Транспаретност рада панчевачког парламента

Како скупштина (не) комуницира са грађанима и грађанкама града Панчева

У Граду Панчеву последњих година бележи се драстичан пад транспаретности рада локалне самоуправе, па тако и Скупштине града. На сајту града нису доступни позиви за одржавање седница, нису доступне одлуке скупштине, амандмани, резултати гласања, дневни ред, записници, а нема ни контаката одборника и одборница, који представљају грађане и грађанке града Панчева.

Отвореност рада парламента је један од основних начела рада тог тела, неопходног за очување поверења у ову институцију, омогућавајући веће учешће грађана и грађанки у њеном раду и изградњи демократског друштва. С обзиром на то да су одборници и одборнице изабрани представници народа, стога треба да обављају своје дужности на транспарентан и одговоран начин.

Грађани и грађанке у Граду Панчеву готово и да не знају ко их представља у локалној скупштини, а осим наведених имена и презимена, других података о одборницима и одборницама на сајту града ни нема, па ни контакта за комуникацију са представницима грађана и грађанки Панчева.

У панчевачком парламенту не користе се ни други механизми за комуникацију између одборника/ца и грађана/ки (јавна слушања, округли столови, непосредна комуникација, комуникација преко интернета са грађанима), а до пре три године, у дужем периоду, није било ни преноса седница. Ипак, велика већина тачака се усваја на седницама без образложења, па грађани и грађанке ни не знају шта то одборници и одборнице усвајају, чиме остају ускраћени за информације које су важне за њихов свакодневни живот.

Из Скупштине града Панчева кажу да је позитивно што је пренос седница враћен на мале екране (преноси се емитују на РТВ Панчево), али да има простора за унапређење транспарентности рада панчевачког парламента.

Документација која се односи на дневни ред доступна је на засебном сајту Скупштине edocs.pancevo.rs, за који велики број грађана и грађанки ни не зна да постоји. На поменутом сајту се објављује и позив за одржавање седница, док га на главном сајту Града Панчева нема. Такође, позиве за седнице се шаљу само одређеним медијима у граду, међу којима није наш портал. Ипак, новинари и новинарке имају могућност присуствовању седница, уколико знају када се одржавају.

Пословник Скупштине града Панчева предвиђа да представници средстава јавног информисања могу да присуствују седницама скупштине и радних тела, и да им се стављају на располагање предлози аката и остали материјал о питањима из домена рада скупштине. Скупштина може да изда службено обавештење за јавност и одржава конференције за новинаре. Седницама могу да присуствују и грађани, осим када је јавност искључена из скупштинског заседања.

Без јавности, молим

У Граду Панчеву последњих година бележи се драстичан пад транспаретности рада локалне самоуправе, па тако и Скупштине града. Истраживање организације Транспарентност Србија која сваке године објављује Индекс транспарентности локалне самоуправе (ЛТИ) показује да је ранијих година Панчево било у самом врху по отворености. Тако је на пример 2017. године међу 15 локалних самоуправа Град Панчево заузео прво место за отвореност, са 67 поена, од могућих сто,  док је 2019. године локална самоуправа прикупила само 45 поена, што је далеко мање и у односу и на истраживање од 2015. године, када је тај скор износио 61 бод.

Индикатори у истраживању који се мониторишу груписани су у осам категорија – „Скупштина и веће“, „Буџет“, „Општина и грађани“, „Слободан приступ информацијама“, „Јавне набавке“, „Информатор о раду“, „ Јавна предузећа и установе“ и „Јавне расправе“, а 14 индикатора спада у категорију „остали“, односно нису посебно груписани.

У истраживању објављеном 2019. године, највећа регерсија у локалној самоуправи у Панчеву забележена је у категорији „Скупштина и веће“, где је од могућих 18, град добио само шест поена. У истраживању 2015. и 2017. ЛС је овде имала максималних 15 поена. На сајту града нису доступне одлуке скупштине, амандмани, резултати гласања, дневни ред, записници. На посебном скупштинском сајту могу се наћи дневни ред, предлози одлука, амандмани, записници, али не и резултати гласања и транскрипити са седница. Такође, на сајту града нису доступне ни одлуке Градског већа, од 2019. године.

На сајту Града Панчева у секцији Скупштина града није могуће наћи ни списак чланова сталних радних тела скупштине. Последњи записници постављени на сајт града су из 2017. године, а последња најава за седницу скупштине из 2019. године.

Реч грађана

Млади са којима смо разговарали сматрају да би рад скупштине могао бити транспарентнији, кроз на пример пренос рада скупштине на званичним каналима институције. На питање како младима приближити рад локалног парламента одговарају:

„Политички чиниоци би могли да на својим каналима комуникације (сајт, друштвене мреже) известе младе о седницама скупштине на њима близак начин“, сматра Илија Тепшић, студент.

Реља Јарковачки, такође студент оцењује да одлуке које се доносе у скупштини нису најбоље приказане грађанима, и да треба да скупштина треба да посвети више простора за рад и делање младих, као и боље могућности за општинску и међуопштинску комуникацију младих у Панчеву и Јужном Банату.

Млади немају начина да дођу до информација о раду скупштине, сматра ученик треће године панчевачке Гимназије „Урош Предић“. Наводи да су записници са седница не сајту града из 2017. године, а да су информације које долазе из „прорежимсих“ медија са седница скупштине, непотпуне и тенденциозне.

„Са једне стране, позитивно је што су млади све свеснији (не)поузданости већине медија, али је депримирајућа чињеница да они немају начин да дођу до чињеница о телу које ствара политику њиховог окружења. Млади се могу подстаћи да прате политику преко њихових родитеља и професора, међутим, очекивати од људи који су под страхом од отказа само јер не подржавају власт, да уче своју децу и ученике критичком односу према локалној власти ма ко њу чинио тешка је ствар за очекивати“, закључује наш саговорник.

Коментаришући јавност рада локалне скупштине, и целе локалне власти, Синиша Јанковић, грађански активиста и председник Института за истраживање корупције Кареја, каже да има утисак као да се локална самоуправа у нашем граду понаша као да нешто крије од грађана и грађанки.

„Треба бити прилично вешт да би се на сајту града нашла информација о заказаним седницама, уз то, грађани би требали сваки дан да на сајту проверавају, а на тако нешто мало је ко спреман. Имам утисак да грађани разумеју немушту поруку која им се шаље, а она гласи: непожељни сте“, оцењује Јанковић.

За одборнике и одборнице каже да се не труде да се представе грађанима, да са њима комуницирају и да дају могућност грађанима да их контактирају.

Одговарајући на питање како грађане и грађанке заинтересовати за рад локалне скупштине, Јанковић одговара да би власт требала да комуницира са грађанима и грађанкама у континутиту, а не само пре избора. Сматра да је најбољи начин да се грађани заинтересују за рад локалне скупштине одговарање на питања која поставе и решавање проблема на које указују. Такође, како каже организације цивилног друштва имају могућност да попуне ту међуизборну празнину у комуникацији са грађанима, што и чине, као на пример организација Одбранимо Теслу.

„Када грађани осете да је локална скупштина њихова, биће уз њу. Овако какво је сада стање, очигледно да је не доживљавају као своју, па се тако према њој и односе“, закључује Јанковић.

У време одборничког мандата Павла Ђукића, одборника најпре Лиге социјалдемократа Војводине, па председника одборничке групе За наше Панчево Скупштине града Панчева од 2016. до 2020. године, одборници опозиције су водили праву борбу за враћање скупштинских преноса, који су укинути отприлике у време њиховог почетка мандата.

Ђукић каже да и данас, иако су преноси враћени, рад скупштине није јаван и да представници градске власти не желе да чују шта грађани мисле о њој.

„Рад скупштине се своди на доношење одука које су већ доношене, само се оне потврђују на седницама“, описује Ђукић рад локалног парламента.

Може и транспарентније

Немања Ненадић, програмски директор Транспаретност Србија каже за наш портал да постоји много начина и још више разлога да скупштине градова и општина повећају транспарентност свог рада.

Неке од ствари које нису довољно уређене односе се на снимање и емитовање преноса скупштине на сајтовима самих локалних самоуправа.

„До сада је била пракса да се у ту сврху плаћа пренос на локалним ТВ станицама, што може бити корисно неким грађанима, али носи са собом трошкове и често веома сумњиве набавке услуга. Корона је наметнула питање одржавања седница на даљину, коју би требало уредити за случај да се поново догоди нешто слично“, објашњава Ненадић.

Он додаје да је питање присуства медија и новинара уређено, али не на начин да гарантује да ће заиста бити позвани сви они медији који раде на територији одређене општине, а у пракси је било примера дискриминације политички непожељним.

За разлику од републичке скупштине, на локалу често није могуће видети који су акти предложени, а готово никада како је ко од одборника гласао. Ни на републичком нивоу, као ни у многим општинама нису доступни амандмани, тако да грађани који не прате ТВ пренос не знају да ли су ‘њихови’ одборници учинили нешто да побољшају текст одлука“, напомиње Ненадић.

Према његовим речима у локалним скупштинама није уређен у довољној мери институт јавног слушања, а пре свега недостаје могућност да и сами грађани затраже организовање таквих тематских седница о нарочито важним питањима. Минимум јавних расправа на локалном нивоу је уређен законом и статутом, неки градови и општине су донели посебне акте. Међутим, нема довољно гаранција да ће одборници добити све битне информације са јавне расправе, уколико је одржана. Требало и изричито увести могућност да скупштина буде корективни фактор и да врати предлагачу акт уколико јавна расправа није била спроведена онако како је требало, каже Ненадић.

Кад је реч о учешћу грађана, постоје многе могућности да се и Скупштина укључи. Ненадић даје пример Бечеја где постоји тзв. „грађанска столица„, то јест могућност да на седницама радних тела учествују (а не само да их посматрају) квалификовани представници локалних организација грађанског друштва и привредника.

  • Посебну пажњу заслужује лобирање, које је у Србији уређено од 2018, што се односи и на локални ниво. Ненадић објашњава да тренутно не постоји законска обавеза, али ни препрека да одборници и скупштински функционери објављују податке о томе ко им се обраћао у вези са садржином појединих скупштинских одлука, било да је реч о професионалним посредницима (лобистима) или о не посредно заинтересованим странама (нпр. фирме, удружења). Србија је прошле године добила обавезујуће препоруке ГРЕЦО да унапреди јавност лобирања, а нема препреке да градови и општине то ураде својим актима не чекајући измене закона. Штавише, скупштине би требало да обавежу градску управу, веће и градоначелника да објављују такве податке, јер је реално очекивати да се најчешћи скривени утицаји на градске одлуке дешавају пре него што предлог акта дође до скупштине.

Најзад, скупштина може допринети значајно јавности рада свих органа града уколико донесе посебан акт кроз који би уредила објављивање већег броја релевантних података на сајту локалне самоуправе, као што је учињено у неким градовима (нпр. Новом Пазару) и наравно, уколико прати да ли се тај у потпуности поштује у пракси, закључује Ненадић.

Као примере добре праксе Ненадић наводи између осталих и Сомбор, где грађани присуствују седницима скупштине; Бечеј, где постоји механизам за постављање питања одборницима, који одговарају путем мејла; Крагујевац, где су доступне све седнице скупштине, постоји списак одборника са њиховим контактима, списак чланова Сталних радних тела, а постоји и јутјуб пренос седница скупштине; Гаџин Хан, где су објављене све седнице скупштине, сви записници и све одлуке са седница Општинског већа.

”This article is produced within the project Back to Basics – Parliament as a Backbone for the Rule of Law that is financially supported by the European Union. The contents of this publication  are the sole responsibility of Panpress and may in no way be taken to reflect the views of the European Union“.
„Овај текст израђен је у оквиру пројекта: Вратимо се на почетак – Парламент као основа владавине права који је финансиран од Европске уније. За његову садржину искључиво је одговоран Панпрес и та садржина нипошто не изражава званичне ставове Европске уније”.

Ивана Предић

Subscribe
Обавести ме о

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
PANpress
%d bloggers like this: