Свеприсутност премијера Вучића
Мониторинг медијског извештавања током кампање за председничке изборе 2. априла, који спроводи Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ) у сарадњи са National Endowment for Democracy (NED), показује да су председнички кандидати неравноправно заступљени на ТВ станицама. Резултати мониторинга спроведеног од 3. до 23. марта, кажу да је од укупног посматраног времена, Вучић је као премијер био присутан у 31 одсто, а као председнички кандидат у 17 одсто. Први наредни кандидат је заступљен са једноцифреним процентом.
Мониторингом су обухваћене централне информативне емисије на телевизијама РТС 1, Прва, Пинк, Б92, Хепи и Н1. Анализа обухвата праћење временске заступљености актера на изборима и тоналитет њиховог представљања.
БИРОДИ саопштава да су водећи кандидати опозиције значајно више уметани у негативни контекст у односу на кандидата власти, и у томе је предњачила ТВ Пинк. На тој станици Александар Вучић је од укупно 20.000 секунди (333 минута) за 21 дан, само у 10 секунди негативно представљен.
Функционерска кампања је обележила и ову изборну кампању. У том погледу, како наводи БИРОДИ главни и једини протагониста је био Александар Вучић.
„Свеприсутност Вучића се огледа у десетоструко већој заступљености, у случају када се споје председничка кандидатура и функција премијера. Управо спој ове две улоге је у немалом броју случајава доводио до кршења Закона о Агенцији за борбу против корупције, члан 29.2“, наводе у Бироу.
Они истичу да теме које су преовладавале у кампањи умногоме не одговарају надлежностима председника Србије, те да су теме опште и површне, а све то је испреплетено међусобним (личним) критикама и подсећањем на то шта (ни)су противници урадили.
У извештавању ТВ Б92, ТВ Прва и ТВ Хепи у централним информативним емисијама доминирао је промотивни дискурс, у чему је предњачила ТВ Прва. На ТВ Н1 је далеко најмање била заступљена функционерска кампања премијера. Јавни сервис, РТС се према оцени БИРОДИ-ја определи оза пасиван приступ и свим кандидатима омогућио максимално позитинвно представљање.
Дебатни и истраживачко-аналитички садржаји, који би грађанима били од помоћи, и овога пута су изостали, кажу у Бироу и додају да са изузетком РИК-а, остала тела која се старају о интегритету изборног процеса, као што су РЕМ и Агенција за борбу против корупције, видно су одсутна из медијског простора.
БИРОДИ закључује да грађани имају веће медијске потребе (програми кандидата, идеолошки оквир кандидата, регуларност изборног процеса, биографија кандидата, потреба за дијалошким формама и дебатним садржајима у кампањи) него што им сами емитери пружају. Зато имамо феномен да они који су млађи, обраованији и живе у Војводини мигрирају ка интернету и бирају самоинформисање као решење.
Тим Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ) користи квантитативну и квалитативну методологију у складу са међународним стандардима медија мониторинг.