Дуално образовање у пракси

Лакши пут до посла или злоупотреба ученичког рада?

Марио Рељановић: неке од основних међународних стандарда који се односе на раднике послодавац неће морати да примењује

Скупштина Србије усвојила је прошлог месеца Закон о дуалном образовању, који ће се примењивати од школске 2019/2020. године. Документ би према проценама Министарства просвете, требало да омогући ефикасније образовање, као и запошљавање младих одмах након средње школе.

Међутим, за синдикате и невладине организације спорних одредаба је доста, а у првом плану су критике које се односе непримењивање Закона о раду. Нацрт закона о дуалном образовању јесте делимично измењен након критика јавности, а пре свега Агенције за борбу против корупције и синдиката. Ипак, у предлогу закона остале су кључне спорне одредбе – ђаци су ван оквира Закона о раду, односно послодавци не морају да им уплаћују доприносе, а немају ни права на синдикално организовање.

Према мишљењу Мариа Рељановића, професора радног права на Универзитету Унион, неке од основних међународних стандарда који се односе на раднике – послодавац неће морати да примењује. То, према његовом мишљењу, ученике у процесу рада чини изузетно рањивим и широм отвара врата злоупотребама од стране несавесних послодаваца.

„Статус ученика који `уче кроз рад` као и директно искључење примене Закона о раду на њихов положај код послодавца, кључни су недостаци законског текста. Овде није само у питању уплата доприноса и немогућност синдикалног организовања, већ читав низ права које би морали да имају и која би остваривали да се налазе у радном односу или неком другом специфичном односу који претпоставља сходну примену радног законодавства – право на одмор у току дневног рада, на достојанство на раду, забрану прековременог рада, право на једнаку зараду за једнаку вредност уложеног рада“, каже за наш портал Марио Рељановић.

Такве критике имала је и опозиција током скупштинске расправе и изгласавања закона. Они су оценили да предложени Закон о дуалном образовању служи за стварање јефтине радне снаге и да је много више у корист послодаваца који ће моћи по ниској цени да искоришћавају децу.

За неке политичаре спорна је и улога Привредне коморе Србије, са чим се слаже и наш саговорник.

Осим поменутих решења, која су већ довољна да се овај закон оцени као веома лош, нарочито брине решење према којем су огромна овлашћења дата Привредној омори Србије. Она носе не само велики коруптивни потенцијал, који даље отвара врата за све злоупотребе од стране послодаваца које су разматране, већ је сасвим нејасно како држава може да пренесе овлашћења у образовању (будући да смо и даље на терену образовања деце) недржавној интересној организацији која заступа послодавце. Поред тога, чак и када би ПКС изузетно пажљиво и савесно примењивала будући закон, у неким ситуацијама би јој руке биле везане – на пример, морала би да изда потврду послодавцу који је прекршајно кажњаван за кршење права својих запослених. Ово су велики пропусти у закону који ће у пракси свакако довести до издавања потврде оним послодавцима који ће децу искључиво користити као јефтину радну снагу“, оцењује Рељановић.

Дуално образовање у пракси

Иако ће законски дуално образовање почети да се примењује тек од 2019. године, неки елементи такве праксе већ се користе у школама у Србији, па и у Панчеву. У Машинској школи већ се примењује практична настава код послодавца, а уведени су и нови смерови – оператер машинске обраде, механичар моторних возила и бравар-заваривач, смер који је укинут пре 15 година због слабог интересовања, а данас је веома тражено занимање.

Ми смо дуално образовање схватили на озбиљан начин и имали читав један припремни циклус, кроз организовање практичне наставе, али и разговор са представницима компнија. На њима је сада да преузму одговорност и да препознају свој интерес, да однегују и обликују ученике и на крају добију свршене раднике који могу да се укључе у процес производње, каже за наш портал Милорад Илић, директор Машинске школе Панчево и додаје да ће Закон омогућити компанијама и да учествују у кориговању плана и програма школа.

Тренутно Машинска школа сарађује са 29 аутомеханичарских сервиса, док оператери машинске обраде обављају праксу у три, четири радне организације. У Панчеву постоји 10 до 15 модерних компанија, у сектору малих и средњих предузећа, које би могле да прихвате ученике Машинске школе.

„Ми обилазимо потенцијалне партнере и нудимо им сарадњу. Да ли ће одговорити на то, не знамо. Чини ми се да се они уплаше плаћања, а ми покушавамо да им објаснимо и презентујемо све што их интересује“, каже Драгољуб Живанов координатор практичне наставе у Машинској школи Панчево.

Привредна структура града је промењена, нестали су велики производни системи, који су диктирали и образовне профиле. Стога дошло је и до промене смерова. У Машинској школи уведен је смер техничар за компјутерско управљање, техничар за пројектовање помоћу рачунара и програмирање нумеричких машина. Наши саговорници за њих кажу да су занатлије будућности.

Школа сарађује и са НИС Рафинеријом нафте Панчево. Та компанија помоћи ће машинцима да опреме кабинет са симулаторима из рафинеријског процеса производње, након чега ће ученици бити обучени за рад у тој комапнији.

Машинска
На часу практичне наставе у Машинској школи

Почетком новембра фирма „Феромонт“ примила је петоро ђака друге и треће године Машинске школе. У компанији кажу да су се на овај корак одлучили јер на тржишту рада нису могли да нађу раднике за машинама за компјутерско управљање.

„Ученици долазе два пута недељно по шест сати, и раде за свим нашим машинама, од струга, преко глодалице, до „CNC“ машина за комјутерско управљање. На свакој машини постоји радник који им помаже и контролише их. С обзиром да имамо у фирми људе који су пред пензијом, постоји могућност и запослења, али све зависи од тржишта и посла“, објашњава за наш портал Никола Анђелковић, координатор за дуално образовање у „Феромонту“.

Један од ученика на пракси је и Лазар Петров, који похађа трећи разред, смер оператер машинске обраде.

„Добри су услови за рад и радници нам помажу. Није ми напорно, и пракса се разликује од оне у школи“, каже Петров.

Да ли ће добити посао, остаје да се види, али према мишљењу Милорада Илића, нови Закон о дуалном образовању допринеће бржем проналажењу посла.

Према Закону о дуалном образовању та пракса ће се плаћати, и то у нето висини од најмање 70 одсто минималне цене рада, најдуже шест сати дневно, односно 30 сати недељно. То би у случају поменутих ученика износило мање од 5.000 динара, за осам дана рада по шест сати.

Послодавац је дужан и да ђацима обезбеди топли оброк и превоз од школе до седишта фирме.

Јефтин рад и незаштићеност

За Николу Ћурчина, директора Електротехничке школе „Никола Тесла“ Панчево, учење уз рад јесте добра идеја, уз недостатке у спровођењу те замисли.

У земљама који имају јаку привреду, то добро функционише. Међутим, код нас је проблем што привреда није тако јака и Закон неће моћи да обухвати много ученика. Моја процена је да ће успешност у почетку кретати на нивоу неколико процената. Одлична прича, али питање је обима, не треба бити нереалан, оценио је Ћурчин.

У Теслиној школи постоји практична настава и у фирмама и у школи, али се одржава само неколико недеља у току школске године. Ћурчин каже да се тренутно ослушкују потребе привреде и да су у разговорима са НИС Рафинеријом нафте Панчево у правцу осавремњивања наставе већ постојећих образовних профила. Већ следеће недеље школа ће постписати протокол о сарадњи са НИС-ом.

Школа сада има шест четврогодишњих смерова, за које према речима нашег саговорника, није лако наћи привреднике и фирме који ће примите ученике на праксу јер их је у Панчеву мало који се баве том граном привреде.

Да ли нови Закон уместо посла послодавцима нуди могућност злоупотребе деце? Марио Рељановић одговара да рад деце која су навршила 15 година живота јесте легалан и та старосна граница успостављена је међународним инструментима, тако да сам узраст деце у редовним ситуацијама није споран, објашњава он. Ипак, оцењује да је спорно то што закон не даје одговор како ће се поступати са децом која су кренула у основну школу раније, а самим тим су у средњу школу уписани са 14 година.

„Она никако не могу учествовати у процесу рада – то би била класична злоупотреба дечјег рада која је строго забрањена. Да ли то значи да ће остати неоцењена из тих практичних предмета у току целе прве године школовања? Закон не садржи одговор на ово питање које ће се врло лако поставити у пракси. Спорно је и то што ће децу оцењивати људи који нису прошли адекватно образовање за то и нису педагози, нити специјализовани за тако нешто. Они неће оцењивати само квалитет рада у смислу вештине коју је дете показало у процесу рада, већ и да ли је дете било довољно продуктивно на раду – од тог продуктивног рада ће зависити и накнада коју послодавац исплаћује – ту ће злоупотребе бити могуће и сасвим вероватне код несавесних послодаваца”, истиче наш саговорник.

Коначно, злоупотребе су могуће и код саме садржине послова које ће деца обављати, сматра Рељановић.

„Уколико послодавац одраслу особу за обављање неког посла може да оспособи за неколико радних дана, поставља се питање како ће изгледати обука деце за те исте послове која траје три или четири године, са изузетно великим фондом радних сати? Чак и обука за занимања на којој је и до сада постојала обавезна пракса ученика, изводила се у далеко мањем обиму. У остатку времена, послодавац неће фактички обучавати дете, већ ће искључиво користити његов јефтин рад и незаштићен положај”, истиче професор.

Најзад, Марио Рељановић закључује да примена Закона неће довести до повећања незапослености, а наводи и због чега:

У пракси ће се десити неколико ствари статистички ће порасти број радно ангажованих лица у најмлађим старосним категоријама, што ће се представити као велики успех власти (што је апсурдно јер та деца неће моћи да бирају да ли желе да раде, или не),  послодавци ће користити дечју радну снагу и отпустити одрасле запослене када процене да их деца могу успешно заменити на неким пословима уз минималну обуку (закон на пример не садржи забрану отпуштања запослених да би се на њиховим пословима ангажовала деца, што је веома индикативно), након што деца заврше процес `учења кроз рад` послодавац неће имати никакав интерес да их задржи, већ ће преузети следећу генерацију деце; послови за које се деца на `учењу кроз рад` оспособљавају ће бити далеко мање атрактивни са становишта потражње на тржишту рада јер ће велики контигент тих послова обављати деца“.

 

 

 

 

 

 

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress