Сиромаштво и дискриминација – највеће препреке образовању

У мемљивој соби импровизоване бараке, направљене од дасака, итисона и најлона, у којој живи са још шесторо браће и сестара и мајком, Биљана Попетру, свакога дана ради домаће задатке. Сточић на који поставља књиге дели са још три сестре које иду у исту школу као она. Уместо столице седи на каучу, на којем увече и спава. Похађа четврти разред Основне школе „Борисав Браца Петров“, и добра је ученица.

Породица Попетру живи са 30.000 динара социјалне помоћи и дечјег додатка. Мајка Цветана одгаја седморо деце, од девет месеци до 14 година. Иако једва преживљава, децу школује јер сматра да је образовање важно.

Све четири ћерке похађале су припремни предшколски систем. Цветена је желела да у вртић упише и петогодишњег Дениса, ради социјализације, али због његове болести и превише обавеза око деветомесечне бебе и остале деце, то није било могуће.
Илфета Ердеи, чији син иде у пети разред, такође у ОШ „Борисав Браца Петров“ такође има добра искуства у основном школском систему. Самохрана је мајка, са сином недавно преселила из Земуна у Панчево, и задовољна је како је њен син прихваћен у школи.

Непожељни у већинској заједници

Сиромаштво и дискриминација, главни су разлози недовољног броја ромске деце у систему образовања, оцењују наше саговорнице.

Према речима Данице Јовановић, активисткиње ромског удружења „Даница“ из Јабуке, и координаторке Женске ромске мреже Баната, искуства организације која постоји 20 година показују да су ромска деца дискриминисана од стране система, али и од већинске заједнице.

„Сва су деца имају иста права. Имају право на образовање, да се друже и уче у друштву вршњака. Имали смо случај девојчице која је трпела огромну дискриминацију у школи и она се сама искључила из даљег образовања. Дакле тамо где вас не желе, тамо нећете ићи. Сматрам да постоје добри закони, стратегије, афирмативне мере, али се оне не примењују довољно. Требало би да су све деца иста, да немамо двоструке аршине. Међутим, ако деца немају исту стартну основу то је заиста касније проблем “, оцењује Даница Јовановић.

Акценат Женске ромске мреже Баната усмерен је на девојчице и њихово укључивање у образовање.

Даница Јовановић каже да је образовања кључно за смањење сиромаштва, те да Женска ромска мрежа која броји око 30 организација много ради на креирању политика, па су тако активисткиње учествовале и у писању претходног Локалног акционог плана за Роме и Ромкиње у Панчеву.

Родитељи ромске деце суочавају се и са стереотипима и предрасудама. Наша саговорница сматра да у предшколском образовању треба да се учи о ромској култури, и да се деци да шанса да упозању своје сународнике, који имају различиту културу и традицију.

Мали капацитети и неинформисаност

У предшколском васпитању и образовању у Граду Панчеву, деце ромске националности је врло мало. Од 2.700 малишана, у 120 група, у Предшколској установи „Дечја радост“ Панчево, припремни предшколски програм похађа њих двадесет четворо, у јаслицама је само једно дете, а у вртићу њих петоро.

„Имамо јако мали капацитет у односу на потребе. Годишње се роди 1.500 деце, а имамо свега 400 места за децу од једне до три године“, објашњава Дојна Лепедат, стручна сарадница у ПУ „Дечја радост“, која је тамо запослена скоро три деценије.

Предшколска установа има могућност приоритетног уписа 12 категорија деце (примаоци социјалне помоћи, деца са инвалидитетом, деца из Сигурне куће…), али деца ромске националности као припадници друштвено осетљиве групе немају приоритет приликом уписа.

„Изгледа да је у питању неинформисаност родитеља ромске деце јер према подацима из последње две године, у ПУ ‚ ‘Дечја радост’‚ у Панчеву није ни било захтева за упис у вртић деце ромске националности“, сведочи Дојна Лепедат.

Највећу шансу за упис у вртић имају деца чија оба родитеља раде, што често представља проблем Ромима и Ромкињама.

„Они се ређе формално запошљавају и онда немају услове за упис, тако да ни интересовање за вртић није велико. У припремном предшколском програму деца ромске национлности добијају све бесплатно. Оно што је добро и што смо почели прошле године у вртићу ‘Сунце’, да уписујемо и децу од три до пет и по година, што до сад није био случај. Долазе на четири сата, и показало се да деца што дуже иду у обданиште, много се лакше укључују у школски систем“, каже Александра Ранковић, педагог у ПУ „Дечја радост“.

Сматра да родитељи ромске деце често не увиђају значај раног образовања, што није искључиво њихова кривица, оцењује Ранковић.

„Важно је радити на едукацији, постоје с обе стране ствари који би могле да се промене како би обухват деце био већи. Генерално на нивоу Србије је обухват деце у предшколском образовању 50 одсто, а према Националној стратегији до 2020. године, требао да би да буде 75. Наредне године имаћемо нове основе предшколског образовања, под паролом Године узлета. Било би добро да и та деце узлете“, истиче наша саговорница.

Наглашава да свако дете треба да има право и могућност да похађа предшколско образовање, без обзира на социјални статус. Јер рано укључивање у образовање доноси низ бенефита:

„Предшколско васпитање и образовање је незаменљиво. Свако дете има потребу за социјализацијом. Вршњачко учење је врло значајно за дете. Дете развија социјалне компетнеције као што су самопоштовање, толеранција, прихватање различитости. Дакле, деца која се рано укључе у систем образовања, лакше прихватају обавезе у школи, и спречавају напуштање основне и средње школе“.

Помоћ у школи

Према подацима Градске управе Панчево, број ученика који непохађају школу у десет панчевачких школа, од 2013. до 2016. године скочио је са 20 на 104, а посебно је евидентан за школу ОШ „Борисав Браца Петров“. Због тога је локална самоуправа током протекле две године спровела пројекат „Уз малу помоћ пријатеља-превенција раног напуштања школе у Панчеву“.

У ОШ „Борисав Браца Петров“ кажу да су учествововали у два пројекта за спречавање осипања ђака – градском и републичком, и да се због непохађања наставе шаљу и пријаве судији за прекршаје. Има случајева у којима се родитељи одселе у иностранство, због чега су они на списку све до 15. године.

Ипак, према речима Слађане Ћургуз, директорке школе готово сва деца која заврше осми разред упишу средњу школу.
Највећи проблем у школовању ромске деце она види у сиромаштву. Школа, локална самоуправа, запослени, појединци, труде се да помогну деци да похађају наставу.

„Деца добијају беспатне књиге од 1 до 8 разреда. Ми се трудимо у нижим разредима да им обезбедимо прибор, гардеробу. Разговорамо и са родитељима, објашњавамо им због чега је важно да деца иду у школу и пораст редовности се види“, закључује директорка.

„Имамо родитеље који хоће да сарађују и оне који пружају отпор, а деца не долазе радовно на наставу. Покушавамо да утичемо на њих, да је ова школа доборбит за њихову децу, а то некад зна да буде доста тешко“, прича своја искуства Оливера Воденичар, учитељица у продуженом боравку у ОШ „Браца Петров“.

Додаје да је обућа највећи проблем и први приоритет када је зимско и кишно време.

„Ипак, она деца која желе да дођу доћи ће и у танким патикама. Нисам за то да деца треба да долазе по цичи зими боса и гола, нити ми то довољавамо, снађемо се и обезбедимо детету да може да дође у школу. Трудимо да сву помоћ коју можемо пружимо деци“, сматра Оливера.

Афирмативне мере

Град Панчево такође помаже образовање ромске деце. Из републичког буџета добијају бесплатне уџбенике током основне школе, док Град Панчево финансира књиге током средње школе. Такође, како наводи Сузана Јовановић, чланице Градског већа задужена за рад, запошљавање и социјалну политику, постоје још неке афирмативне мере.

„Локална самоуправа награђује децу за врло добар и одличан успех, што спроводимо већ годинама. Сваке године наши мобилни тимови и координаторка за ромска питања, обилазе насеља и праве кампању за упис деце у школу. За малобројне студенте ромске националности обезбеђујемо једнократну новчану помоћ“, објашњава наша саговорница.

Према њеним речима, деца су се апосолутно вратила у школу, за разлику од тзв. транзиционих година, али и даље постоји проблем са осипањем из школе. Тренутни фокус локалне самоуправе је на завршетку средње школе, јер за савремено тржиште рада основношколско образовање није довољно.

У Панчеву је току креирање локалног документа – Стратегије социјалне заштите којом ће бити обухваћен и Акциони план за унапређење положаја Рома и Ромкиња. Претходна стратегија намењена ромској заједници истекла је 2016. године, а да ли ће у новом Акционом плану бити нових афирмативних мера, још није познато.

Према подацима Градске управе Панчево, за унапређење предшколског, основног и средњег образовања Рома и Ромкиња, у прошлој години издвојено је 3,6 милиона динара.

За ученике ромске националности који похађају основу школу купљено је 289 комплета књига, док су остали ученици, остварили право на добијање бесплатних уџбеника код Министарства просвете, по различитим основама: као корисници социјалне помоћи, као ученици који раде по индивидуалним образовним плановима, или као треће дете у породици.

За децу у средњим школама, град је купио 77 комплета уџбеника, док је једнократне новчане награде за врло добар и одличан успех остварило 186 малишана.

Промена свести, смањење дискриминације и сиромаштва, мултисекторски приступ, сарадња невладиног и владиног сектора, све су то начини да се стање у области образовања за Роме и Ромкиње побољша, сматрају наше саговорнице. Помаци се виде, али за крупне промене биће потребно још новца, стручног усавршавања и системске бриге за децу и младе.

Текст је настао у оквиру пројеката „Заједно за децу који спроводе ЦИП – Центар за интерактивну педагогију (ЦИП Центар) у сарадњи са Фондацијом за отворено друштво, Србија.
Ставови и мишљења изнети у овом тексту не одражавају нужно ставове ЦИП Центра и донатора.