УГОВОРИ УМЕСТО КОНКУРСА (2): Од буџетских милиона за пропаганду до (не)информисаних грађана
🔊 Слушај текст
Уместо преко конкурса за суфинансирање медија, Град Панчево је преко уговора на основу јавних набавки, како смо већ писали, доделио за две године више од 60 милиона динара медијима и продукцијама за емитовање редовних садржаја, као и пропагандних и промотивних видео-клипова.
Новац за информисање је током 2024. и 2025. био усмераван у мањој мери за конкурсно суфинанисирање медија (само 4.410.000 динара, уместо некадашних 40 милиона), а већи део отишао је на пројекат „Емитовање програмских садржаја из надлежности града Панчева”. Ребалансом буџета за 2024. годину, за тај пројекат издвојено је 15 милиона, док је 2025. године буџетом било опредељено чак 22,5 милиона динара.
Осим РТВ Панчево, Open view и продукције SPORT-NETWORK NS, о чему смо писали у претходном тексту, новац за оглашавање у 2025. године добили су Дневник Војводина Прес – 500.000 динара и локални недељник Панчевац – 1,7 милиона.
Такође, уговор је добила и Новосадска телевизија. Њој је уплаћено 2,4 милиона динара за видео од 30 минута о капиталним пројектима у граду Панчеву, што је подржала Аутономна покрајина Војводина.
У уговорима се наводи да видео-садржаји треба да буду објављени на јавном медију / интернет порталу који покрива Јужнобанатски округ. Међутим, две телевизије чије смо потврде о емитовању добили од Градске управе града Панчева – ТВ Мост и Новосадска ТВ, према дозволи РЕМ-а, не покривају Јужнобанатски округ, али емитују сигнал преко кабла.
Без капацитета и обавеза
С обзиром на то да у великом броју уговора из 2024. и 2025. године није наведено у којем ће медију бити емитовани пропагандни спотови о којима смо писали у првом делу овог текста, од Градске управе Града Панчева затражили смо линкове ка свим објављеним садржајима из тог периода.
Они нам, међутим, нису достављени, што је пропраћено објашњењем да су сви видео-прилози које смо тражили емитовани на телевизијама које „немају ни обавезу, ни капацитет да чувају сав емитовани садржај годину дана”.
Затим смо новим захтевом од Градске управе Панчево затражили да нам доставе видео-клипове које су запримили од потписника уговора, с обзиром на то да је обавеза према уговору да Градска управа Панчево одобри видео пре емитовања, али наш мејл, како смо касније сазнали, није запримљен и на захтев нам нико није одговорио.
Потом смо Бојани Кецић, особи задуженој за контролу извршења обавеза из уговора и ПР менаџерки Градске управе Панчево, упутили новинарско питање због чега је једна од обавеза извршиоца да достави видео-садржај на одобрење Градској управи и затражили списак медија у којима су објављени видео-клипови.
Такође, упитали смо је и зашто градска власт у име грађана и грађанки Панчева финансира таблоиде који крше Етички кодекс новинара готово сваког дана и зашто се ангажују фирме ван Панчева да креирају видео-прилоге о Панчеву, затим, да ли су према становишту ГУ Панчево цене израде и дистрибуције видео-клипова реалне и да ли је било ситуација да неко од извршилаца није испунио услове из уговора, и ако није, које су биле последице? На крају, интересовало нас је и када ће бити донет нов Акциони план Града Панчева за развој јавног информисања, јер је претходни истекао 2017. године.
Иако нас је Бојана Кецић током телефонског разговора уверавала да ћемо добити одговоре након што пошаљемо мејл, повратна информација до данашњег дана није стигла до нас.
Скупи видеи, једноставна продукција
Имајући у виду високе износе додељене за креирање и дистрибуцију видеа, питали смо стручњаке за видео-продукцију за коментар. Експерт за ову област и власник продукцијске куће Пнеума филмс, Панчевац Никола Вељковић, наводи да цена видео-прилога зависи од комплексности посла, броја ангажованих људи, опреме, постпродукције и намене садржаја.
„На цену исто тако утичу намена видеа и то колико клијент вреднује одређену врсту видеа. У пракси то значи да ће, на пример, продајни видеи, они који су прилагођени томе да ’претварају’ гледаоце у купце, односно, они који ће донети директан профит клијенту, често имати већу вредност него, на пример, видео-репортаже са догађаја”, каже Вељковић.
Ипак, према оцени нашег саговорника, који је анализирао клипове објављене на ePancevo, видео-материјали не делују продукцијски захтевно, те он оцењује да би њихова реализација могла коштати знатно мање него што је била плаћена.
„Ако се имају у виду сви критеријуме које сам претходно споменуо, мој утисак је да ови видеи нису продукцијски захтевни и да је за њихову реализацију сигурно могло да се издвоји и мање новца”, закључује наш саговорник.
Видео-садржаји проистекли из оваквих уговора и начина финансирања додатно указују на њихов пропагандни карактер. Како упозорава Раде Ђурић, правник у Независном удружењу новинара Сбије (НУНС), таква пракса представља заобилажење законских оквира и основних принципа медијске политике. Он истиче да је постојећи правни оквир успостављен управо да би се јасно уредила буџетска давања медијима и спречило њихово преусмеравање кроз сличне или паралелне механизме.
„Уколико неко престане да троши средства кроз конкурсно суфинансирање, он у исту сврху не може користити јавне набавке или директна давања, јер је кроз ове процедуре јасно уређено шта може бити предмет услуге коју би неки медиј пружао, каква би то услуга била и која је сврха таквих давања. Међутим, суштина извршења уговора готово да се не проверава и не можемо заиста да знамо на шта је новац потрошен. Углавном је реч о средствима којима се промовише рад давалаца тих средстава или је у питању просто оглашавање”, напомиње Ђурић.
Заробљавање медија и њихово претварање у гласноговорнике власти
У уговорима је прецизирано да готови видео-материјали морају бити достављени Градској управи на одобрење пре објављивања.
Тања Максић, програмска координаторка БИРН-а, упозорава да такве одредбе могу имати озбиљне последице по плурализам.
„Сама реализација уговора остаје дискреционо право наручиоца. Ако институција одобрава садржај пре објављивања, поставља се питање где престаје информисање, а где почиње политичка контрола. Дугорочно, оваква пракса води ка заробљавању медија и њиховом претварању у гласноговорнике власти. Државни новац постаје средство политичког утицаја, а не средство којим се унапређује квалитет информисања”, каже она.
Високе цифре које се појављују у уговорима, као и чињеница да грађани и грађанке немају увид у сам производ, воде закључку да би овакви уговори требало да буду преиспитани у сврху правилног трошења новца и кроз суштински исправне, не само формално исправне процедуре, оцењује Раде Ђурић.
Он додаје да би најпре требало да реагује интерна контрола наручиоца, затим Канцеларија за јавне набавке, Државна ревизорска институција и локална буџетска инспекција, али и да би интересовање за ове активности требало да покажу и јавна тужилаштава и полиција, односно њен сектор који се бави привредним криминалом и корупцијом.
Јавно информисање угрожено
Преусмеравање десетина милиона динара из буџета Панчева са конкурсног суфинансирања медија на промотивне уговоре путем јавних набавки представља озбиљно одступање од основних принципа јавног информисања – транспарентности, плурализма и заштите јавног интереса. Иако формално заснована на законитим процедурама, оваква пракса у суштини заобилази механизме који су успостављени управо да би се спречила злоупотреба јавних средстава и политички утицај на медије.
Поставља се питање шта грађани и грађанке заправо добијају за толики новац, као и да ли се та издвајања заиста одражавају на квалитетно, објективно, правовремено и критичко информисање од јавног интереса.
Новинарка дневног листа Данас из Панчева Радмила Бриза каже за Панчево си ти да је овакав модел финансирања медија јасан показатељ да Панчево није изузетак у односу на шире трендове. Како наводи, таква пракса директно утиче и на рад малобројних професионалних локалних медија који поштују законе и Кодекс новинара Србије, а који се већ годинама налазе на ивици опстанка.
„Сходно томе, јавно информисање због оваквог начина финансирања медија јесте угрожено, а последице су неинформисаност грађанки и грађана о најважнијим питањима за њихово функционисање”, сматра Бриза.
Високи износи издвојени за продукцију промотивних садржаја, нејасни критеријуми избора и ограничен увид јавности у реализоване материјале додатно продубљују сумњу у сврсисходност и оправданост оваквог модела финансирања. Када наручиоци претходно одобравају садржаје, поставља се и питање границе између информисања и политичке промоције.
Треба напоменути да ни конкурсно финансирање у пракси није довољно транспарентно нити доследно спроведено јер се средства често додељују истим, политички блиским медијима, неретко у милионским износима. Истовремено, пракса финансирања путем директних уговора иде и корак даље, додатно заобилазећи процедуре и продубљујући проблем нетранспарентног трошења јавних средстава.
Ипак, имајући у виду да је ове године Град Панчево издвојио 42 милиона динара за конкурсно финансирање, намеће се питање шта је довело до таквог заокрета и да ли он представља стварну намеру да се пракса унапреди или тек привремени одговор на критике. Управо зато је неопходно преиспитати ову праксу и осигурати да буџетска средства намењена информисању заиста служе грађанима, а не политичкој промоцији власти.