Дан сећања на жене жртве насиља, 18. мај

Због изостанка благовремене реакције институција велики број убистава жена није спречен

Поводом 18. маја, Дана сећања на жене жртве насиља, удружење грађанки FemPlatz скреће пажњу јавности на
константно висок број убијених жена у породичном и интимном партнерском контексту у Србији.

У 2019. години убијено је 28 жена, а од почетка ове године 10 жена, од тога је само у последњих недељу дана убијено пет жена.

Упркос бројним препорукама међународних механизама и женских невладиних организација, у Србији и даље нема јавно доступних статистичких података о распрострањености фемицида, што знатно отежава анализу и
спречавање ове појаве, кажу у FemPlatz-у.

Крајем прошле године представљени су резултати интердисциплинарног истраживања фемицида у
Србији (Друштвени и институционални одговор на фемицид у Србији I и II), а резултати овог истраживања показују да извршењу убиства најчешће претходи насиље у породици/партнерском односу, које раније није препознато као ризично, како од жртава, тако ни од надлежних институција. Суровост, наношење великих патњи и понижавање жртве представљају основна обележја убистава извршених у партнерским односима, а ова врста
убистава релативно често је праћена самоубиством убице. Као мотиви се појављују љубомора, престанак емотивне везе или напуштање брачне заједнице од убијене, потреба за новцем и користољубље и слично.

Убице се углавном не кају због почињеног убиства, већ због тога што су „упропастили“ свој живот. Њихов вредносни систем заснован је на изразито патријархалним ставовима, презиру и мржњи према женама, које сматрају инфериорним у односу на мушкарце и углавном криве за насилничка понашања мушкараца.

Велики број убистава жена није спречен због изостанка благовремене и ефикасне реакције институција система, од неблаговременог реаговања на пријаве насиља, преко минимизовања опасности и несагледавања околности које угрожавају безбедност жртве.

Судски поступци су фокусирани на учиниоца, углавном нема довољно података о жртви, као ни
о односима између учиниоца и жртве пре убиства, а љубомора се не сагладава као ниска побуда, уколико није „патолошка“.

Аутономни женски центар у свом саопштењу пише да су све убијене жене познавале су учиниоца. Пет жена убијено је у партнерском, а једна у породичном контексту. Најмлађа жртва имала је 28, а најстарија 73 године. Три жене усмрћене су секиром, једна пиштољем, једна активирањем бомбе и једна тупим предметом. У односу на место убиства три жене су убијене у породичној кући коју су делиле са насилником, једна у својој кући, једна у кући њене мајке, а једна на путу ван насељеног места. Према наводима медија само у једном случају насиље је претходно било пријављено надлежним институцијама.

Проглашењем ванредног стања (15. марта) – услед ширења ЦОВИД 19 обољења, жене у Србији, али и широм света, поред пандемије насиља биле су изложене и пандемији корона вируса, напомињу у АЖЦ.

Ограничење кретања, изолација, повећан ниво стреса, општа небезбедност и велика усмереност институција (пре свега полиције и правосуђа) на борбу са пандемијом, допринела је стварању услова да се насиље у породици неометано повећа.

Иако је на почетку ванредног стања Министарство унутрашњих послова извештавало да је број пријава за насиље у породици опао, број жена који је позвао на СОС телефоне Аутономног женског центра током ванредног стања је утростручен. Жене које преживљавају насиље суочиле су се с двоструким ризиком: ризиком од вируса, и ризиком од насиља у породици. О опасности од смртног исхода насиља, довољно говори чињеница да су жртве биле приморане да са насилницима бораве непрекидно (и по 72 сата), без могућег излаза. О пропустима институција током ванредног стања најбоље говори податак да је жена која је покушала да пријави насиље током полицијског часа кажњена.

Током ванредног стања није било много извештаја о фемицидима, али су га обележила два забрињавајућа случаја. У Нишу је већ осуђивани насилник убио и другу жену. Казна коју је служио за убиство прве жене умањена је за 3,5 године. Шест месеци након изласка из затвора поновио је исто кривично дело. У Лесковцу је двадесетогодишњак осим маћехе, убио и сестру, полусестру и оца. Медији наводе да је убица имао интелектуални инвалидитет, те да је био под надзором центра за социјални рад. Ниш и Лесковац су у тренутку ових фемицида били и жаришта пандемије корона вируса. Ипак, то није смело бити оправдање надлежним институцијама да се запостави спречавање и сузбијање насиља у породици.

Мањкавост система у коме нису развијене процедуре праћења и контроле бивших осуђеника за насиље према женама и девојчицама и добре процене безбедносних ризика, потврђена је у овим, као и почетком године у случају „насилника из Малче“, кажу у АСЖ. Обећање да ће то бити промењено дато је још пре шест година када је у нишком затвору насилник убио жену која му је дошла у посету. Ови случајеви доказ су недостатка политичке воље да се женама жртвама насиља пружи стварна заштита, сматрају у АСЖ и подсећају да ссе пречавање и сузбијање насиља у породици не може одгодитити или паузирати, те да институције у сваком тренутку (а нарочиото током ванредног стања) морају деловати са дужном пажњом и учинити све да жртвама пруже подршку и да их заштите.

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress