Права предузетница угрожена

Сто хиљада жена (не)радница

Закон о финансијској подршци породици са децом третира предузетнице као незапослене мајке

Три и по године након што је ступио на снагу Закон о финансијској подршци породици са децом, породиље које самостално обављају делатност и даље су у непромењеном статусу, што значи, између осталог, да немају право на минималну накнаду током породиљског одсуства. Према статистици, у Србији има 97 хиљада предузетница којима овај Закон иде на штету уколико се одлуче на рађање. Полиичке воље да се исправи неправда нанета овој групи жена постоји, али су предстојећи избори успорили цео процес, објашњава за КУМУ Татјана Мацура из Иницјативе Маме су Закон.

Укратко Закон о финансијској подршци породици са децом третира предузетнице као незапослене мајке, на то подсећа Татјана Мацура.

„То значи да ове мајке дакле немају право на гарантовану минималну накнаду током породиљског одсуства, на шта имају право запослене мајке. Затим, да не добијају пуну накнаду током боловања ако су принуђене да одржавају трудноћу и не желе да затворе фирму. То такође значи да им држава не признаје порезе и доприносе као запосленим женама и да због тога веома често остају у дугу према држави након што се врате на посао. Нажалост, не могу пренети период неге детета на партнера што им у великој мери угрожава пословни опстанак. И на све то оне које се одлуче на треће, четврто и свако следеће дете немају право да користе одсуство са посла у трајању њихове накнаде не спадају под породиљско одсуство и одсуство ради неге детета, већ се ради о тзв. осталим накнадама.”

Управо на својој кожи то је осетила Маша Ђурић, предузетница, активисткиња, мајка. Она је у протеклом периоду такође била активна у Иницијативи Маме су Закон и настојала да се ти проблеми реше и у међувремену, у сред те борбе, постала је мајка.

„Тренутно не радим, односно паузирала сам све пројекте, с обзиром на то да беба има тек месец дана што значи да немам никаква примања. У процесу сам у ком тражим неке накнаде као предузетница, чисто да бих имала неке вајде од тога што сам скоро три године плаћала порез за своју агенцију, али имам проблем да се споразумем са институцијама које треба то да ми обезбеде. Нико ништа не зна, а муж и ја смо окупирани бебом и просто немамо времена да се студиозно бавимо овим процедурама. Надамо се да ћемо неке паре добити али колико ће то да буде, на који период и за шта – појма немамо”

Изазови „окупираних бебом”
Прича о мањкавостима Закона о финасијској подршци породици са децом у медијима се најчешће своди на финансијску и занемарује се психолошка димензија родитељства. Део живота у којем беба додје на свет изазован сам по себи и одговарање на ту развојну кризу води у раст, напредак и припрему родитеља на све оно што долази.

„Са друге стране, неразвојне кризе, стресови, трауме, неочекивани догађаји који се десе током трудноће и након порођаја, отежавају прилагођавање и савладавање развојне кризе и воде корак, два или више корака у назад”, објашњава психолошкиња и уредница портала Бебац Јасмина Михњак. Када се на све то додају финансијски проблеми притисак се усложњава, додаје она.

„Током трудноће често преиспитујемо себе – да ли сам спремна да постанем мама, партнера – да ли ће бити добар тата, однос – да ли ћемо знати да будемо родитељи, околности – да ли имамо све потребне услове за одгајање детета. Добро је када се за све то ослонимо на себе и своје снаге. Међутим када подршку очекујемо од система, а нужно је да она барем у неком делу долази од стране државе, наилазимо на неочекиване стрампутице које нам са једне стране отежавају родитељство, а са друге, као хладан туш нас суочавају са пропустима којих нисмо били свесни да постоје.”

Маша Ђурић је тај „хладан туш” доживела када је схватила да је њен план за боловање након рођења детета по поменутом закону немогућ. Као предузетница планирала је да након три месеца породиљског одсуства њен супруг узме боловање ради неге детета и онда је наишла на препреке.

„По овом закону то право нам је ускраћено. Што значи да смо доведени у ситуацију да, уколико желимо да мој муж преузме бригу о детету, како бих се ја вратила послу – да тај посао не може бити онај који сам годинама градила, већ неки нови, код послодавца. Што губи смисао, тако да још увек нисмо сигурни шта ћемо урадити.”

Боље на црно да сам радила
Оно што раде у Инцијативи Маме су закон је констатни притисак на Министарство за бригу о породици, Министарство за рад и Министарство финансија. Више од 47 хиљада потписа је прикупљено како би дошло до измене Закона и како би се изједначила права жена предузетница и осталих запослених жена. О томе какве су реакције, постоји ли политичка воља да се ово питање реши за КУМУ одговора Татјана Мацура.

„Имајући у виду колико је решавање овог проблема комплексно добра вест је да смо натерали председницу Владе, а онда и оба министарства да овај проблем не игноришу. У овом тренутку можемо рећи да постоји јака политичка воља да се овај проблем реши и ми ћемо одмах по формирању нове Владе наставити са преговорима. Након серије састанака дошли смо до заједничког закључка да је неопходно написати посебан закон који би решио не само ова, већ и друга ускраћена права предузетница и предузетника, а то захтева и формирање Радне групе која би написала Нацрт, затим да се спроведе јавна расправа, па да такав Предлог удје у скупштинску процедуру и на крају да се усвоји. Посебно је ово питање осетљиво јер члан Закона који се односи на предузетнице породиље данас истовремено третира и оне породиље које имају флексибилно уговоре о раду. Укратко – све је већи број жена у предузетничким водама и с тим у вези се неминовно морају мењати актуелни законски оквири који ће одговорати потребама жена у XXИ веку и њиховој све већој самосталности.”

Цео текст доступан је линку.

Тамара Сријемац, Уједнињени грански синдикати Независност

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
PANpress
%d bloggers like this: