Водич кроз живот

Смех као лек

Друштво у ком живимо оптерећено је многим проблемима, неки су реални, а неки су изазвани нашим погрешним опажањем стварности. Често чујемо речи: криза, сиромаштво, незапосленост. У таквом окружењу расположење многих људи је лоше, забринути су, тужни или љути. Већина људи у нашој земљи налази се у зони преживљавања и окупирани су бригом за егзистенцију. У таквим условима мало је простора за уживање и смех.

Друштва која су богатија од нашег нису оптерећена толико бригом за преживљавање и људи су тамо опуштенији и задовољнији. Често се може чути од људи који путују у богатије земље да кажу, приметно је да су тамо људи на улицама насмејанији, опуштенији, не види им се брига на лицима. Да ли ми можемо нешто да учинимо да наше расположење буде боље? Можемо много да урадимо, само је потребно да то и желимо. Неко ће рећи: ко не жели да буде боље расположен? Кад боље размислимо, видећемо да се често то дешава и нама самима.

Често смо окупирани проблемима више него што је потребно, или не чинимо ништа за себе због недостатка воље. Прво што можемо да урадимо је да размислимо о свом животу и условима у којима живимо. Потребно је да сагледамо да ли неким проблемима придајемо превелики значај, да ли смо склони претеривању и катастрофизирању стварности. Сигурно ћемо пронаћи ситуације у којима се претерано бринемо, а не чинимо ништа. Врло често се бринемо и кад брига није уопште потребна, зато што изједначавамо бригу и љубав. Тако сви знамо за ситуације у којој родитељи брину кад деца увече изађу иако брига нема магијску моћ да их сачува од невоља. Неки људи и кад немају реалних проблема, стрепе од оних који могу да се десе, и на тај начин не уживају ни онда кад би то могли. Размишљајући на овај начин, видећемо да можемо да елиминишемо многе ситуације које нам кваре расположење.

Љутња је емоција која нам свакако квари расположење. Да ли можемо да се мање љутимо? Видећемо да је и ово могуће. Љутња је, по дефиницији, захтев да неко промени понашање. Ако имамо ово у виду, онда можемо да разумемо да има смисла љутити се само на особе са којима долазимо у контакт у свом окружењу. Међутим, колико пута сте се љутили док гледате телевизију или читате новине? Љутња која је изазвана поступцима људи на које не можемо да утичемо није делетворна, нема ефекта. Туга је осећање које , такође, може бити неадекватно.

Некад смо тужни зато што нешто немамо или не можемо, уместо да будемо задовољни због оног што имамо или да повећамо активност и добијемо оно што желимо. Љубомора и завист исто могу бити неадекватни или неосновани. Као што видимо, непријатне емоције можемо и сами смањити или чак, елиминисати. Други корак је постарати се да чешће будемо у ситуацијама које су нам пријатне, у којима можемо да уживамо. У ситуацији преживљавања, многи ће рећи да је то врло тешко зато што је потребан новац за уживање. Да ли је баш тако? Сви знамо да постоје људи који умеју да уживају у животу и они који то не знају, без обзира колико новца имају.Како можемо поправити расположење? Постоји много начина.

У екстремно тешким ситуацијама у којима људи осећају интензиван страх, као за време бомбардовања Београда, видели смо да су се људи спонтано окупљали, дружили, играли друштвене игре или певали на трговима.Ова понашања су им помогла да се мање плаше, односно да буду боље расположени. Можемо, дакле, сами да бирамо људе и места где се боље осећамо. Такође, можемо да бирамо оне активности које волимо и у којима уживамо. Потребно нам је да створимо ситуације у којима можемо да се смејемо. Смех је и одраз расположења и начин растерећења од напетости.

Смех је социјално понашање, што значи да је оно повезано са присуством других људи. Особа која је сама, може да се осмехне или насмеје, али је то увек изазвано замишљањем друге особе. Значи, потребно је да потражимо друштво особе са којом можемо да се смејемо. Људи то, наравно, раде спонтано, тако млади људи често кажу, потребан ми је партнер који уме да ме насмеје. Због тога су људи који су духовити, опуштени и лепо расположени, омиљени у друштву. Постоје тренуци у животу када са пријатељима желимо да причамо о проблемима, али то не треба чинити стално, зато што на тај начин и себе и пријатеља уводимо у непријатна осећања.

Када желимо да поправимо расположење можемо да погледамо неки добар филм. У таквим ситуацијама је добро одабрати неку комедију и погледати је заједно са неком драгом особом. Када се заједно са неким смејемо боље се осећамо него кад сами гледамо филм. Кад су људи оптерећени животним проблемима, боље је да бирају филмове са лаким комичним садржајем и са лепим крајем, зато што на тај начин могу за неко време да забораве на своје проблеме. Због тога су такви филмови и најгледанији код нас, па чак и кад се репризирају по ко зна који пут.

Дружење са пријатељима или члановима породице може да буде добар начин за поправљање расположења, међутим, то зависи од начина како проводимо заједничко време. Добро је ако можемо да одемо негде у природу, да се опустимо и допустимо себи да играмо неке друштвене или спортске игре. Током таквих игара враћамо се у стање кад смо били деца и можемо да се радујемо и смејемо са пријатељима. У таквим ситуацијама се људи лепше проведу ако причају или само слушају вицеве него ако причају о проблемима у друштву.

Људи који су духовити и могу да праве вицеве на свој и туђ рачун, много су боље прихваћени у друштву. Пошто се и ми, као и сви људи осећамо боље кад смо прихваћени од других људи, онда треба да настојимо да код других понекад изазовемо смех или бар осмех. Смех ћемо изазвати шалама, на свој и туђ рачун, које нису угрожавајуће, односно увредљиве. Осмех који је знак прихватања , можемо да упутимо сваком ко нам је симпатичан и да му на тај начин то дамо до знања. Упућен осмех ће сигурно поправити расположење и нама и особи којој је упућен.

Аутор текста: Светланка Кнежевић, психотерапеут

0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Оставите ваш коментар о овој теми.x
()
x
PANpress