Уместо модерне спортске хале добили руину од 1,3 милиона евра

Вишенаменска хала Багремар требало је да угости такмичаре на Универзијади 2009. године. Ни девет година касније хала није завршена, а за потрошених око 1,3 милиона евра до сада нико није одговарао

Армирани бетонски зидови исцртани графитима и оронула дрвена конструкција код робне пијаце у Панчеву остаци су вишемилионског пројекта који је Панчево започело 2008. године. Било је планирано да у јулу 2009. године, током Летње универзијаде, хала Багремар буде поприште дворанских спортских борби.

Највећа спортска манифестација до тада организована у Србији, у којој је учествовало 8.600 такмичара из 128 земаља, ипак није нашла своје место у Панчеву – јер Багремар није завршен.

Са градњом хале наставило се и након Универзијаде, а у “капиталну инвестицију од великог значаја за регионални развој и побољшање услова за спортисте” Аутономна Покрајина Војводина и Град Панчево уложили су више од 114,5 милиона динара, односно 1,3 милиона евра. Пројекат је спроводило јавно предузеће Дирекција за изградњу и уређење Панчева, а посао изградње је у априлу 2008. припао фирми Монтерра из Београда.

Монтерра је уговором добила рок од осам месеци да заврши посао. Рок је продужаван, али уместо готове хале, Багремар од 2010. године пропада. Од те године рачун ове фирме је скоро стално у блокади, а након процене да нису испунили договорене услове, Дирекција је једнострано раскинула уговор 2012. године.

Од тада је Град покушао да прода објекат, али без успеха, а покрајинска власт је два пута тражила доказ да је хала завршена. Добили су само потврду о делимично изграђеној конструкцији и темељима. У међувремену је објекат претрпео оштећења, а за неуспелу инвестицију до данас нико није одговарао.

Капитално улагање по светским стандардима

Две године пре Летње универзијаде, најважнијег спортског универзитетског такмичења на свету, у Србији се увелико радило на изградњи и реконструкцији спортских објеката.

Како Панчево располаже само Халом спортова, чији капацитети нису довољни за одржавање великих европских и светских такмичења, тадашњи покрајински Фонд за капитална улагања (сада Управа за капитална улагања) и Општина Панчево одлучили су да уложе средства у нову халу.

Јавни објекат од општег интереса – вишенаменска хала са пратећим садржајем – планирана је на 8.830 метара квадратних. Са приземљем и једним спратом требало је да служи за спортска дешавања, али и у комерцијалне сврхе. Скупштина општине Панчево је 30. марта 2007. године донела Одлуку о одређивању локације – на простору Багремара, где се некада налазила багремова шума, а данас робна пијаца и железничка станица Аеродром.

Инвеститор пројекта било је Јавно предузеће Дирекција за изградњу и уређење Панчева, а укупна вредност пројекта процењена је на 369 милиона динара. Предлог пројекта је потписао тадашњи градоначелник Панчева Срђан Миковић.

Од Фонда је затражено 240 милиона динара, док је из општинског буџета планирано издвајање 129 милиона динара. Потребу за новом халом по светским стандардима градски челници су описали као значајну за Јужнобанатски округ и Београд, као и за јачање међународних веза са Мађарском и Румунијом.

Према Предлогу финансирања који је упућен Фонду, почетак градње Багремара планиран је за 15. јануар 2008. године. Ипак, Дирекција је тек два месеца касније расписала Јавни позив за прикупљање понуда за извођење грађевинско-занатских радова у коме су навели да ће јавну набавку финансирати 2008. и 2009. године.

На позив су се јавиле две фирме – Друштво за грађевинарство, транспорт и услуге Монтерра из Београда и Конзорцијум ПМЦ Инжењеринг. Изабрана је Монтерра, а уговор вредан преко 259 милиона динара, без ПДВ-а, потписали су 23. априла 2008. године Драган Копчалић, директор фирме, и Зоран Михаљчић, у име Дирекције. Почетак радова је пријављен дан касније, а као рок постављен је крај 2008. године, с тим што је крај радова био условљен и динамиком обезбеђивања средстава.

Монтерра је за изградњу хале добила осам месеци, а уговором је предвиђено да ће, уколико не заврши радове у договореном року, бити у обавези да плаћа новчану казну. Казна им никада није наплаћена.

Према речима Ђурице Ресановића, грађевинског инжењера и помоћника директора за техничке и послове урбанизма Дирекције, када су вршили надзор над извођењем радова приметили су више проблема. Осим недовољно разрађене техничке документације, динамика изградње је била успорена због немогућности да се обезбеде средства за наставак и завршетак радова.

Тако је хала грађена од априла 2008. до децембра 2009. године и за то време урађени су бетонска конструкција, темељ, око 80 процената подне плоче, армирано – бетонски зидови и међуспратне конструкције. Кров никада није завршен, па је Багремар остао на дрвеној конструкцији крова са око 70 процената челика изнад техничких просторија. Део челичне конструкције касније је украден. На објекту нису извођене инсталације, облоге ни кровни покривач.

Кривична пријава и блокада рачуна

Градска власт је наставила са идејом о изградњи Багремара и након што је 25. Летња универзијада завршена. Уврстила је пројекат у План инвестиција за Град Панчево од 2009. до 2012. године, а као изворе финансирања навела покрајински Фонд, градски буџет, Национални инвестициони план и донације.

Почетком јула 2009. из Града су Фонду упутили нови Предлог потребе за финансирање капиталног улагања, који је потписала Весна Мартиновић, тадашња градоначелница Панчева. У опису и циљевима капиталног улагања више се не помиње Универзијада. Наводи се да за завршетак свих радова недостаје 245 милиона динара. Од Фонда је тражено још 100 милиона, а суфинансирањем Града и Националног инвестиционог плана планирано је издвајање 145 милиона динара.

Два дана након дописа, Фонд је доделио 90 милиона динара за изградњу Багремара. Почетак нових радова био је предвиђен за 1. октобар 2009, а реализација у наредних 11 месеци. Сарадња са фирмом Монтерра се такође наставља, а последњи анекс уговора датира из децембра 2009. године. Према подацима Дирекције, до краја те године су им платили око 114,5 милиона динара.

У 2010. години на Багремару нису извођени радови, а Монтерра се суочава са проблемима у пословању. Њен рачун је од 2010. године до стечаја, у октобру 2015, скоро све време био у блокади.

Монтерра је и пре градње Багремара пословала са државом. У марту 2008. године приватизовали су Трудбеник градњу, а продаја се 2011. године нашла на листи 24 спорне приватизације Савета за борбу против корупције, чију проверу је тражила Европска унија. Тужилаштво за организовани криминал касније је утврдило да нема елемената кривичног дела у продаји Трудбеник градње.

Пореска полиција је против директора фирме Монтерра Драгана Копчалића и још пет особа у јуну 2010. поднела кривичну пријаву због наводне утаје пореза и других кривичних дела у вредности од преко 404 милиона динара, од почетка средине 2007. до краја 2009. године, за шта су између осталог кориштене Монтерра и Трудбеник градња. Поступак је обустављен јер је тужилаштво одустало од гоњења.

Сарадница ЦИНС-а није успела да дође до Копчалића.

Дирекција је раскинула уговор у мају 2012. године, након што је проценила да Монтерра није испунила услове уговора о изградњи Багремара. У документу који су им послали наводе да нису поступили по дописима, ургенцијама и позивима из 2010, као и да су најавили раскид сарадње још у новембру 2010. године, на шта Монтерра такође није реаговала.

За Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) из Дирекције наводе да није било могуће одредити крајњи рок за завршетак радова на Багремару због проблема у финансирању пројекта. До данас нису покренули судски поступак против фирме Монтерра.

„Извођач је извео знатно више радова него што је исказао у испостављеним ситуацијама, па би стога ЈП ’Дирекција’ подношењем тужбе дошла у ситуацију да сама себи ствара додатни трошак“, пише у одговору Дирекције.

Додају да је почетком 2010. године престало интересовање Фонда за улагање, а због немогућности Града да настави даље финансирање појавила се и иницијатива за промену намене објекта.

Градска власт у покушају да прода Багремар

Два месеца пред раскид уговора са фирмом Монтерра, у марту 2012. године, градоначелница Весна Мартиновић се обратила Покрајинском секретаријату за финансије за мишљење у вези са отуђењем хале. Секретаријат је одговорио да би се продајом Багремара извршила промена намене за коју су дата средства, због чега би Град Панчево морао да врати новац и то са затезном каматом.

„Тим одговором смо обавештени да можемо добити њихову сагласност уз услов да новац који су уложили у изградњу хале Багремар буде враћен, што није било спорно, и да на тај новац буде плаћена камата, што је за нас било спорно, због тога што није било кривице ни грешке Града”, наводи Мартиновић.

Она разлоге за неуспелу инвестицију види у извођачу радова и Фонду који није редовно исплаћивао новац, „тако да мислим да је Град ни крив ни дужан остао у ситуацији да има неки објекат са којим не зна шта ће“.
Мартиновић додаје да је Монтерра у једном тренутку повукла чуваре са градилишта због чега је објекат остао незаштићен.

Након раскида уговора 2012. године, настало је затишје које је трајало две године.

Градско веће Панчева је у фебруару 2014. године донело Решење о образовању Комисије за усаглашавање висине извршених улагања. Осим тога, Дирекција је сачинила Пројекат изведеног стања Багремара, којим је установљено да је обим оштећења на објекту занемарљив, али и да је неопходно да у року не дужем од годину дана буду изведени санациони радови.

Штета није санирана, а Комисија се састала тек 23. марта 2015. године, када је установила да је Покрајина у изградњу Багремара уложила око 103,5 милиона, а Град Панчево више од 20 милиона динара. Из Дирекције пак наводе да је Град исплатио дупло мање, око 11 милиона динара.

Првобитна локација – Мали рит
Пре идеје о изградњи Багремара, у мају 2005. године Општина Панчево је донела одлуку о изградњи хале за потребе Универзијаде. У новембру 2005. за локацију бирају Мали рит, како би Општина наредне године конкурисала за средства Националног инвестиционог плана.
Мултифункционална хала у Малом риту, како су тада писали медији, бројала би 5.000 места, са 70 додатних у почасној ложи, а имала би и два базена у склопу објекта. Хала Багремар требало је да буде скромнијих капацитета, са местима за 2.000 гледаоца који би могли да прате рукометна, кошаркашка, одбојкашка и тениска такмичења.

Касније је холандско-јапанска компанија Azalea Maritime Services B.V. упутила Граду Писмо о намерама да купи парцелу ради развоја Маритимног едукативног и тренинг центра, али договор никад није постигнут јер је Азалеа одустала. Из Секретаријата за привреду и економски развој кажу да Азалеи нису одговарали понуђени модели решавања проблема неизграђеног објекта на парцели пошто су захтевали неизграђену халу и парцелу без плаћања било какве накнаде.

Бетон и растиње

На почетку и на крају 2015. године, покрајинска Управа за капитална улагања (некадашњи Фонд) је од Дирекције тражила доказе о финансијској и грађевинској завршености објекта.

Како инвеститор није доставио доказ да је пројекат завршен, покрајински органи су у јуну 2015. године наложили обилазак хале. Приликом обиласка, 25. септембра, сачињено је 11 фотографија на којима се види да је објекат недовршен и запуштен – на бетону су исписани графити, а унутар објекта је растиње.
У одговору на други захтев Управе, Дирекција не констатује никакве промене на објекту.

Град после 2012. године није улагао новац у одржавање хале. У одговору Секретаријата за привреду и економски развој наводи се да ће Град моћи да одлучује о судбини хале тек након регулисања односа са покрајинском Управом за капитална улагања. У међувремену, Багремар се нашао у Стратегији развоја спорта Града Панчева од 2015. до 2018. године.

Директор Управе за капитална улагања Недељко Ковачевић наводи да је на састанку са градоначелником Панчева, Сашом Павловим, одржаном 31. марта 2017. године, договорено да се у најскорије време одржи састанак представника Покрајинске владе и Града Панчева где би се утврдили конкретни кораци који ће довести до коначног разрешења питања Багремара.

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress