Апелациони суд у Београду пресудио да су хирурзи несавесно лечили Маријану Јојкић

Панчевачка болница крива, ординирајући хирург невин

Установа ће морати да исплати 5,7 милиона динара, без камате, оштећенима у парничном поступку који je још у марту 2009. године покренула породица Маријане Јојкић, преминуле 20. марта 2006. године, од компликација услед пуцања слепог црева.

Десетог марта 2006. године Панчевку Маријану Јојкић (26) супруг Бојан превезао је у панчевчаку болницу због болова у стомаку, и лошег општег стања. Укућани су посумњали да је у питању слепо црево и предали је, како су тада мислили, у сигурне руке болничких лекара. Испоставиће се да је та претпоставка била лоша, због чега је тог дана Маријана Јојкић заувек напустила топао дом и два дечија осмеха.

У марту 2006. године као бомба је одјекнула вест да је млада жена, мајка двоје деце Маријана Јојкић, умрла у Угрентом центру у Београду, након лечења у панчевчакој болници. Без мајке тада су остали трогодишњи Матеја, и тромесечни Стеван, без супруге остао је Бојан Јојкић, а без ћерке Никола и Круна Миловановић.

У шоку и неверици, породицу и јавност додатно је потресла и сумња да су за Маријанину смрт криви хирурзи Опште болнице.

У борбу за доказивање те тврдње, породица је кренула одмах, против ординирајућег лекара, док су парнични поступак покренули 2009. године, који је прошлог месеца после 10 година, завршен у њихову корист.

Пресудом Апелационог суда у Београду, од 6. јуна, потврђена је пресуда Основног суда у Панчеву, од 1. марта 2019. године, којом се Општа болница обавезује да члановима породице преминуле Маријане Јојкић – њеним родитељима, супругу и двоје деце, исплати по 800.000 динара на име накнаде нематеријалне штете због душевних болова услед смрти блиског лица, са законском затезном каматом од 1. марта 2019. године. Такође, установа је у обавези да тужиоцима на име трошкова парничног поступка исплати нешто више од 1,7 милиона динара, са затезном каматом.

Након пресуде Основног суда Панчево од 1. марта 2019. године, панчевачка болница уложила је жалбу на пресуду и предлог да се иста са списима предмета упути на решавање Апелационом суду због, како је наведено, битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, и погрешне примене материјалног права.

Лекари несавесно обављали посао

Према пресуди Апелационог суда, комплетно лечење Маријане Јојкић, од њеног пријема до упућивања у Ургентни центар Клиничког центра Србије у Београду 15. марта, са погрешном радном дијагнозом тромбоемболије било је неблаговремено у погледу постављања праве дијагнозе и неадекватно у погледу примењене медикаментозне терапије само гентамицином.

Такође, у пресудама се истиче се да у периоду од 10. до 15. марта, колико је боравила у Општој болници Панчево, Маријани Јојкић, није обављен ниједан контролни клинички преглед хирурга „те се овакво поступање ординирајућих лекара Хируршког одељења може окарактерисати као уопште очигледно несавесно јер су и поред захтева поједине дијагностичких процедура били у обавези да изврше неопсредан клинички преглед хирурга… који би могли довести до благовременог постављања дијагнозе“.

„У ситуацији када се опште стање здравља Маријане Јојкић континуирано погрошавало од њеног пријема и када су сви лабораторијски налази указивали на постојање упалног процеса у болном осетљивом абдомену, лекари тужене су били у обавезни да клиничком прегледу приступе ради постављања тачне дијагнозе“, пише у пресуди коју је потписала председница већа судија Миланка Вукчевић и додаје се да су симптоми које је Маријана Јојкић имала када је примљена у панчевачку болницу – бол у пределу слепог црева, кочења десне ноге, слабост и повишена телесна температура – показатељи који би и код медицинско неуког просечно образованог лица нужно изазивали сумњу на упалу слепог црева.

Маријанини родитељи Никола и Круна Миловановић, кажу за наш портал да је пресуда потврдила ужас, очај и патњу коју је њихова ћерка доживела током боравка у панчевачкој болници.

„Еминентни професори ВМА и медицинских факултета у Београду, Нишу и Новом Саду сведочили су да јој је живот одузела несавесност, немар и бахатост лекара хирургије. Ту ни једна пресуда није довољна јер Маријану не може да врати њеној деци и нама. У образложењу стоји да не постоји надокнада за губитак настао пропустима у раду особља болнице и то је оно што сада осећамо“, истичу Миловановићи.

Додају да је ово једна од ретких одлука суда да су лекари поступали непрофесионално и несавесно.

„Ако им савест, карактер и Хипократова заклетва нису били довољни да свој посао обављају предано и обзирно, можда ће их сазнање да могу одговарати пред законом натерати да чине све да заштите здравље и живот пацијената“, закључују Маријанини родитељи.

Мук у Општој болници

Коментар на пресуду, као и одговоре на питања да ли ће Општа болница уложити жалбу на пресуду Апелационог суда, те на који начин ће бити исплаћена ова велика количина новца, нисмо успели да добијемо од др Слободана Овуке, директора Опште болнице Панчево, јер није одговарао на наше позиве и поруке.

У поменутом парничном поступку утврђено је да су хирурзи Опште болнице, који су радили на одељењу током боравка Маријане Јојкић, поступили несавесно.

С друге стране за Апелациони суд, ординирајући лекар несрећне жене, др Александар Ивица, није крив. Он је у марту 2017. године после једанаест година од почетка суђења ослобођен оптужби за несавесно лечење Маријане Јојкић, и поред две окривљујуће пресуде Основног суда у Панчеву.

У првом суђењу панчевачки Основни суд осудио је хирурга панчевачке болнице на једанаест месеци кућног затвора и годину дана забране обављања лекарске праксе. У поновљеном суђењу, након укидања пресуде Основног суда од стране Апелационог суда у Београду, марта 2016. године, Основни суд у Панчеву у септембру 2016. године потврдио је своју пресуду, да би га на крају Апелациони суд ослободио. Породица Маријане Јојкић, уложила је жалбу на ту пресуду Уставном суду Србије.

Деценијски поступак пратили су бројни притисци и грешке. Један од њих јесте био пропуст Основног јавног тужилаштва Панчево, због којег тужилаштво није било у могућности да уложи жалбу након прве пресуде, јер је она изгубљена у писарници. Током поступка вршени су притисци на породицу, два пута су мењани судије и тужиоци, а процес је, како тврде оштећени, намерно пролонгиран.

Миловановићи постављају питање како је могуће да је др Ивица пред Апелационим судом ослобођен од кривице, иако су вештачења, сведоци и докази готово исти у оба поступка.

„Држава нам дугује одговор на питање које је то особље болнице? Ко су ти лекари који су начинили пропуст ако то није лекар који је примио, отпустио и о свему одлучивао?“, питају они.

Маријана Јојкић (26) је преминула 20. марта у Ургентном центру у Београду након пет дана лечења на Хируршком одељењу Опште болнице Панчево. Примио ју је др Александар Ивица са са симптомима упале слепог црева, али је он и поред сугестије Мирјанине мајке да сумња на напад слепог црева одбацио ту могућност.

Судско медицинско вештачење професора из Ниша показало је да је код Маријане примењен очигледно неподобан начин лечења јер оптужени није одредио дијагнозу, а применио је терапију антибиотицима и лековима против болова чиме је клиничка слика болести била замаскирана. Тиме је, тврде професори, оптужени отежао и другим лекарима лечење.

Петог дана боравка у болници Маријанино стање се погоршало и она је хитно пребачена у Ургентни центар у Београду где су лекари констатовали да је дошло до перфорације слепог црева са упалом трбушне марамице, те је хитно оперисана. Иако се после захвата опорављала, након неколико дана преминула је од сепсе настале, како стоји у судским вештачењима, као последица закаснеле хируршке интервенције.

Оставите коментар

PANpress
%d bloggers like this: