Међународни дан деце оболеле од малигних болести, 15. фебруар

Последњих година у јужном Банату без умрлих од рака у узрасту од 0 до 19 година

Данас се обележава Међународни дан деце оболеле од малигних болести под слоганом „Рано откривање… већа шанса”, јер је најважнији задатак како здравствених радника тако и шире друштвене заједнице едукација деце, адолесцената и њихових родитеља како у погледу превенције, првенствено стицањем здравих животних навика, тако и у препознавању раних знакова упозорења и симптома малигних болести.

У Републици Србији сваке године, у просеку, 314 деце узраста од 0 до 19 година оболи од неког облика малигне болести, а 50 деце изгуби битку са овом болешћу. Као и у већини земаља у развоју и у Србији је готово 2/3 новооболеле деце (63,4%) узраста до 15 година. У структури оболевања у узрасту 0–19 година најзаступљеније су леукемије са 20,4%, тумори мозга са 16,6% и лимфоми са 12,1%.

На основу података Регистра за рак Завода за јавно здравље Панчево, у Јужнобанатском округу, годишње у просеку седморо деце оболи (3-15 деце) и двоје умре (0-5 деце) од малигних болести. Током последњих година (у 2015 и 2016), у нашем округу није било регистрованих умрлих од рака у узрасту од 0-19 година.

Најчешћи малигни тумори код деце у нашем округу су акутне леукемије и линфоми, затим малигне болести локализоване на мозгу, костима, меким ткивима, бубрезима и гонадама.

У последњих 5-6 година, умирање од малигних болести код деце најчешће је регистровано у узрасту од 15-19 година (72,7%), затим у узрасту 0-4 (27,3%) и у узрасту 10-14 (9,1%), док у узрасној групи 5-9 година није било смртних исхода.

Међународни дан деце оболеле од малигних болести успостављен је 2002. године од стране Међународне конфедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака, а данас се обележава у више од 85 земаља широм света. У Србији прва удружења родитеља деце оболеле од малигних болести почела су са радом почетком 90-их година прошлог века. Удруживањем и учењем од иностраних удружења родитеља Европе и света, стекли су вештине и знање о начинима и могућностима пружања подршке деци, њиховим породицама, здравственим радницима и болницама. На овај начин родитељи су прихватили чињеницу да је поред лекара, лека и болнице потребно да се и сами активно укључе у лечење своје деце.

На иницијативу удружења родитеља и уз подршку Министарства здравља, Међународни дан деце оболеле од малигних болести у нашој земљи је 2013. године постао део националног Календара јавног здравља.

Овај међународни дан обележава се сваке године у циљу едукације и ефикасног спровођења свих мера које ће омогућити рану дијагностику, адекватну терапију, рехабилитацију и бољи квалитет живота деце оболеле од малигних тумора.

Сваке године у свету оболи више од 160.000 деце од неког облика малигног тумора, а више од 90.000 деце умре од неког облика рака. Рак код деце чини од 0,4 до 4% свих малигних болести у општој популацији широм света (у Африци 4%, у Европи 0,4%, у Србији око 0,7%). Упркос добрим резултатима лечења, малигне болести су чак и у развијеним земљама и даље други по учесталости узрок смртности код деце узраста 0 до 14 година, одмах иза повреда.

У складу са препорукама Светске здравствене организације и Међународног удружења за борбу против рака током трогодишње кампање под слоганом „Ми можемо, ја могу” исказан је приоритет и у здравственој заштити деце и адолесцената пре свега у погледу превенције, раног откривања, лечења и рехабилитације ове вулнерабилне популационе групе.

Рани знаци упозорења:

  1. Беле тачкице у оку, нова разрокост, ново слепило, избочена очна јабучица,
  2. Куглице у стомаку и карлици, глави и врату, удовима, тестисима, жлездама,
  3. Необјашњиво продужена температура преко две недеље,
  4. Необјашњив губитак тежине, бледило, умор, стварање модрице или крварење,
  5. Болови у костима, зглобовима, леђима, и лако настали преломи,
  6. .Неуролошки знаци: промена или погоршање хода, равнотеже или говора, главобоља више од две недеље са или без повраћања, увећање главе.

Циљ је да се како родитељима и деци тако и широј друштвеној заједници пруже праве информације како да обрате пажњу и препознају ране знаке упозорења и симптоме и да одмах потраже стручну медицинску помоћ, јер брза и ефикасна рана дијагностика и примена стандардне терапије омогућава дуже преживљавање и има бољу прогнозу.

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress