Самосталност – пут до поштовања и више самопоуздања

Зашто је мајкама тешко да прихвате ћерку као одраслу особу, односно да је пусте да буде жена, самостална, способна да брине о својој породици, кући, деци?
Овај проблем је веома раширен у нашој култури и веома често доводи на терапију младе жене. Мајке не желе да пусте ћерке да оду јер одлазак доживљавају као напуштање. Уколико је однос мајке са ћерком у форми симбиозе, она одлазак ћерке доживљава као губитак смисла живота и користи сваку врсту манипулације да је задржи. Ако је ћерка постигла висок степен самосталности и жели да оде таква мајке обрће улогу и шаље ћерки поруку да је сад њој неопходна помоћ. У психологији се то зове инверзна симбиоза.

Решење за овај проблем би било мењање става мајки према свом животу, улагање у себе и друге односе. Традиционално, мајке код нас после менопаузе не виде смисао свог постојања осим евентуално чување унучића. Овакво уверење је често узрок депресије жена у овом добу. Да би избегле овакво стање треба током целог живота да развијају своја интересовања и уверење да су битне и ван улоге мајке. Овакав начин размишљања имају жене у западној цивилизацији и оне се не понашају као да живот престаје кад деца оду из куће.

Да ли и мајка која је пуна љубави на своју ћерку може деловати и деструктивно и угрозити ћеркин идентитет презаштићивањем?
Љубав није деструктивна, а презаштићивање и брига нису исто што и љубав. Наравно, сви родитељи понекад греше и то није у вези са количином љубави већ са ставовима и уверењима о васпитању. Превелика брига и застита шаљу поруку ћерки да мајка сумња да је ћерка способна да живи самостално. Такве поруке код ћерки изазивају бес, али и несигурност. Заправо такве мајке не желе да пусте контролу над ћеркиним животом. Под формом помоћи, мешају се у њен живот и не допуштају јој да се осамостали. Овкве мајке угрозавају брак своје ћерке, иако тога нису свесне. Оне имају примедбе на сваки поступак и одлуку ћерке, дају савете и кад им ћерка не тражи. На тај начин оне шаљу поруку да боље знају шта је за ћерку добро од ње саме. Овај став није оправдан, зато што ћерке које су одрасле особе знају шта желе и шта могу и треба их пустити да саме одлучују и живе свој живот како желе. Мајке ће ако пусте своје ћерке да живе самостално, добити много више љубави и поштовања од њих, а ћерке ће имати много више самопоуздања.

Пише: Светланка Кнежевић, психотерапеут