УГОВОРИ УМЕСТО КОНКУРСА: Десетине милиона динара из буџета Панчева за промотивне садржаје (1)
🔊 Слушај текст
Грађани и грађанке Панчева у претходне две године издвојили су готово 60 милиона динара за медијске садржаје финансиране преко јавних набавки, док су средства за конкурсно суфинансирање јавног интереса у информисању сведена на минимум.
Док је ранијих година за медијске конкурсе издвајано око 40 милиона динара, 2024. тај износ био је свега 4,2 милиона. Истовремено, кроз уговоре о јавним набавкама у 2024. години подељено је 29 милиона, а у 2025. додатних 30 милиона динара.
Међутим, ове године Град Панчево је на конкурсу за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја износ вратио на 40 милиона динара. Одлуком о буџету за 2026. укупно су за јавно информисање планирана 42 милиона динара – 40 милиона кроз јавни конкурс и два милиона динара за појединачна давања у складу са правилником.
На питање због чега је од 2024. године драстично смањен износ за конкурсно суфинансирање медија и зашто се уместо издвајања новца за јавно информисање преко јавних конкурса, чија је суштина транспарентност, остваривање јавног интереса и независност медијског система, прешло на пропагандно информисање преко уговора на основу јавних набавки на које се не примењује Закон о јавном информисању и медијима, из Градске управе Панчево нисмо добили одговор.
Ова пракса ипак није јединствена за Панчево. Како је Цензоловка раније писала, након што су крајем 2023. године усвојене измене Закона о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ), уведен је услов да медији који добијају средства на конкурсима не смеју бити кажњавани због кршења Кодекса новинара Србије. Последица тога била је драстично смањење новчаних издвајања за конкурсно суфинансирање медија у многим локалним самоуправама широм земље. Иако су бројне општине и градови, укључујући и Панчево, годинама финансирале таблоиде и друге медије који готово свакоденевно крше Кодекс новинара, као и оне којима су Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) и Савет за штампу изрекли мере и опомене, новим законским одредбама њихово финансирање сада је знатно ограничено.
Да је узрок драстичног смањења новца за конкурсно суфинансирање медија, управо нова одредба ЗЈИМ, показује и пример Панчева. Како нису могли да додељују новац шампионима у кршењу Кодекса, које су раније финансирали, таблоидима Ало и Информер, због нове одредбе закона, досетили су се уговора на основу јавних набавки, на које се закон не примењује, и поново доделили новац овим београдским пропагандним медијима, као и локалним фаворитима – РТВ Панчево, Панчевац, и еПанчево, који су такође имали изречене мере и опомене регулаторних тела.
Правник Независног удружења новинара Србије (НУНС), Раде Ђурић, за Панчево си ти објашњава какви су ово уговори. Реч је о посебној процедури за поступке који нису део Закона о јавним набавкама (ЗЈН), али ипак морају да буду спроведени кроз поступак јавне набавке.
„Из уговора се види да локална самоуправа има правилник који детаљније уређује процедуре које се не односе директно на ЗЈН. Што се тиче правног основа за позивање, на почетку се позивају на члан 27, став 3, који представља изузетак за случајеве када су вредности испод прописаних прагова, односно када се не спроводе јавне набавке према ЗЈН”, објашњав Ђурић.
„Систематско заобилажење медијске политике”
Преусмеравање јавног новца са конкурсног суфинансирања медија на промоцију и оглашавање институција представља одступање од његове основне сврхе јавног новца намењеног информисању – подршке квалитетном и независном информисању.
Тања Максић, програмска координаторка Балканске истраживачке мреже (БИРН), оцењује да модел финансирања медија преко јавних набавки јесте намерно заобилажење основних начела медијске политике.
„Медијска стратегија јасно предвиђа да се већина јавног новца троши кроз конкурсе управо због ризика од корупције и финансирања пропаганде уместо јавног интереса”, каже Максић.
Она додаје да јавне набавке формално јесу законит механизам, али да у пракси често служе за фаворизовање „пријатељских” медија.
„Градске управе користе правне празнине система јавних набавки – недовољно развијене критеријуме за избор медија, нејасне планове оглашавања и дискреционо право контроле реализације уговора. То смањује транспарентност и повећава ризик од политичког утицаја”, наводи она.
Максић наглашава да систем јавних набавки, осим најниже понуђене цене, не подразумева нити један квалитативан критеријум, па се тако врло често дешава да таблоидни медији који крше етичка и професионална правила добијају јавни новац.
Медијски послови под градским патронатом
Како је раније известила Цензоловка у 2024. години, београдски и панчевачки таблоиди су добили преко уговора на основу јавних набавки, чак 7,3 милиона динара. Београдским таблоидима додељено је из панчевачког буџета скоро 4,4 милиона динара. Ало Медиа Сyстем добио је 996.000 са ПДВ-ом, за „креирање и емитовање видео извештаја о друштвено одговорним акцијама, са посебним акцентом на осетљиве категорије становништва”. Договорено је 10 видео-снимака у трајању од два минута за 498.000 динара, колико и за њихову дистрибуцију.
Издавач Информера – Инсајдер Тим још је боље прошао од конкуренције. Он је у јулу и у децембру добио готово 3,4 милиона. У јулу скоро милион динара за девет видео-клипова из области привредног развоја Панчева, а у децембру нешто мање од 2,4 милиона за продукцију и дистрибуцију видео-садржаја у области пројеката за генерације које долазе, које спроводи Град Панчево.
За израду једног видеа од 15 минута планирали су да потроше чак 1,3 милиона динара, а за дистрибуцију више од милион.
Ни миљеник градских власти, медијски радник из Вршца Александар Чупић, уредник медијске франшизе са предзнаком е (ePancevo, eVrsac, ePodunavlje), чије су фирме на градским медијским конкурсима од 2016. до 2023. добиле најмање 23,3 милиона динара, није остао кратких рукава. За њега је издвојено нешто мање од три милиона.
За тај новац Чупић се обавезао да ће произвести и дистрибуирати 30 видео-снимака, посвећених инфраструктурним пројектима. Цена израде сваког видеа је око 50.000 динара, а дистрибуција вреди нешто мање од милион и по динара.
Исте године, новац у износу од 1,5 милиона динара је, између осталих, добила и београдска продукција Пхото Продуцтион Горана Мацана, за продукцију и дистрибуцију 12 видеа о „културној мапи града Панчева”, а исти износ опредељен је и за продукцију Стелла Продуцтион, такође из Београда, за видео-клипове о туристичким потенцијалима Панчева и пројектима из области екологије.
За информативни филм о побољшању квалитета живота грађана града Панчева, два милиона је добила новосадска фирма Теддy Продуцтион, чија је заступница Соња Кокотовић Зечевић, бивша директорка програма Радио-телевизије Војводине. Уговор је закључен 19. децембра, а рок за израду филма био је 25. децембар.
Видео од 30 минута – 2,4 милиона динара
Слична пракса настављена је и прошле године, показују уговори које је наша редакција добила преко захтева за приступ информацијама од јавног значаја. Овог пута београдски таблоиди нису добили новац, али тренд додељивања новца прорежимским медијима је настављен.
Листа добитника је нешто краћа, али додељени уговори „тешки” су 30 милиона динара. И ове године највише је добила градска телевизија РТВ Панчево – чак 20 милиона, за емитовање програмских садржаја који се односе на активности, пројекте и друга дешавања у надлежности Града Панчева.
За креирање видео-прилога о Панчеву новац су добили и новосадска продукција и медиј, а међу добитницима је опет и Чупићев Open view из Вршца, са којима је закључен уговор 16. маја, за продукцију и дистрибуцију десет информативно-пропагандних видео-материјала из области туристичко-културног потенцијала Града Панчева. Укупна вредност уговора је три милиона динара са ПДВ-ом, а према спецификацији у уговору, један видео кошта 300.000 динара – по 150.000 динара је издвојено за креирања садржаја, и за дистибуцију видеа на сајту епанцево.рс.
Сви видео-клипови објављени су истог дана, 6. јула 2025. године, трају између три и пет и по минута, промотивног су садржаја, имају нараторку и по једног саговорника (у једном видеу два), док је у чак седам од десет видео-клипова једини саговорник Срђан Николић, директор Туристичке организације Панчево.
У другим уговорима износи су знатно већи – 1,2 милиона динара за продукцију једног 30-минутног видеа и исто толико за дистрибуцију, укупно 2,4 милиона динара.
Уговор са фирмом Sport-Network NS из Новог Сада, вредан 2,4 милиона динара са ПДВ-ом, предвиђа продукцију и дистрибуцију промотивног видео-снимка од 30 минута о друштвено-одговорним акцијама које се споводе на територији Града Панчева, с посебним акцентом на осетљиве категорије становништва, децу, младе и жене. Рок израде видео-клипа је седам дана од достављања захтева.
Особа наведена у уговору као заступник тог привредног друштва је Дејан Радосављевић. Како бисмо сазнали на који начин је потрошен новац пореских обвезника Града Панчева, односно у којем медију је емитован видео-снимак настао на основу поменутог уговора, ко су били саговорници, о чему је видео, затражили смо коментар од аутора. Радосављевић није желео да одговара на питања и да, како је рекао, „учествује у политици”, стога нисмо успели ни да му поставимо и питање да ли је рок од седам дана за креирање и дистрибуцију видео-снимка од 30 минута био довољан?
Ипак, на основу достављене потврде о емитовању видео-прилога који је издала ТВ Мост, а коју смо добили преко захтева за приступ информацијама од јавног значаја од ГУ Панчево, дошли смо до сазнања да је видео у продукцији поменуте новосадске фирме емитован на поменутој новосадској телевизији.
Коментаришући цене видео прилога, Тања Максић каже за Панчево Си Ти да би процена тржишне цене требало да буде део контроле у фази планирања и реализације јавне набавке.
„Цене зависе од комплексности, технологије и обима посла, али наведени износи делују високо за стандард продукције онлајн видео-формата. У таквим ситуацијама наручилац би морао да захтева додатну документацију која доказује наменску и рационалну потрошњу”, наводи Максић.
Оваква пракса указује на систематско заобилажење медијске политике и на јачање политичког утицаја на локални медијски простор. Уместо подршке плурализму и независном информисању, буџетска средства се усмеравају ка медијима блиским властима, чиме се дугорочно нарушава поверење грађана у систем јавног информисања.
У следећем наставку: Шта кажу стручњаци – да ли су цене ових промотивних садржаја реалне, шта грађани заправо добијају од оваквог начина информисања и ко треба да контролише уговоре.
Линк ка тексту: https://www.pancevo.city/na-granici/ugovori-umesto-konkursa-desetine-miliona-dinara-iz-budzeta-panceva-za-promotivne-sadrzaje-1/
Текст је настао у оквиру пројекта „Медијска стратегија по мери грађана 2025 – 2031“, који подржава Европска комисија, а спроводе га чланице Коалиције за слободу медија: Асоцијација локалних и независних медија „Локал прес“, Асоцијација медија (АсМеди), Асоцијација онлајн медија (АОМ), Независно удружење новинара Војводине (НДНВ), Независно удружење новинара Србије (НУНС), Фондација Славко Ћурувија и ГС КУМ Независност, у периоду од марта 2025. до фебруара 2027. године
За садржај овог текста искључиво је одговорна редакција која је текст припремила и ни под којим условима се не може сматрати да одражава ставове Европске уније.
