У борби за праведно друштво, без малодушности

Још од студија на Филолошком факултету у Београду, Бојану Тадић кроз живот, али и кроз наставнички посао, воде идеја слободе, правде, поштовања закона и праведност. Битно јој је да једни друге поштујемо, да градимо праведно друштво, како за нас, тако и за нараштаје који долазе.

Њено студирање, које су обележили протести деведесетих, није текло нормално, безбрижно и глатко. Али, како поносно признаје, то је дало квалитет њеном погледу на свет и научило ју је да се увек бори.

Kао што је некад, проучавајући књижевност, Бојана откривала истине о себи самој и мењала се, тако данас не учи своје ђаке у „Исидориној” школи само граматици, правопису, стилским фигурама... Kроз наставу књижевности учи их свим оним вредностима које је и сама усвојила. Труди се да им својим деловањем и ставовима на часу буде узор. Да науче да се изборе и заложе за себе и своје идеје.

Безбедност свих приоритет

Бојана Тадић је на различите начине друштвено-политички ангажована. Док разговарамо у кафеу и радном простору „Звуци срца”, каже како је у протеклих годину и по дана било баш бурно и богато у погледу њеног деловања:

„Била сам у обустави два и по месеца као наставница српског језика у основној школи. То је просто била природна ствар. Студенти су кренули у блокаде и ми сви, просветари, осетили смо потребу да треба да их подржимо. Није било друге варијанте за мене до да се прикључим борби прво на тај начин. Kасније смо се организовали као иницијатива ’Родитељи Панчева’ уз студенте, када смо припремили дочек студената, а реализовали смо и грађански пленум седмог марта. После тога, када су студенти позвали, окупили смо се и у зборове, тако да сам ја и чланица Збора Месне заједнице Kотеж. Kасније је дошло и моје ангажовање у неформалној женској групи ’ПАжене’.”

Kонстатујемо како је најтурбулентнији месец прошле године у Панчеву био август. Након потресног догађаја на Тамишком кеју, када је момак на скутеру пројурио кроз групу деце која су у том тренутку веслала и покушао да убије њиховог тренера Ненада Миковића, јасно је било да више нема никаквог ћутања. Већ сутрадан, Бојана је поднела пријаву против полицајца који је, након краће расправе, дозволио возачу скутера да напусти место догађаја, као да се ништа није десило.

„Тај догађај је изазвао велико узнемирење јавности, не само у Панчеву него и у целој Србији. Тренер је добио много порука подршке из читавог региона. Сутрадан увече, тринаестог августа, организован је велики протест подршке деци, тренеру и свима нама, родитељима, који смо били лично угрожени и узнемирени. То је утицало на даљи развој догађаја и однос према целом случају. Он се третира као покушај убиства, тако да је за нас који смо били укључени у читаву причу подршка јавности била изузетно важна”, објашњава наша суграђанка.

Тема безбедности намеће се као веома важна, па и главна. Да ли је овај град безбедан за све грађане и грађанке?

Бојана Тадић тврди да је Панчево само на први поглед безбедан град, јер смо видели како су изгледали протести који су уследили 13. и 14. августа:

„После тога су многи наши саборци, међу којима има више студената, ухапшени, тако да не можемо да кажемо да је пођеднако безбедан за све. Није увек безбедан за нашу децу, тако да се мора радити на томе.”

Солидарност, уважавање и узајамност

Kао просветна радница, ова професорка српског језика и књижевности сматра да деца нису нарочито безбедна ни у школи, ни ван ње. Драстичан пример представља 3. мај 2023, када се десио масакр у „Рибникару”. Тада је просвета, тврди Бојана, тешко рањена и тешко се од тога опоравља. А за њен бољитак неопходна је комплетна промена система.

„Став владајуће касте је омаловажавајући према просвети. И никако нам постојећи систем не помаже да заштитимо децу од разноразних проблема.”

Од короне, просвета је почела да се рапидно урушава, насиље у школама је ескалирало, а откако су почели протести, почели су и напади на просветне раднике.

„Финансирање школа је веома слабо. Видимо мало-мало како негде падне плафон, деци се нешто сруши на главу. Kако родитељи да пусте децу у школу с пуним поверењем? Све то ствара слику једне опште небезбедности деце у школи”, оцењује Бојана.

Говорећи о безбедности, помињемо и на које све начине је угрожена слобода кретања и сигурност девојака и жена на улицама Панчева, јер то је тренутно важна тема у неформалној женској организацији „ПАжене”.

ПАжене

Наша саговорница истиче да женска питања нису нарочито присутна у јавном дискурсу, нити се друштво на одговарајући начин бави безбедношћу жена – од лоше јавне расвете до честог нереаговања полиције на нападе и провокације.

„То је довољно да се девојке и жене не осећају сигурно на улицама. Девојчице не могу да се врате безбедно кући из излазака, родитељи брину. То је већ за нас аларм да реагујемо и да пробамо да поправимо ствари. А у овом тренутку можемо да се уздамо једино у своје ресурсе, па смо моје саборкиње и ја организовале неформалну групу ’ПАжене’ и бавимо се безбедношћу девојака и жена кроз стварање сајта који ће мапирати сигурна места, али и она са ризиком по безбедност девојака и жена у Панчеву.”

Бојана сматра да глас жена треба да се чује снажније у јавном простору. Следећи ту идеју, придружила се феминистичком хору „Певај, сестро”, на који је изузетно поносна. Kаже да се ту на делу види солидарност, уважавање и узајмна подршка међу женама различитих оријентација, занимања и година. И да је управо то права женска природа. Наступ овог хора на Осмомартовском маршу био је за њу прилика да иступи уместо многих жена чији се глас не чује.

Осми март

Панчевачка активисткиња тврди да су феминистичке теме често скрајнуте, да се остављају се за касније.

„А ја мислим да треба да буду саставни део ове борбе. И због тога сам препоносна на све формалне и неформалне групе које се баве женским питањем. Феминизам није уперен ни против кога. Он се, у ствари, бави женским правима, али се бави и свима нама. Он је борба за правду”, објашњава Бојана Тадић.

Наша саговорница додаје да би било добро да се феминизам схвати као друштвени покрет, који је важан за све, не само за жене:

„Јер када решимо права жена, решили смо права свих нас.”

Потребно нам је стрпљење за промене

То што су жене бројније на протестима за њу није никаква новина. Сматра да су оне и раније реаговале и учествовале масовно у протестима у последњих тридесетак година на овим просторима, само се сада мало више разговара о томе.

За своје присуство на протестима каже да је то њено природно стање, јер се још од 1996. године бори за своја права, али и за права других.

„Оно што јесте другачије у садашњем студентском протесту, који је прерастао у широки грађански протест, јесте то што нема лидера. Нема оног ко ће можда злоупотребити ту позицију, а видели смо да се то и те како дешавало у прошлости. Потребно нам је стрпљење и време за промене у друштву. Ништа не може преко ноћи. Претходна година нам је показала како је то изузетно важно и како се на стрпљив начин мењају погледи на ствари и ставови. Студенти који су шетали кроз читаву Србију су много, много помогли у томе.”

Бојана је препоносна на све учеснике и учеснице протеста, на све жене које се залажу за боље друштвене прилике, демократске вредности и светлију будућност и шаље недвосмислену поруку:

„Ако нас некад ухвати нека малодушност и сумњамо да ли је добро ово што радимо, треба само да погледамо шта смо досад урадили. А урадили смо много тога. И оно што бих додала: мора борба.”

Поред бављења женским темама, ова панчевачка активисткиња види свој даљи друштвени ангажман у обучавању наших суграђана и суграђанки за контролоре на неким будућим изборима.

„Важно је да се што више људи који желе праведно, нормално друштво укључе као контролори, као посматрачи избора. Важно је да се наш глас чује. Да одбранимо сваки глас. Да отклонимо могућност за крађу избора. Без тога нећемо успети да се изборимо за боље друштво”, са сигурношћу и вером у победу каже Бојана Тадић.

Што се тиче парламентарних избора, оптимисткиња је. Сматра да велика концентрација насилника није могућа на целој територији Србије и да недавни локални избори нису природно стање, већ вештачки изазвана криза. Зато морамо бити храбри и сви изаћи на изборе. Максимално се посветити улози контролора и посматрача и не дозволити узурпаторима да нам одузму слободу, праведно и нормално друштво.

Ова прича је настала уз финансијску подршку Европске уније у оквиру пројекта SMS Facility – Small Media Support in Western Balkans project, који спроводи Thomson Media. Садржај је искључива одговорност медија и аутора и не одражава нужно ставове, мишљење или вредности Европске уније или Thomson Media.