Изостанак расправе у локалној скупштини заклонио тему екологије од јавности
Готово свака Панчевка или Панчевац су се бар једном у животу сусрели са питањем: како ви дишете у Панчеву? Некада индустријски град са „отровним“ ваздухом и дан данас носи епитет загађеног града, јер je ваздух у Панчеву годинама у трећој категорији – прекомерно загађен ваздух. За разлику од претходних деценија, загађење данас уместо из индустријских постројења, највише потиче од суспендованих честица, што је случај у великом броју градова у Србији.
Ипак, град на Тамишу остао је запамћен у колективном сећању становништва као „црна рупа“. Лаици би рекли да управо због тога, огроман део буџета града Панчева треба да буде опредељен за отклањање загађења и његову превенцију, а тема заштите животне средине да буде доминантна у свим локалним институцијама система. Међутим, у пракси ствари мало другачије функционишу.
И поред тога што је Панчево у односу на неке друге локалне самоуправе имало много развијеније механизме, програме и документа у области заштите животне средине, резултати у смањењу загађења нису видљиви. Према подацима Агенције за заштиту животне средине од 2015. до 2021. године, ваздух у Панчеву само једне године није био прекомерно загађен.
У 2016. години, град Панчево је донео План квалитета ваздуха од 2016. до 2020. године, основни стратешки документ којим се дефинише управљање квалитетом ваздуха на локалном нивоу, за одређени временски период. Усвојен је на седници Скупштине града Панчева у јануару 2018. године. Према Закону о заштити ваздуха, у зонама и агломерацијама у којима је ваздух треће категорије, односно када загађење ваздуха превазилази ефекте мера које се предузимају, односно када је угрожен капацитет животне средине или постоји стално загађење ваздуха на одређеном простору, надлежни орган аутономне покрајине и надлежни орган јединице локалне самоуправе дужан је да донесе План квалитета ваздуха са циљем да се постигну одговарајуће граничне вредности или циљне вредности утврђене законом.
Министарство даје сагласност на планове квалитета ваздуха, а усваја их градска скупштина. Тим документом се заправо предузимају мере за решавање проблема квалитета ваздуха у датом подручју, зони, агломерацији.
Према писању Центра за истраживачко новинарство, у 2020. години од 13 градова и општина који треба да имају План квалитета ваздуха, седам није имало, показали су подаци Министарства за заштиту животне средине. Новије податке нисмо успели да добијемо од Министарства заштите животне средине Републике Србије.
У Плану квалитета ваздуха од 2016. до 2020. године, наводи се да су главни загађивачи у Панчеву индустрија, саобраћај, индивидуална ложишта, топлане и котларнице, док се у новом Плану развоја града од 2022. до 2028, који је усвојила градска Скупштина у јулу ове године, као слабости у области заштитне животне средине између осталог наводи присутност суспендованих честица у ваздуху, проблеми у управљању отпадом, дивље депоније, недостатак зелених површина, незадовољавајућа заштита одстојања између опасних постојења и зона становања јавних објеката, и велики број приватних ложишта.
Наша ранија анализа мера претходног Плана квалитета ваздуха, показала је да је већина мера остварена, што ипак није довело до смањења загађења. Осим резултата изостало је и поштовање рокова, па тако град Панчево већ две године нема План квалитета ваздуха, с обзиром на то да је претходни истекао 2020. године, а нови још није усвојен.
Тендер за израду Нацрта новог Плана квалитета ваздуха у англомерацији Панчево од 2022. до 2027. године, расписан је у фебруару 2021. године. Одлука о додели уговора вредног 3,3 милиона динара са ПДВ-ом објављена је 6. септембра 2021. године, са групом понуђача - Градски завод за јавно здравље Београд, Завод за јавно здравље Панчево и фирмом Двопер доо из Београда. Према уговору, понуђачи су имали 270 дана да израде документ.
Коначна верзија документа - четврти нацрт се нашао на јавном увиду од 22. јула до 22. августа. План до данас није усвојен иако су се од тада одборници од тада три пута састајали. Због чега нисмо успели да сазнамо, јер нам из Градске управе града Панчева нису одговорили на питања.
Невидљиви Савет за заштиту животне средине Скупштине града
Током последња два сазива, о екологији се у градском парламенту говорило углавном само када су се усвајали Годишњи извештаји о стању животне средине у Панчеву, приметиле су наше извештачице из Скупштине града. По правилу, ни та тема није изазивала дискусију у парламенту, а осим градске већнице за заштиту животне средине која је узимала реч, како би представила извештај, други одборници и одборнице се углавном нису излазили за говорницу, сведоче оне.
Ноншалатан однос према теми заштите животне средине показује и деловање Савета за заштиту животне средине Скупштине града Панчева. Председник Савета је тренутно Марко Младеновић, а чланови су Бошко Опачић, Весна Радосављевић, Зора Чубрић, Марина Милићевић, Јованка Дакић, Иштван Бурјан, Нада Кирбус и Александар Филиповић, који су на те функције изабрани 29. октобра 2020. године.
Иако смо од Градске управе града Панчева затражили записнике са свих седница Савета од 2020. године нисмо их добили, као ни иницијативе Савета упућене Скупштини града, уколико их је било.
Да је Савет нечујан потврђује и Слободан Мрђен, одборник Српске радикалне странке (СРС) у Скупштини града Панчева. Он за наш портал каже да овом Савету или радном телу Скупштине не би дао пролазну оцену за рад „јер их уопште не чујем и не видим“, као ни да истом локалном парламенту подносе извештај о стању и заштити животне средине на територији нашег града, чија је примарна функција.
Да саветодавно тело Скупштине града за заштиту животне средине, данас нема никакву улогу, сведочи и бивши одборник Скупштине града Панчева, бивши већник за екологију и бивши члан скупштинског Одбора за заштиту животне средине Владимир Деља.
„Имао сам прилике да будем члан овог одбора, а да касније присуствујем седницама као градски већник. Често су одржавани заједнички састанци са одбором за урбанизам, посебно код доношења важних планских докумената. Тако су одборници упознавани са материјалом за скупштину, али и били у могућности да утичу на измене и допуне тачака дневног реда, пре усвајања у градском већу. Све уз присуство новинара, па и представника удружења и група грађана. Тако су се кориговала планска документа, повећавале зелене површине, утицало на допуну акционих планова и других стратешких докумената. Све у циљу квалитетне скупштинске расправе“, наводи Деља.
За локалну власт екологија није приоритет
Коментаришући тему екологије, која је како каже једна од најважнијих области у нашем граду Слободан Мрђен, објашњава да одборници СРС-а активно наступају у парламенту поводом ове теме. Он додаје да са скупштинске говорнице у духу тачке дневног реда, користи прилику да се увек изнова обрати градоначелнику и Градском већу у целини, и затражи издвајање већих средстава из буџета града Панчева за екологију.
Званични подаци показују да је за заштиту животне средине град Панчево у последње три године издвојио један или два одство буџета. Тако од расположивих 6,6 милијарди динара колико је износио буџет града Панчева за ову годину, за заштиту животне средине издвојено је 1 одсто, један проценат више издвојено је за екологију у буџету за 2021. годину, који је био тежак 5,8 милијарди динара, док је за 2020. годину из буџета вредног 5,8 милијарди, за заштиту животне средине опредељен један одсто буџета.
Осим власти, Мрђен замера и опозиционим одборницима из редова одборничке групе ,,За наш град", што се не укључе активније у расправу у Скупштини, те кроз своје предлоге, мишљења и понуђене иницијативе, дефинишу мере и изнесу своје правце деловања, како наводи горућег проблема у Панчеву.
„Свесно као по неком диктату или већ некој устаљеној навици и даље остаје пракса да се најважнији проблеми који се тичу заштите животне средине у нашој општини занемарују и гурају под тепих. Неопходна су много већа издвајања буџетских средстава од предвиђених да би се адекватно и на прави начин одговорило овом изазову. Став Српске радикалне странке о заштити животне средине је недвосмислен - она мора бити наш приоритет јер представља заправо показатељ стања у друштву у којем живимо. Као одборник СРС сматрам да заштита животне средине није претерани приоритет локалне власти штавише сви извештаји које слушамо ових година уназад па и данас више су део представе него истинског и озбиљног опредељења. Поред честичног загађења, које умногоме нарушава и загађује нашу животну средину, ништа мањи проблем није ни загађење воде и земљишта, које тишти и мучи свакодневно највећи део житеља наше општине“, рекао је Мрђен на једној од седница Скупштине града на којој се одлучивало и о ребалансу буџету града Панчева за 2020. годину.
Према Мрђеновом мишљењу, највећи извор загађења у нашем граду је и даље Јужна индустријска зона својом неконтролисаном емисијом штетних гасова (угљиководоника и сумпорних једињења) у ваздух, поред индивидуалних ложишта многих домаћинстава. Наводи и конкретне мере за смањење загађења:
„Свакако мере прикључења индивидуалних ложишта на централно градско грејање у циљу смањења емисије штетних продуката сагоревања чврстих горива, додатни притисак на руководства Јужне индустријске зоне у погледу постављања филтера за прочишћавање загађеног ваздуха из њихових индустријских комплекса, те свакодневну неизбежну евалуацију емисије штетних честица у ваздуху путем градског мониторинга“.
Без расправе о екологији
Од средине деведестих локални парламент је био место жестоких полемика и одбране животне средине и здравља Панчеваца, присећа се Владимир Деља. Он наводи је у то време било размене мишљења, јавних расправа и „добрих одлука са искреном намером заштите ионако нарушене животне средине Панчева“. Напомиње да су слободни и независни медији до пре десетак година били главни светионик, преносећи скупштинска заседања, седнице градског већа и јавне расправе.
„Нажалост, то је само прошлост. Строго контролисани медији, изостанак скупштинских преноса и сваке расправе у локалној скупштини сасвим су заклонили од јавности ову тему и даље велики проблем нашег града“, истиче Деља и додаје да данас већниица за екологију тихује, док пламте еколошки проблеми, а појављују се и нови загађивачи кроз „инвеститорски урбанизам“ и „нову индустријализацију“.
То како наводи, доводи до повећаног саобраћаја и загађења, те да је недопустиво да градња буде препуштена стихији, без утврђеног утицаја на животну средину.
Деља напомиње да ће додатно еколошко оптерећење за Панчево представљати спалионица отпада на депонији, уколико је буде. Потенцијално опасан за животну средину може бити и процес покретања производње у Азотари Панчево, о чему се недавно расправљало у градској управи Панчево, и изазвало велико негодавање грађана и грађанки Панчева.