Цепива – најсигурнији вид заштите од вируса грипа

Грип је велики јавноздравствени и социо-економски изазов, имајући у виду да годишње преко 100 милиона људи оболи на глобалном ниву од којих 250–650 хиљада умре од компликација ове болести, доводећи до смањења радне способности и оптерећености здравственог система, подаци су Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“.

У складу са Правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, спроводи се обавезна имунизација лица у посебном ризику код трудница и свих лица старијих од шест месеци живота са: хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму), хроничним поремећајима кардиоваскуларног система (искључујући хипертензију), метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест, гојазност са БМИ> 40), бубрежном дисфункцијом, хемоглобинопатијом, хроничним неуролошким поремећајима, имуносупресијом (укључујући особе са ХИВ/АИДС, особе са функционалном или анатомском аспленијом), као и код примаоца трансплантата. Према епидемиолошким индикацијама вакцинација се спроводи: код лица смештених и запослених у геронтолошким центрима; код деце, омладине и старих лица смештених у социјално-здравственим установама и код лица запослених у тим установама, као и код лица запослених у здравственим установама.

Вакцинација против грипа се спроводи у циљу редуковања оболевања и умирања, као и редуковања преношења вируса грипа у породици, колективу и популацији. Из Батута напомињу да је вакцина против грипа је најсигурнији и најбезбеднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа.

Након дуго година примене сезонске тровалентне вакцине против грипа, имајући у виду значајно учешће типа Б вируса грипа у оболевању популације на глобалном нивоу (20–30 одсто), у састав вакцине поред два типа А вируса грипа уврштена су и два типа Б вируса, те је стога за ову сезону обезбеђена доступност четворовалентне вакцине.

Четворовалентна (сезонска) вакцина поред типа АХ1Н1 вируса грипа, садржи типове АХ3Н2 и два типа Б вируса грипа, у складу са препорукама СЗО за северну хемисферу и одлуци ЕУ за сезону 2019/2020.инактивисана, сплит вакцина, произвођача Санофи Авентиса.

Цепива стигла у домове здравља

Дистрибуција вакцина домовима здравља је почела, а цепива су крајем прошле недеље стигле и у Завов за јавно здравље Панчево, који даље дистирбуира вакцине домовима здравља.

Према информацијама које смо добили од мр сци мед. др Слађане Томић, начелнице Центра за превенцију и контролу болести панчевачког Завода, пристигло је 10.400 доза вакцине против грипа, што је за 415 доза више него 2018/19 године.

Ипак, касније је набављено још 200 доза, тако да је током прошле године 9.985 особа  примило вакцину против грипа.

У саопштењу Завода за јавно здравље Панчево се наводи и да је епидемиолошки надзор над грипом почео од 40. недеље 2019. године од 30. септембра до 06. октобра, и за сада нема пријава обољења слична грипом као ни прошле године у овом период посматрања, док су акутна респираторна обољења испод прошлогодишњег нивоа посматрања.

Епидемиолошки надзор над грипом ће се спроводити до 20. недеље 2020. године (18.05.-24.05. 2020.)

Време неопходно за стицање имунитета је две до три недеље након давања вакцине, а трајање поствакциналног имунитета варира и износи од 6 до 12 месеци, па из тога произилази потреба вакцинације сваке године, као и због варирања различитих сојева вируса грипа који могу да се мењају сваке године/сезоне, наводе у Батуту и додају:

Имајући у виду различиту ефикасност вакцине према узрасним категоријама код којих се апликује, потребно је напоменути да се код вакцинисаних у случају оболевања развија блажа клиничка слика, као и да се редукују могуће теже компликације у случају оболевања код особа које су у ризику.

Код наведених категорија становништва које су у повећаном ризику, болест може имати за последицу и смртни исход због секундарно насталих компликација (најчешће запаљења плућа). Изузимајући привремене или трајне контраиндикације, ову вакцину је могуће апликовати већ у узрасту од навршених шест месеци живота. Преосетљивост на јаја, пилеће протеине, неомицин и формалдехид су најчешће контраиндикације код ове вакцине. Имунолошки одговор може бити ослабљен у случају имуносупресивне терапије, као што су кортикостероиди, цитотоксични лекови или радиотерапија.