Светски дан срца, 29. септембар

Болести срца и крвних судова водећи узрок оболевања и умирања и у Јужнобанатском округу

Болести срца и крвних судова су водећи узрок оболевања и умирања и у Јужнобанатском округу, саопштио је Завод за јавно здравље Панчево поводом Светског дана срца, 29. септмебра. Посматрајући последњих пет година, у нашем округу, акутни коронарни синдром (инфаркт миокарда и нестабилна ангина пекторис) годишње се пријави у просеку код 856 особа (743-1032) и бележи се повећање броја оболелих од ове болести у последњих неколико година (2019. број оболелих је био 1032). Од укупног броја оболелих инфаркт миокарда се дијагностикује код око 90 одсто, а нестабилна ангина пекторис код 10 одсто пацијената.

Према подацима Завода за јавно здравља Панчево, од инфаркта миокарда у нашем округу чешће оболевају и умиру мушкарци него жене (однос 60:40). Инфаркт се најчешће региструје код мушкараца после 55, а код жена после 60 године живота. Нажалост, све је више младих, нарочито оних који се баве стресним пословима који доживе срчани удар.

Од акутног коронарног синдрома у Јужнобанатском округу годишње умре око 145 особa и то углавном од инфаркта миокарда (99 одсто), док од нестабилне ангине пекторис 1 одсто. Смртни исход од инфаркта миокарда најчешће се бележи код мушкараца узраста 55-60 год. и код жена после 65 године живота, међутим региструје се већ у узрасту од 35-45 год. Охрабрује чињеница да је последњих година забележен пад броја умрлих што се може објаснити савременим методама лечења и ранијем доласку у болницу (први сат од настанка симптома – „златни сат“).

Према прелиминарним подацима Популационог регистра за акутни коронарни синдром, болести срца и  крвних судова (KВБ) током 2020. године у Србији је умрло 55.305 особа (25.617 мушкараца и 29.688 жена). Болести срца и крвних судова са учешћем од 47,3 одсто у свим узроцима смрти, водећи су узрок умирања у Србији. У кардиоваскуларне болести спадају: реуматска болест срца која чини 0,9 одсто свих смртних исхода од KВБ, хипертензивна болест срца чини 16,8 одсто, исхемијске болести срца 15,9 одсто, цереброваскуларне болести 17,8 одсто, а остале болести срца и система крвотока чине 42,5 одсто свих смртних исхода од KВБ.

Kао најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром је водећи здравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико дeценија и у земљама у развоју. У акутни коронарни синдром спадају: акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт. Акутни коронарни синдром у Србији чинио је 49,9 одсто свих смртних исхода од исхемијских болести срца у 2020. години. Према прелиминарним подацима популационог регистра за АKС, у Србији је у 2020. години дијагноза акутног коронарног синдрома постављена код 20.434 случајева. Инциденција акутног коронарног синдрома у Србији износила је 196,2 на 100.000 становника (стопе инциденције стандардизоване су на европску популацију АSR-E). Током 2020. године од овог синдрома у Србији је умрло 4.385 особа. Стопа смртности од акутног коронарног синдрома у Србији износила је 38,1 на 100.000 становника (стопе смртности стандардизоване су на европску популацију АSR-E).

Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да информише људе широм света, да су болести срца и крвних судова водећи узрок смрти. Сваке године у свету 18,6 милиона људи умре као последица болести срца и крвних судова (КВБ), а процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона. Светска федерација за срце упозорава да најмање 85% превремених смртних исхода може да се спречи контролом главних фактора ризика (пушење, неправилна исхрана и физичка неактивност). Ове године Светски дан срца, 29. септембар 2021. године обележава се под слоганом: ПОВЕЖИ СЕ СРЦEM.

С обзиром на пандемију COVID -19 која оптерећује здравствене системе и подиже ниво индивидуалне одговорности за сопствено здравље и здравље целокупног друштва, ове године, 29. септембра, кампања поводом обележавања Светског дана срца  истиче потребу за проналажењем алтернативних начина повезивања људи у циљу превенције и лечења КВБ. CОVID-19 нарочито угрожава срчане болеснике и ставља их под двоструки ризик. С једне стране, срчани болесници су већ нарушеног здравља, а ако се инфицирају вирусом SARS-CoV-2, ризик да развију тежу клиничку слику, са често фаталним исходом, је већи. Према подацима Светске федерације за срце, COVID-19 је изазвао вишеструке последице код 520 милиона људи који живе са КВБ.

Промењиви фактори ризика

  • Хипертензија је водећи узрок KВБ широм света, а висок крвни притисак се назива „тихим убицом”, јер често није праћен знацима упозорења или симптомима, па многи људи и не знају да га имају. Kрвни притисак се мери и евидентира као однос два броја у милиметрима живиног стуба (mmHg) – на пример, 120/78 mmHg. Први број означава систолни (тзв. горњи) крвни притисак – притисак у артеријама у тренутку када је срчани мишић у контракцији, а други број означава дијастолни (тзв. доњи) притисак – притисак у артеријама када је срчани мишић опуштен између две контракције. Нормалним  крвним  притиском се сматрају измерене вредности горњег (систолног) притискa који је између  120 – 129 mmHg и доњег (дијастолног) између 80-84 mmHg. Прехипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни (горњи) притисак који је између 130–139 mmHg, односно када је дијастолни (доњи) притисак између 85-89 mmHg. Повишен крвни притисак – хипертензија се дефинише као стање када се у више мерења добије систолни (горњи) притисак који је виши од  140 mmHg, односно када је дијастолни (доњи) притисак  виши од 90 mmHg. Прехипертензију и хипертензију у Србији има 47,5% одраслог становништва. Прехипертензија и хипертензија код мушкараца заступљена је код 48,5%, а код жена код 46,5% случајева. Хипертензија је један од најважнијих узрока превремене смрти широм света, а оно што забрињава је чињеница да се процењује да ће 1,56 милијарди људи живети са хипертензијом у 2025. години. Све наведено упућује на важност редовног мерења крвног притиска.
  • Изложеност дуванском диму повезана је са осам милиона превремених смртних случајева у свету годишње. У Србији, због коришћења дувана годишње преверемено умре 15.000 људи. Процењује се да је пушење узрок настанка скоро 10% свих KВБ. Пушачи имају двоструко до троструко виши ризик за појаву срчаног и можданог удара у поређењу са непушачима. Ризик је већи уколико је особа почела да пуши пре 16.-те године живота, расте са годинама и виши је код жена пушача него код мушкараца пушача. У року од две године од престанка пушења, ризик од исхемијских болести срца се знатно смањује, а у року од 15 година од престанка пушења, ризик од кардиоваскуларних обољења се изједначује са ризиком који постоји код непушача. У свету пуши сваки пети (21%)  одрасли становник. У Србији, свакодневно конзумира дуванске производе (33,9%), мушкараца и  (30,1%) жена.
  • Шећерна болест се дијагностикује у случају када су вредности јутарњег нивоа шећера наташте у крви 7,0 mmol/L (126mg/dl) или више, а KВБ су узрок 60 % свих смртних случајева особа са шећерном болешћу. Ризик од кардиоваскуларних болести је од два до три пута већи код особа са типом 1 или типом 2 шећерне болести, а ризик је већи код особа женског пола. Kардиоваскуларни ризик расте са повишеним нивоом вредности шећера у крви, а прогноза KВБ код особа са шећерном болешћу је лошија.  У свету учесталост дијабетеса код одраслих особа износи 10%, док у нашој земљи учесталост дијабетеса код одраслог становништва износи готово 8%. Ако се шећерна болест не открије на време и не лечи може доћи до озбиљних компликација, укључујући срчани и мождани удар, бубрежну инсуфицијенцију, ампутацију екстремитета и губитак вида. Редовно мерење нивоа шећера у крви, процена кардиоваскуларног ризика као и редовно узимање лекова, укључујући инсулин, може побољшати квалитет живота људи са шећерном болешћу.
  • Физичка неактивност спада у водеће факторе ризика за хроничне незаразне болести, а особе које су недовољно физички активне имају 20 – 30% већи ризик од превремене смрти у поређењу са особама које су физички активне.Особа је недовољно физички активна када мање од пет пута недељно упражњава получасовну физичку активност умереног интензитета или је мање од три пута недељно интензивно активна краће од 20 минута.  Недовољна физичка активност је четврти водећи фактор ризика умирања. У свету је недовољна физичка активност заступљена код 31% одраслог становништва.  Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током уобичајеног дана) је било изложено 23 % становништва Србије старости 15 година и више.
  • Неправилна исхрана -утврђена је повезаност високог уноса засићених масти, транс-масти и соли, као и низак унос воћа, поврћа и рибе са ризиком за настанак кардиоваскуларних болести. Сматра се да је недовољан унос воћа и поврћа одговоран за настанак 20% свих болести срца и крвних судова. Прекомерна телесна маса и гојазност у дечјем узрасту повећавају ризик за настанак срчаног и можданог удара пре 65. године живота за 3 до 5 пута.  Учестало конзумирање високо-енергетских намирница, као што су прерађене намирнице богате мастима и шећерима, доводи до настанка гојазности. Висок унос засићених масти и транс-масних киселина је повезана са срчаним болестима, док елиминација транс-масти из исхране и замена засићених масти са полинезасићеним биљним уљима смањује ризик од настанка коронарне болести срца. Правилна исхрана може да допринесе одржавању пожељне телесне масе, пожељног липидног профила и нивоа крвног притиска.
  • Повишен ниво холестерола у крви повећава ризик од настанка срчаних обољења и можданог удара. На глобалном нивоу, једна трећина исхемијских болести срца се може приписати високом нивоу холестерола у крви. Смањење високог нивоа холестерола у крви смањује ризик од настанка срчаних обољења.
  • Гојазност је уско повезана са главним кардиоваскуларним факторима ризика као што су повишен крвни притисак, нетолеранција глукозе, дијабетес типа 2 и дислипидемија. Према резултатима истраживања здравља становништва Србије 2019. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе, више од половине становништва узраста од 15 година и више било је прекомерно ухрањено (57,1%), односно 36,3% становништва је било предгојазно и 20,8% становништва гојазно. Гојазност је код оба пола била приближно исто распрострањена (мушкарци 21,7% и жене 20%).

Фактори ризика на које не можемо да утичемо (непроменљиви фактори ризика)

Поред промењивих фактора ризика, постоје и фактори ризика који не могу да се мењају. Међутим, особе из ових ризичних група би требало да редовније контролишу своје здравље.

  • Године старости -KВБ постаје све чешћа појава у старијем животном добу. Kако човек стари, срце пролази кроз постепене физиолошке промене, чак и у одсуству болести. Срчани мишић са старењем не може у потпуности да се опусти између две контракције што има за резултат да коморе постају круте и раде мање ефикасно. Ове физиолошке промене настале са процесом старења могу да допринесу додатним компликацијама и проблемима при лечењу KВБ.
  • Пол-мушкарци имају већи ризик за појаву болести срца од жена у пременопаузи. Kада жене уђу у менопаузу, ризик за појаву KВБ се изједначава са мишкарцима. Ризик за настанак можданог удара је исти код жена и мушкараца.
  • Болести у породици-породична историја кардиоваскуларних обољења указује на повећани ризик код потомака. Ако је првостепени крвни сродник имао коронарну болест срца или мождани удар пре 55. године живота (рођак мушког пола) или 65. године живота (рођак женског пола), ризик је већи.

САВЕТИ да сачувате своје срце:

Будите мудри у избору хране и пића

  • Смањите слатке напитке и воћне сокове – изаберите воду или незаслађене сокове.
  • Замените слаткише и  слатке посластице свежим воћем као здравом алтернативом.
  • Поједите 5 порција воћа и поврћа (отприлике по неколико) дневно – могу бити свеже, смрзнуте, конзервиране или сушене.
  • Конзумирајте одређену количину алкохола у складу са препорученим смерницама.
  • Ограничите прерађену и пржену храну, која често садржи велике количине соли, шећера и засићених и транс – масти.
  • Правите код куће здраве оброке.

Будите физички активни

  • Будите физички активни најмање 30 минута свакодневно седам дана у недељи.
  • Прошетајте до посла или продавнице.
  • Kористите степенице уместо лифта.
  • Укључите се у неки спорт или плес.
  • Бавите се физичком активношћу на послу (паузу искористите за лагане вежбе истезања или кратку шетњу).
  • Ако путујете аутобусом, сиђите две станице раније.
  • На посао идите бициклом, ако је то могуће.
  • Бавите се физичком активношћу док гледате телевизију (чучњеви, вожња собног бицикла, вежбање на степеру).
  • Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера)

Реците не пушењу

  • То је најбоља ствар коју можете да урадите  за побољшање здравља вашег срца.
  • У року од две године од престанка пушења, ризик од коронарне болести срца се значајно смањује.
  • После 15 година након престанка пушења,ризик од КВБ враћа се на ризик непушача.
  • Престанком пушења, побољшаћете своје здравље и здравље ваших најближих.
  • Ако имате проблема са престанком пушења, потражите стручни савет.

Више информација на: https://world-heart-federation.org/world-heart-day/about-whd/world-heart-day-2021/

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress