СЗО: Доживљавање сукоба, катастрофе, насиља, злостављања или губитка снажно су повезани са суицидалним понашањем

Самоубиство је велики јавноздравствени проблем са далекосежним друштвеним, емоционалним и економским последицама. Процењује се да тренутно постоји више од 700.000 самоубистава годишње широм света, а свако самоубиство дубоко утиче на много више људи. Самоубиство остаје критично глобално питање које погађа појединце и заједнице широм света, саопштава Завод за јавно здравље Панчево (ЗЗЈП).

У 2023. години, у Војводини забележена је најнижа стопа самоубиства од 2000. године – 13,5/100.000 становника. Овогодишње саопштење послато медијима је заправо прекопирано саопштење Института за јавно здравље Војоводине, у којем нема података за јужни Банат и Град Панчево. У саопштењу се не наводи да ни колико репресија на протестима утиче на ментално здравље. Према подацима са сајта ЗЈЗП, прошле године нису ни објавили саопштење поводом Светског дана превенције самоубистава, док 2023. године поново нису имали податке за јужни Банат и Град Панчево.

У саопштењу се не наводи ни да сваких 40 секунди у свету, неко себи одузме живот. Више од 720.000 људи годишње, бројка која превазилази капацитет једног великог града, нестане због самоубиства, преноси Н1. Још око двадесет пута више је покушаја самоубиства. Ови подаци јасно показују да је самоубиство једна од најозбиљнијих јавноздравствених криза нашег времена.

Посебно забрињава што је реч о трећем водећем узроку смрти међу младима узраста од 15 до 29 година, упозорава Светска здравствена организација, а преноси Н1.

У Србији је, према званичним подацима Републичког завода за статистику, током 2024. године живот себи одузело 703 људи – 535 мушкараца и 168 жена, приближно две особе дневно изврше самоубиство. Најугроженији су млади од 15 до 35 година, али и они старији од 75 година.

Светска здравствена организација наводи да су веза између самоубиства и менталних поремећаја (посебно депресије и поремећаја употребе алкохола) и претходног покушаја самоубиства је добро утврђена у земљама са високим приходима. Међутим, многа самоубиства се дешавају импулсивно у тренуцима кризе са губитком способности за суочавање са животним стресом, као што су финансијски проблеми, спорови у везама или хронични бол и болести.

„Поред тога, доживљавање сукоба, катастрофе, насиља, злостављања или губитка и осећај изолације снажно су повезани са суицидалним понашањем. Стопе самоубистава су такође високе међу рањивим групама које доживљавају дискриминацију, као што су избеглице и мигранти; староседелачки народи; лезбејке, гејеви, бисексуалне, трансродне, интерсексуалне (ЛГБТИ) особе; и затвореници", пише у саопштењу Светске здравствене организације

Постоји неколико мера које се могу предузети на нивоу популације, подпопулације и појединца како би се спречило самоубиство и самоповређивање. LIVE LIFE, иницијатива СЗО за превенцију самоубистава, препоручује следеће кључне ефикасне интервенције засноване на доказима: ограничити приступ средствима за самоубиство (нпр. пестициди, ватрено оружје, одређени лекови); интеракција са медијима ради одговорног извештавања о самоубиству; неговање социо-емоционалних животних вештина код адолесцената; и рано идентификовати, проценити, управљати и пратити свакога ко је погођен суицидалним понашањем. Ово мора ићи руку под руку са следећим основним стубовима: анализа ситуације, мултисекторска сарадња, подизање свести, изградња капацитета, финансирање, надзор, праћење и евалуација.

Напори за превенцију самоубистава захтевају координацију и сарадњу између више сектора друштва, укључујући здравствени сектор и друге секторе као што су образовање, рад, пољопривреда, бизнис, правосуђе, закон, одбрана, политика и медији. Ови напори морају бити свеобухватни и интегрисани с обзиром на вишеслојну природу самоубиства.

Стигма, посебно око менталних поремећаја и самоубиства, значи да многи људи који размишљају о одузимању себи живота или који су покушали самоубиство не траже помоћ и стога не добијају помоћ која им је потребна, саопштава СЗО.

Превенција самоубиства није адекватно решена због недостатка свести о самоубиству као великом проблему јавног здравља и табуа у многим друштвима да се о томе отворено разговара. До данас, само неколико земаља је уврстило превенцију самоубиства међу своје здравствене приоритете, а само 38 земаља извештава да имају националну стратегију за превенцију самоубистава.

Подизање свести заједнице и разбијање табуа је важно како би земље постигле напредак у спречавању самоубиства.

Уобичајени знаци и симптоми самоповређивања и самоубиства укључују: необјашњиве посекотине, модрице или опекотине од цигарета, обично на нечијим зглобовима, рукама, бутинама и грудима; стално потпуно покривање без обзира на временске прилике; знаци депресије – недостатак мотивације или интересовања за било шта, самопрезир и изражавање жеље да се казни, повученост од других и знаци ниског самопоштовања као што је окривљавање себе за сваки проблем или размишљање да нису довољно добри за нешто

Упозоравајући знаци самоубиства укључују: причање или писање о смрти или убиству себе; повлачење из уобичајених веза или друштвених активности; депресиван изглед и показивање осећаја заробљености и безнађа; показивање знакова екстремне кривице и самопрекора и да њихов живот није вредан живљења; прикупљање средстава за самоубиство, на пример, гомилање пилула или куповина пиштоља; чињење самодеструктивних ствари попут несмотрене вожње или поклањања ствари без логичног разлога; и опраштање од породице и пријатеља као да их више неће видети.

           Како можете себи помоћи?

• Затражите помоћ од свог лекара, пријатеља од поверења или члана породице.
• Препознајте ситуације и осећања која вас терају да себи наудите. Планирајте начине да их избегнете и поделите свој план са људима који вам могу помоћи.
• Редовно узимајте лекове.
• Водите рачуна о себи тако што ћете се здраво хранити, редовно спавати и избегавати алкохол и дроге.
• Укључите се у друштво других: проводите време са пријатељима и вољенима.
• Учествујте у групама за самопомоћ: оне су добар извор подршке.
• Ако имате повреде услед самоповређивања, затражите помоћ у лечењу рана или било ког медицинског проблема изазваног њиме.
• Избегавајте веб странице и форуме друштвених медија који величају самоповређивање или самоубиство.
• Покушајте да разговарате о својим емоцијама и да их изразите речима, а не делима.
  

  Како можете помоћи некоме са суицидалним мислима?

   

• Мисли о самоубиству или покушај самоубиства представљају хитан случај. Ако видите знаке упозорења и значајну промену у понашању, потражите помоћ што је пре могуће. Ако је особа била на лечењу од менталног поремећаја, контактирајте његовог лекара. У супротном, позовите телефонску линију за помоћ или закажите хитан преглед код лекара или саветника што је пре могуће. Ако је особа разговарала са вама о самоубиству, не остављајте је саму; затражите помоћ од других чланова породице или пријатеља и не обећавајте особи да ћете држати њену ситуацију у тајности јер не можете. Ако сте забринути да неко има суицидалне мисли, можете је директно питати. Мит је да ако некога питате о самоубиству, стављате му ту идеју у главу.Ако видите некога да објављује о смрти и самоубиству на друштвеним мрежама, схватите то озбиљно и затражите помоћ.

У нашој земљи постоји Национална линија за превенцију самоубиства (0800/309-309, 00-24 часа);
Такође, Центар за пружање емотивне подршке особама у кризи и превенцију самоубиства „Срце“, пружа емотивну подршку и подршку превенције самоубистава на телефон 0800/300-303 (петком и суботом од 14 до 4 часа, осталим данима од 14 до 23 часа), путем е-маил-а: vanja@centarsrce.org.rsili chat-a на: centarsrce.org.