Шта однос између мајке и ћерке чини посебним?

Родитељи су веома важне особе свима нама догод смо живи, чак и кад они више нису живи. У нашој култури много се обраћа пажња на однос мајке и сина и на однос оца и ћерке. Мислим да је однос ћерке и мајке неоправдано занемарен зато што тај однос може бити извор великих проблема или великог задовољства.
Какав однос мајке и ћерке треба да буде, да ли мајка треба да се понаша као пријатељица, заштитница, или да буде ауторитет…? Који модел мајке је најпожељнији за правилан развој личности детета, доносно ћерке?
Мајке су генерацијама биле ауторитет у васпитању, с обзиром на то да се очеви, због обезбеђивања егзистенције за породицу, децом нису много бавили. У новије време мењају се улоге мужева и жена, а самим тим и родитеља. Често се чује од младих мајки: “Ја са својом децом желим да будем пријатељ, не желим да имам дистанцу какву су имали моји родитељи”. Наравно, добро је да дистанца буде што мања, односно добро је да постоји блискост, али улога ауторитета би било добро да остане.

Уколико мајка није ауторитет, ћерка нема ослонац, сигурност. Када дође у ситуацију коју не може да реши сама , добро је да мајку доживљава као ауторитет који ће пружити праву помоћ. Међутим, ако су оне у истој равни, то не пружа сигурност да ће проблем бити решен, по логици “ја не могу ово да решим, мама и ја смо једнако способне, значи ни она неће моћи да ми помогне. Другарство између мајки и ћерки је илузија искључиво мајки, ћерке знају ко им је најбоља другарица, она коју су изабрале и само њој могу да кажу “све”.

Неке мајке ово тешко прихватају, питају се ”зашто мени неће све да каже“. Мале тајне између другарица су веома важне јер су оне знак психолошког одвајања од мајке и због тога њих треба поштовати.
Нема најпожељнијег модела мајке зато што он зависи од много фактора: образовања, религије, културе, социјалног и економског статуса и др. Међутим, мајке јесу модел према коме жене одлучују како ће живети или како неће живети.

Мајке често нису свесне да начин на који оне живе више утиче на понашање њихових ћерки него захтеви и жеље које им изражавају. На пример, жене које су завршиле факултет и раде и при том су у кући жртве кућних послова, без трунке времена за себе, неће моћи лако да мотивишу ћерке да уче и завршавају факултет. У таквим ситуацијама ћерке кажу “не желим да будем паћеница као она” .

Мајке најтеже прихвате савет да улагањем у себе и свој живот најбоље помажу својим ћеркама, односно, нису у стању да направе разлику између себичног понашања и квалитетног личног живота. Модел жене и мајке се тешко мења зато што су јаки утицаји претходних генерација и друштвених прилика у којима су оне одрастале.

Мајка је прва важна фигура сваке особе и самим тим и веома одговорна за њено прихватање себе, других људи и света који је окружује. Код девојчица, улога мајке је важна у идентификацији са сопственим полом и у формирању улоге жене коју ће прихватити.
Првих пет година детета су најважније у животу сваке особе, тада је најјачи утицај родитеља на слику коју дете формира о себи, другима и свету. У том периоду се формира самопоуздање, самопоштовање и радне навике. Тада се прихвата улога свог пола и због тога је важан утицај мајке на ћерку у том периоду.
У пубертету, а нарочито у адолесценцији односи родитеља и деце се знатно компликују, однос мајки и ћерки добија већу тежину и треба му се посебно посветити, а о овом односу говорићемо следећи пут.

Светланка Кнежевић, психотерапеут

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress