Успоставити брз и адекватан одговор на насиље над децом

Мали број откривених случајева насиља над децом; недовољна информисаност локалних партнера и  непостојање прецизно дефинисаних начина размене информација, важних за поступање; недовољно познавање улога, надлежности, капацитета и ограничења других система; одсуство координације локалних партнера; непостојање заједничке евалуације предузетих акција и мера и јединствене базе података, неки од разлога за усвајање локалних међусекторских протокола, који би требало да допринесу повећању броја откривених случајева насиља; повећању броја процесуираних насилника и формирању јединствене базе података.

Доношење или унапређење постојећих локалних међусекторских протокола о сарадњи за превенцију и заштиту деце од насиља, злостављања и занемаривања, циљ је пројекта под називом „Заговарање за примену протокола за заштиту деце од насиља под слоганом: „Живот без насиља – за свако дете! Удружени у заштити деце од насиља!”, који спроводи Ужички центар за права детета у 20 градова у Србији, док га у Панчеву реализује Иницијатива за инклузију ВеликиМали.

У нашем граду протокол за заштиту деце од насиља још не постоји, а идеја је да се оформи радна група коју ће чинити представници различитих институција и установа релевантих у случејавима насиља над децом. Иницијални састанак са представницима предшколских и школских установа, Центра за социјални рад, суда и тужилаштава, здравствених установа, локалне самоуораве, медија, одржан је у уторак, 31. октобра, у Градској управи, како би се разговарало о искуствима и предложиле одређене мере.

Иако су позвани, представници Основног суда у Панчево, ПУ Панчево, Дома „Споменак“ и Опште болнице Панчево, нису се појавили на састанку. Марјана Марић, извршна директорка Иницијативе за инклузију ВеликиМали верује да ће се представници свих институција укључити у радну групу за израду протокола и да ће бити његови потписници.

„Важно нам је да у овом споразуму издвојимо децу као посебно рањиву категорију јер се у великом броју постојећих локалних планова не обраћа посебна пажња на њих и посматрају се у оквиру породице. Такође, организације цивилног друштва и медији су најмање заступљени као потписници протокола, као и васпитно-образовне установе, и то желимо да променимо. Неопходно је да схватимо да се не ради само о вршњачком насиљу, јер је то само један сегмент насиља над децом, већ додатно треба обратити пажњу на насиље над децом у институцијама“, објашњава Маријана Марић.

Учесници скупа сложили су се да је потребна боља координација међу институцијама и да је неопходно да се у случајевима насиља брже реагује. Они ће се поново састати у оквиру радне групе како би припремили текст протокола.

Резултати истраживања УНИЦЕФ-а објављених ове године у публикацији „Детерминанте насиља над децом у Србији“ показују забрињавајуће податке:

• око 70 одсто деце доживело је макар један случај психичког или физичког насиља током одрастања (нешто више девојчица него дечака)
• око 45 одсто деце је изложено телесном кажњавању и психичкој агресији у породици као методу дисциплиновања
• између 8 и 13 одсто деце школског узраста је доживело сексуално насиље
• 45 до 65 одсто деце је изложено вршњачком насиљу
• насиље је чешће у домовима за децу, посебно са сметњама у развоју – 58 до 76 одсто
• 47 одсто деце са интелектуалним тешкоћама доживљава неки вид насиља ван породице
• распрострањени су сви видови насиља – вербално, физичко, дигитално, сексуално, родно засновано насиље.