Тихо разарање привредних добара - да ли је за напредњаке Фрушка Гора привредни ресурс
У јеку летњих месеци, док се пажња грађана расипа на свакодневне протесте и блокаде, Влада Републике Србије спроводи тихе, али озбиљне системске промене које могу оставити дугорочне последице по управљање јавним добрима. Међу њима је и одлука да Национални парк „Фрушка гора“ више не буде јавно предузеће, већ друштво са ограниченом одговорношћу (ДОО).
На папиру ова промена изгледа као правно-техничка реформа, међутим она у суштини мења односе моћи, приступ ресурсима и могућност грађанског увида у доношење одлука. А када се природна добра стављају под тржишну логику, резултат никада није у корист јавног интереса. Ана Брнабић је изјавила да предметна имовина не може ући у капитал друштава и да се не планира њено отуђење, и стоји да је опасност од приватизације далеко, али неизбежно се отвара пут политичким утицајима и нетранспарентном финансијском управљању. Ако погледамо хронолошки редослед активности које су ових дана узнемириле јавност.
Мај 2023: Влада РС усваја Предлог закона о управљању привредним друштвима у власништву Републике Србије.
Септембар 2023: Закон ступа на снагу – омогућава да 142 јавна предузећа постану ДОО или АД, укључујући и НП,,Фрушка гора".
2024–2025: Почетак имплементације закона; седам предузећа већ улази у процес трансформације, међу њима и Србијашуме, Србијаводе и оба национална парка – Фрушка гора и Ђердап.
Јул 2025: Јавност сазнаје да НП Фрушка гора постаје ДОО – без јавне расправе, без консултације локалних заједница и без стручног дијалога.
Август 2025: Медији и организације цивилног друштва упозоравају на ризике (губитак јавног надзора, могућност комерцијализације, смањена обавеза транспарентности руководилаца), препознаје се ,,реформаторска" матрица иза које следи уплив приватних интереса и њихово остваривање.
Зашто је Фрушка гора више од ресурса?
Национални парк Фрушка гора је први национални парк у Србији. У њему се налази више од 700 биљних врста, 17 заштићених животињских врста, десетине манастира, излетишта, стаза и заједница које вековима живе у симбиози са природом. Ова целина не може бити вођена тржишном логиком профита.
ДОО структура мења управљање на следећи начин:
- директор више не подлеже обавези подношења извештаја о имовини,
- надзорни одбори се постављају без обавезног учешћа стручњака за заштиту природе,
- пословне одлуке могу се донети без шире јавности и ван увида грађана. Стога нема гаранција да Фрушка гора сутра неће бити уступљена партнерима, инвеститорима и политичкој елити за развој туристичких зона, градњу вила и приватне путеве? Подсетимо на смањење заштићеног подручја ради изградње радара на Гудуричком врху и уподобљавање прописа инвеститорима, али и власника компаније Галенс коме је омогућено да гради пут до своје викендице на територији парка и потом исти ограђује и узурпира јавну површину.
Зелено–леви фронт не пристаје на ово ћутке.
Као посланица Зелено–левог фронта у Скупштини АП Војводине, залажем се за обуставу трансформације НП Фрушка гора у ДОО (овој трансформацији није претходила јавна расправа и консултације са локалним заједницама, научницима, еколозима и цивилним сектором) и измену Закона о управљању привредним друштвима како би се изузела јавна природна добра. Не можемо имати нове планске промене на Фрушкој гори док се не усвоји нова Стратегија заштите природе у Војводини.
Фрушка гора није експериментално предузеће
На Фрушкој гори већ сада трпимо последице немарног управљања – од планске сече, нелегалне градње, до игнорисања локалног становништва. Зато ћемо као Зелено–леви фронт у скупштини инсистирати на парламентарној контроли, тражити одговоре од Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине и предлагати амандмане који штите не тржиште – већ природу, јавни интерес и будућност. И то:
1) Да ли је Покрајински секретаријат био консултован у вези одлуке о претварању јавног предузећа у ДОО и да ли је затражио ревизију одлуке?
2) Да ли ће Фрушка гора задржати статус националног парка под управом ДОО и ко је одговоран за очување тог статуса?
3) Ко одлучује о плановима коришћења земљишта и шума након промене правне форме и какве то последице може имати по биљни и животињски свет, односно еколошки интегритет?
4) Како ће се вршити надзор над ДОО које управља заштићеним природним добром?
Наше планине, наше шуме, наше реке нису приватни капитал. Оне су заједничко добро и ми смо њихови чувари. Нећемо нипошто бити продавци!