ВОДИЧ КРОЗ ЖИВОТ

Шта је сагоревање? (Burn out)

Burn out синдром је физичко, емоционално, ментално стање, настало усред хроничног емоционалних тешкоћа, стресова, који повлачи са собом осећај неспособности, безличности, безвољности, губљење идеала, негативна осећања према себи и другима. Сагоревање је резултат трајне или учестале емоционалне оптерећености, настале усред интензивног оптерћења послом.

Сагоревање се састоји од три специфична психичка стања: емоционална исцрпљеност– осећај неспособности да се скупи снаге за следећи радни дан или задатак и одсутност ентузијазма, деперсонализација– постављење психолошке дистанце између себе и других, јављање безосећејности и цинизма, осећај личног неуспеха- и одустајања од ранијих циљева, очекивања и „узалудног“ улагања напора.

Сагоревање ствара слику губитника који ради без интузијазма, који друге третира на циничан и безличан начин, има осећај да постиже мало без обзира на уложени труд, има ниску мотивацију, слабу успешност, квари односе са сарадницима.

Људи код којих је дошло до прегоревања  на послу осећају хронични замор, несаницу, имају срчане проблеме, осећају бол у леђима, гастроинтестиналне тегобе, неодређене (хроничне) болове, малаксалост, имају честе главобоље, висок крвни притисак, физички су исцрпљени, нагло дебљају или мршаве, имају слабу концентрацију, слабу пажњу, проблеме с памћењем, осећање беспомоћности, емоционална затвореност, песимизам, разочарање, страх од одласка на посао… Јављају се проблем у понашању, љутња, нервоза, импулсивност – експлозивност, повећано коришћење алкохола и лекова, проблеми у браку, смањен ентузијазам.

Сагоревању су подложне особе високих аспирација и мотивације у организацијским условима које ометају њихову иницијативу и захтевају да искључиво служе њиховим циљевима. Они обично себе више улажу у посао и покушавају да задовоље и своје циљеве и планове и захтеве организације. Они често свој идентитет, вредност и самопоштовање заснивају на послу којим се баве. А резултат тога је, након одређеног времена, осећај умора, исцрпљености, фрустрације и беспомоћности.

Фактори који значе опасност су: висока усмереност ка успеху, неприхватање помоћи, несналажење у преусмеравању одговорности, избегавање разговора о проблемима са колегама, у доживљавању свог идентитета превелики значај има професионални идентитет, преоптерећеност послом – не зна да каже „не” , недостатак позитивних доживљаја ван своје професионалне улоге.

Појединац мора имати сопствену стратегију против burn out-a. Најпре мора бити свестан опасности од синдрома и константно се едуковати како би најбоље спречио појаву прегоревања.  Уколико примети симптоме, потребно је да затрази помоћ. У екстремним ситуацијама боље је да промени посао него да изгуби здравље.

Svetlanka

Пише: Светланка Кнежевић, психотерапеут

 

 

 

 

Оставите коментар

PANpress
%d bloggers like this: