви заинтересованои могу доћи на тестирање које је поверљиво, анонимно,бесплатно, није потребан упут, не заказује се, обавезно не доручковати.
Тестирање на ХИВ је данас део одговорног понашања, јер се дијагностиковањем ХИВ инфекције и лечењем смањује могућност даљег преношења ХИВ-а на друге особе, укључујући и пренос ХИВ-а са мајке на дете.
Свуда у свету, као и код нас, страх од стигматизације и/или дискриминације повезане са ХИВ-ом, недовољно знања, присутне предрасуде, недовољна доступност бесплатног тестирања на ХИВ праћеног саветовањем у здравственом систему, само су неке од препознатих баријера са којима се сусрећу особе са ризичним понашањем из посебно вулнерабилних група становништва, а које би имале највише користи од благовременог дијагностиковања ХИВ инфекције.
Сваке године у Европи буде дијагностиковано више од 100.000 особа инфицираних ХИВ-ом, а овај број у многим земљама не показује тренд смањења. Досадашњи напори нису резултирали смањењем броја особа новоинфицираних ХИВ-ом. Повећање обима тестирања на ХИВ праћеног саветовањем је кључна превентивна активност, те су стога неопходне нове иницијативе спроведене у што већем обиму да се актуелни ток епидемије преокрене.
Повереница за заштиту равноправности: спора промена односа према особама оболелим од АИДС-а
„У Србији је и даље присутна дискриминација особа које живе са ХИВ-ом и АИДС-ом, а последње истраживање које је Повереник за заштиту равноправности, спровео о ставу медија о дискриминацији показује да и даље постоји социјална дистанца према овим нашим грађанима и грађанкама“, изјавила је Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправностиповодом обележавања 1. децембра, Светског дана борбе против АИДС-а.
Особе које живе са ХИВ/АИДС-ом у Србији изложене су дискриминаторним поступањима у различитим сферама друштвеног живота, почев од реакција околине и породице до сфере рада и запошљавања, рекла је Јанковић. Она је оценила да се с обзиром на налазе поновљених ситуационих тестирања може рећи да има благих помака, јер је уочено да је смањен дискриминаторни однос према особама које живе са ХИВ/АИДС-ом. Потребна је константна едукација здравствених и социјалних радника, и свих грађанки и грађана, са акцентом на младе, нагласила је повереница.
Неопходно је предузимати све расположиве мере како би се припадницима ове рањиве друштвене групе пружила једнака права на здравствену и социјалну заштиту, образовање, запослење и достојанствен живот.
„Не смемо дозволити да, због незнања и недовољне информисаности, ове особе живе у страху, одбачене од околине“, закључује повереница Јанковић.