Подмукло обољење, без симптома
Светски дан борбе против глаукома обележава се 12. марта. То је једно од најчешћих обољења ока и један од најзначајнијих узрока слепила у свету, праћено повишеним очним притиском, оштећењем очног живца и последичним губитком видне функције. Основна подела свих глаукома је на примарни и секундарни.
Примарни глауком се даље може поделити на глауком отвореног и глауком затвореног угла.
Најчешћа врста глаукома, како наводи др Драган Станковић, офтамолог у Општој болници Панчево, је глуком отвореног угла, а настаје због отежаног отицања очне водице у пределу коморног угла. Веома је подмукло обољење јер у почетку нема јасну симптоматологију и само се адекватним офталмолошким прегледом може дијагностиковати. Тај преглед се се обично обавља око 40. године приликом одређивања првих пресбиопних наочара. Обухвата проверу видне оштрине, мерење очног притиска, преглед очног дна и компјутерско видно поље. Симптоми глаукома отвореног угла су у почетку сметње у виду, замор очију и испади у видном пољу, који како напредује болест постају све опсежнији. Уколико се не лечи болест се завршава слепилом. Лечење се спроводи медикаментном терапијом-капима, а ако то није довољно предузима се хируршко лечење.
Глауком затвореног угла често почиње изненада са јаким боловима у оку и великим падом вида-акутни напад или је хроничног тока и онда има сличну клиничку слику као глауком отвореног угла. И овде је у питању отежано отицање очне водице али као последица узаног коморног угла и пупиларног блока. Пацијент се због јаких болова одмах јавља лекару, болест се релативно једноставно дијагностикује и предузима хитно лечење хиперосмотским лековима, капима, YАГ ласером или се приступа хируршком лечењу после смиривања акутне фазе.
Секундарни глаукоми су последица других очних обољења, повреда, тумора ока или хроничне употребе кортикостероида. Лечење ових глаукома зависи од етиологије.
Конгенитални глауком је последица урођених поремећаја у грађи дренажног система ока, а лечи се искључиво хируршки у што ранијој животној доби.
Често се ставља знак једнакости између повишеног очног притиска и глаукома. Међутим, постоји и посебна врста тзв. нормотензивних глаукома у чијој патофизиологији главну улогу има лоша микроциркулација очног живца, а јавља се код старијих особа. И обрнуто, постоји стање окуларне хипертензије, где не долази до оштећења очног живца.
Сматра се да у свету од глаукома болује око 67 милиона људи а чак 45 милиона ослепи на једно или оба ока. Због тога глауком има огромни социо – економски значај.
Мере превенције не постоје, али офталмолошки прегледи могу допринети откривању болести у што ранијој фази. С обзиром да се обољење не може излечити, рани почетак лечења је најважнија превентивна мера у спречавању слепила. Зато се саветују редовни офталмолошки прегледи, а нарочито ризичних група: особе старије од 40 год, рођаци оболелих од глаукома, особе са високом диоптријом или неким очним обољењем.