Светски индекс слободе медија: у Србији новинари редовно изложени политичким нападима

У управо објављеном, 21. годишњем Светском индексу медијских слобода – RSF’s 2022 World Press Freedom Index, Србија је у односу на претходну годину доживела највећи пад међу земљама чланицама Европске уније и Балкана – за 12 места. Са 79. у прошлогодишњем Индексу, сада је доспела на 91. место међу 180 држава, преноси Цензоловка.

Србија је остала у друштву земаља у којима је положај медија и новинара оцењен као „проблематичан”. Један од разлога за овакав пад, према Репортерима без граница, је и то што у Србији „провладини медији шире руску пропаганду“. РБГ пореде ту чињеницу са државама у источном делу Европске уније, у којима независно новинарство представља „бедем против пропаганде која стиже из Кремља“.

У делу извештаја о Србији наводи се да у високо поларизованој политичкој клими новинари су редовно изложени политичким нападима које подстичу припадници владајуће елите, а који се појачавају одређеним националним телевизијама. Ни политичари ни институције, укључујући и Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ), које се састоји углавном од појединаца које је именовала влада, нису били вољни да поправе ситуацију. Поред тога, новинари који су критични према владајућој странци имају ограничен приступ интервјуима са представницима владе и јавним информацијама.

Упркос чињеница да Србија има неке од најнапреднијих закона у вези са медијима, новинари често раде у рестриктивном окружењу, укључујући самонаметнуту цензуру. Прописи који прописују како тужиоци и полиција треба да реагују када су новинари нападнути довели су до позитивних резултата у одређеним случајевима. Међутим, правосуђе, које се бави многим питањима везаним за медије, укључујући и такозване СЛАПП тужбе, тек треба да докаже своју независност и делотворност у заштити слободе штампе, оцењује се у извештају.

Репортери указују и на то да већина медијаприходе остварује од реклама и нетранспарентних јавних субвенција и да приступ тим изворима у великој мери контролише владајућа елита и подложан је необјективности. Новинарке у Србији су и даље су на мети и због свог извештавања и због пола.

Многи озбиљни напади на новинаре остају неразјашњени, наводи се у изветају и истиче убиство Славка Ћурувије 1999. године. Новинари у Србији су још увек далеко од осећаја да су заштићени, иако су у току напори да се унапреди безбедност новинара и борба против некажњивости за кривична дела почињена над њима (у виду две радне групе и увођења СОС линије за медије).

Северна Македонија, Црна Гора и Хрватска боље оцењене од САД

Иако нису све земље у окружењу боље рангиране од Србије, државе региона су ове године ипак прошле боље и напредовале на листи РБГ. Највећи скок доживеле су Северна Македонија, која се са 57. попела на 38. место, и Црна Гора (са 63. на 39). Оне су сада међу државама у којима су медијске слободе и положај новинара оцењени као „задоваљавајући“, док су претходне године биле у друштву „проблематичних“.

Хрватска је остала напредовала за једно место (43-42), док је Словенија са 54. дошла на 50.

Сједињене Државе су ове године пале за три места и сада су на 45. месту, дакле иза неколицине бивших југословенских република. Као неке од разлога оваквог стања медијских слобода у САД, Репортери без граница наводе неповољан правни оквир на локалном нивоу и пораст насиља, који је довео и до убиства двојице новинара.

Иза Србије само Албанија и Грчка

Иако и даље у групи „проблематичних“, Косово се са 61. места попело на 56, Босна и Херцеговина је са 67. дошла на 64, Бугарска са 91. на 71, а Мађарска са 85. на 72.

Медијске слободе су, према Репортерима без граница, лошије него код нас у Албанији (96) и Грчкој (107). Албанија је ипак напредовала са 103. на 96. место, док је Грчка остала најгоре рангирана балканска земља, што Репортери објашњавају и „шпијунирањем новинара од стране обавештајних служби и путем шпијунског софтвера Предатор“.

ПОЛИТИЧАРИ СТВАРАЈУ И ШИРЕ ДЕЗИНФОРМАЦИЈЕ И ПРОПАГАНДУ

Репортери без граница истичу да је вец́ина испитаника навела да су политички актери у њиховим земљама врло често укључени у ширење дезинформација и пропагандне.

„Све су мање јасне разлике између истине и лажи, истинитог и вештачког, што угрожава право на информисање. Појавила се до сада невиђена могућност фалсификовања садржаја, што поткопава оне који се залажу за квалитетно новинарство и ослабљује новинарство као такво“, истичу из ове организације.

Репортери без граница су посебно означили пету верзију програма вештачке интелигениције „Midjourney“ који прави уверљиве лажне фотографије које реалистично приказују Доналда Трампа кога зауставља полиција или коматозног Џулијана Асанжа у лудачкој кошуљи.

Уз Телеграм, Репортери без граница су истакли и да власник Твитера Илон Маск „до екстрема форсира произвољан приступ информацијама заснован на њиховом плац́ању“, закључивши како и овај пример потврђује да су „платформе живи песак за новинарство“.

Ометање украјинских ТВ канала, лов на новинаре, Асанж и даље у затвору

Репортери без граница су посебну пажњу посветили ситуацији у Украјини (79. место) за коју се констатује и то да Русија шири своју пропаганду чим њене јединице освоје неко место, уз ометање украјинских ТВ сигнала као и „лов на украјинске новинаре“.

Што се саме Русије тиче (164. место), Репортери без граница примећују је да је „системска цензура и присилни егзодус независних руских и страних новинара довело до стварања погодног тла за ширење координисане пропаганде од стране провладиних медија“.

Истиче се и да је „забрана западних друштевих мрежа погодовала расту Телеграма, платформе чија се употреба у Русији удвостручила.“

„Употреба Телеграма представља начин на који независни медији заобилазе цензуру, али је на овој платформи приметно повећана Путинова пропаганда, као и канали који прате кретање страних новинара, који се сматрају шпијунима“, истичу из ове организације.

Благи пад медијских слобода је забележен и у Великој Британији (са 24. на 26 место), који се доводи у везу са чињеницом да је оснивач Викилликса Џулијан Асанж још увек у затвору, чекајући и екстрадицију у САД.

Најбоље је у Норвешкој, а најлошије у Северној Кореји

Глобално посматрано, ситуација је оцењена као „веома лоша“ у 31 земљи,, „лоша“ је у 42, земље, „проблематична“ у 55, док је „добро“ или „прилично добро“ у 52 земље.

Седму годину за редом, на првом месту табеле се налази Норвешка. У стопу је прати Ирска (са 4. дошла на 2. место), док је иза ње Данска (пад за једно место). Холандија је сада шеста, што представља скок од 22 места у односу на претходну годину, када је Индекс „реаговао“ на убиство истраживачког новинара Петера Р. де Фриса.

На последња три места Индекса се налазе земље из Азије – Вијетнам (178.), који је „скоро истребио независне новинаре“, Кина (пад за 4 места, сада претпоследња – 179), која је оцењена као „највец́и светски затвор за новинаре и један од највец́их извозника пропагандног садржаја) и традиционално последња Северна Кореја (180).