Ристић: поруке в.д. директора школе у Омољици Слободана Мрђена дубоко вређају дух заједништва

Као некадашњи директор ОШ „Доситеј Обрадовић" у Омољици, осећам обавезу да се јавно огласим поводом последње објаве вршиоца дужности директора школе, Слободана Мрђена, у којој се на непримерен и увредљив начин говори о припадницима муслиманске вероисповести.

Овакве поруке дубоко вређају дух заједништва у којем смо одрастали и у којем смо деценијама живели као комшије, пријатељи и сарадници. То није систем вредности који сам неговао у школи, нити онај који су генерације пре нас градиле, систем мира, узајамног поштовања и разумевања у средини у којој је шароликост нација свакодневица.

Ово саопштење пишем и као потомак страдалника логора смрти које је уништавала иста клица мржње,  од Јасеновца до логора Норвешке. Ипак, упркос породичним причама о ужасима рата, васпитан сам да волим и колико год могу помогнем сваком човеку. Јер нечовек нема националност, он само покушава да се сакрије иза ње.

На фотографији коју објављујем налазе се студенти који су својим доласком у Омољицу желели да подстакну разговор и повежу људе, потпуно отворено и искрено. Међу њима је и мој познаник Инас Хоџић, човек мира, културе, поштовања и дијалога. Данас корача више од 400 километара, од Новог Пазара до Новог Сада, сведочећи своју људскост и борећи се за слободу на начин својствен младим и правдољубивим људима.

Желим да поручим својим пријатељима и комшијама у Банатском Брестовцу да овако језиве поруке вређају достојанство сваког часног човека и обавезују на недвосмислено ограђивање од написаних речи. Знате ме и знате да Омољица и њени људи не стоје иза таквих речи. Ми знамо шта значи живети у миру, делити и добро и тешко, без обзира на веру или порекло.

У нашој школи има деце и запослених различитих вероисповести. Свако од њих заслужује исто поштовање, сигурност и достојанство.

Нажалост, наша школа је данас рањена и подељена. Ово није први пут да вршилац дужности директора објављује непримерене садржаје, раније су се појављивале и његове поруке у којима се на узнемирујући начин говори о женама. Такво понашање није достојно ни школе, ни образовно-васпитне мисије коју она има.

Позивам надлежне институције да реагују, а све нас у просвети да чувамо најважније вредности, а посебно међусобно поштовање, људскост и одговорност у овим тешким временима.