За успешно спровођење омладинског рада на локалу потребна је воља, подршка и комуникација са институцијама

За успешно спровођење омладинског рада у локалној заједници потребна је воља, међусобна подршка и развијена комуникација са институцијама, слажу се учеснице састанка који је у понедељак, 29. октобра, одржан у Техничкој школи ,,23. мај’’.

Састанак, на који су позване стручне службе десет панчевачких средњих школа, сазван је са циљем да се одговорним и делатним лицима у сектору образовања приближи и представи рад Женске мировне групе из Панчева, која се већ годинама бави омладинским радом, те пружа подршку свима, али нарочито младима из осетљивих група. Поред психолошкиње запослене у Техничкој школи, позиву су се одазвале и стручне сараднице из још три панчевачке средње школе: Пољопривредне, Електротехничке и Медицинске.

Следимо добре примере омладинског рада

О самој организацији Женска мировна група (ЖМИГ), њеном досадашњем раду, пројектима и циљевима говориле су чланице ове невладине организације Драгана Вршка, Маријана Јовић и Наташа Милојевић. На самом почетку, представнице стручних служби средњих школа упознате су са омладинским радом као осмишљеним и добро организованим процесом који поштује стандарде квалитета рада, те тежи међусекторској сарадњи са институцијама.

Пример такве врсте рада јесте пројекат ,,Омладински рад за нови град’’, који у нашој локалној заједници спроводи Женска мировна група, а чији је главни оснивач и покретач заправо Национална асоцијација практичара/ки омладинског рада (НАПОР).

„Састанак на који смо Вас данас позвале, заправо је друга фаза реализације овог пројекта, док се прва састојала из промоције и кампање на друштвеним мрежама и у локалним медијима. Кроз овај пројекат НАПОР настоји да у оквиру више локалних заједница развије системску бригу о младима“, објаснила је Драгана Вршка.

Још један од примера квалитетног омладинског рада у локалној заједници јесте и пројекат ,,Нулта толеранција на родно засновано насиље’’, настао из сарадње Женске мировне групе и Аутономног женског центра. Кроз овај пројекат прошла је неколицина младих из Панчева. Његов циљ био је да се испитају ставови младих о насиљу и насилницима, да се о томе дискутује и нарочито подигне свест о учесталости и врстама насиља, као и начинима на које се против тога могу борити.

Кампања ,,Могу да нећу’’ такође је на овом састанку истакнута као изузетно важна. У оквиру ње, Женска мировна група гостовала је у две панчевачке средње школе и скренула пажњу омладини на врсте насиља, начине њиховог препознавања и пријављивања уз помоћ рекламног материјала и цртањем ,,стенсила’’, односно логоа кампање у тим двема школама.

Оно што Женска мировна група нуди младима из осетљивих група јесте пажљиво сагледавање њихових жеља и потреба, те праћење развитка и мењања тих потреба кроз време, речено је на састанку.

,,Наша организација годинама осмишљава и организује спонтане активности за све младе, у које се спонтано укључују и млади са сметњама у развоју. Тако они постају равноправни учесници у свим активностима које интересују њихове вршњаке, те кроз њих добијају потребну подршку и охрабрење да се баве оним што их занима и покреће. Циљеви оваквих активности јесу: развијање комуникације, подршка и укључивање младих из осетљивих група на квалитетан и активан начин, каже Наташа Милојевић.

Она је додала да на семинарима, обукама и радионицама сви млади заједнички уче како да самостално доносе одлуке, побољшају самоувереност и процене шта им је заиста потребно и шта желе.

Подршка ЛГБТ младима

Чланица Женске мировне групе Маријана Јовић, упутила је присутне на састанку у још једно поље деловања организације, а то је подршка младим припадницима и припадницама ЛГБТ популације. Она је говорила о кључним механизмима хомофобије, те најчешћим проблемима са којима се сусрећу млади који се декларишу као припадници ове осетљиве групе. Теме у оквиру којих млади људи најчешће траже подршку јесу: прихватање свог идентитета, разговор о томе са најближом околином, заштита од насиља и подршка у личном расту и развоју, истакла је Јовићева.

Недостатак простора и времена главни проблеми у спровођењу омладинског рада у школама

Након представљања организације и њеног рада, на састанку се, међу чланицама Женске мировне групе и присутним стручним особљем средњих школа развила дискусија о (не)могућностима спровођења омладинског рада у свакој од школа.

Дошло се до закључка да је потребно радити много више, те да повремене радионице и гостовања невладиних организација нису довољна.

Потребно је константно разговарати о различитости и насиљу које ескалира дотле да су угрожени сви, а не само млади из осетљивих група. То се може само кроз системски рад у оквиру формалног образовања. Време које се тим темама посвећује на часовима Грађанског васпитања или на часовима одељенског старешине није довољно да се постигну видљиви резултати.

Као доминанатан проблем у раду са младима са сметњама у развоју препознат је велики број ученика који раде по Индивидуалном образовном програму у оквиру једног одељења. Недостатак времена јесте оно што кочи формирање тимова за рад са младима из осетљивих група, слажу се учеснице састанка.

Стручни кадар средњих школа истакао је да се налази пред проблемом и када им се ученици обрате за помоћ јер желе да приступе некој невладиној организацији и укључе се у рад заједнице кроз волонтирање. Нејасно је где треба упутити младе људе у том случају, јер организације немају свој простор, а самим тим ни редовна окупљања. Снажнија подршка од стране надлежних институција у граду била би од виталног значаја за спровођење омладинског рада и добијање бољих његових резултата.

Разговор са стручним службама средњих школа важан је корак ка успостављању квалитетније и дугорочније сарадње са образовним институцијама, из чега би највише користи имала управо омладина нашег града.