Регионална депонија Панчево: 24 година реализације пројекта од 393,6 милиона динара

После уложених 393,6 милиона динара и 24 године од почетка реализације пројекта, Регионална депонија Панчево почела је са радом у октобру 2015. године. Депонија се налази на Доловачком путу, 13,5 км североисточно од града, а пројекат изградње је водило Јавно комунално предузеће (ЈКП) Хигијена.

План је био да нова депонија замени стару, која функционише преко 40 година и много је ближе Панчеву, али то још није у потпуности учињено. На старој депонији заврши отприлике једна трећина прикупљеног смећа са подручја овог града, укључујући неопасан индустријски и грађевински отпад.

Јованка Дакић, руководилац Сектора за управљање комуналним отпадом и заштиту животне средине у ЈКП Хигијена, каже да предузеће не поседује довољан број великих камиона и друге опреме, па не би могли да услуже све кориснике када би отпад возили само на њу.

Проблеми са регионалном депонијом појавили су се и пре него је почела са радом, у више наврата. Отприлике шест месеци пре отварања депоније откривено је да готово половина насутог шљунка недостаје, односно, да слој шљунка који је требао да послужи за дренажу отпадних вода није био довољно дебео.

До данас није утврђено шта се десило са шљунком, а након што је ЈКП Хигијена о томе обавестила градску власт, полицију и Више јавно тужилаштво у Панчеву (Обавештење Вишем јавном тужилаштву) случај је прослеђен Вишем јавном тужилаштву у Новом Саду (Више јавно тужилаштво), које га је 16. јуна 2015. године проследило новосадском Основном тужилаштву. Ово тужилаштво још од 2011. године води истрагу која се такође тиче Регионалне депоније, против одговорних лица из предузећа Монтера, због наводних „злоупотреба овлашћења у привреди.“

Фото:  www.jkphigijena.rs

Проблем откривен случајно

Према извештајима тада надлежних у ЈКП Хигијена, 90 одсто радова на новој депонији завршено је још 2007. године. Комисија за технички преглед је 31. марта 2009. године депонији дозволила рад, али већ почетком 2010. је утврђено да систем за пречишћавање отпадних вода не функционише добро. Процедне воде настају од кише или влаге из самог смећа, а уколико се не пречишћавају, могу да буду опасне по животну средину.

Касније ће се испоставити да је постојао још један проблем. Тело депоније је прекривено шљунком који је према пројекту изградње требало да послужи као тампонски слој за дренажу процедних вода. Шљунак од оштећења чува фолију која представља заштиту од продирања елемената отпада у земљиште.

Због тога што је у градњи депоније са 50,5 милиона динара учествовала Шведска агенција за развојну сарадњу – СИДА, коју у Србији заступа ИМГ (Интернационал Манагемент Гроуп), 2014. године је почела провера опремљености и рада нове депоније. Касније се показало и да је слој шљунка ретко где имао пројектом предвиђених 50 цм дебљине.

Просечна дебљина слоја шљунка била је 30-35 цм, са 17 одсто песка и 55 одсто ситинијих честица. То је довело до запушења на цевима, чиме је умањена ефикасност дренажног цевовода.

Милица Јовановић, директорка ЈКП Хигијена од 2012. до 2016. године, објаснила је за Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) да је проблем са шљунком откривен случајно, приликом чишћења и поправке дренажних цеви. Пошто из СИДЕ нису превидели тај трошак, најпре су инсистирали да штету надокнади град, да би после бројних преговора, ипак дали донацију за куповину шљунка – 5.807.124 динара.

По договору, локална самоуправа је требало да издвоји око девет милиона динара за измене главног пројекта који је давно писан и већ је био застарео. То до обављања интервјуа за овај текст није урађено, иако је депонија почела с радом.

Предраг Патић био је члан Градског већа задужен за стамбено-комуналну област и саобраћај од 2013. до 2015. године. Каже да су у прошлости, ради правдања уложеног новца и „политичко-промотивних разлога“, неки кораци прескакани, а даване су дозволе које нису могле да буду оправдане, попут употребне дозволе, па су морале да се раде исправке.
Када је реч о шљунку, Патић наводи да вероватно није ни донет али да је на суду да утврди шта се тачно десило.

Никола Угрчић, доктор еколошких наука и извршни директор ЈКП Хигијена од 2014. до 2015. године, каже да недостатак шљунка не би довео до загађења животне средине, под условом да се врши примарна селекција отпада. То подразумева разврставање смећа.
Угричић додаје да није свеједно кроз коју дебљину шљунка вода пролази, али да је овај проблем, по њему, био предимензиониран.

Шта се десило са шљунком

Ради утврђивања истине о шљунку који је недостајао ангажоване су две грађевинске куће – Институт за путеве и Хидрозавод ДТД, као и судски вештак.

Вештак Милан Зарубица каже да толика количина шљунка није могла да се спере услед атмосферских падавина. Према његовом извештају (Извештај вештака) уграђени шљунак није имао довољну гранулацију предвиђену пројектом. Објашњава да су због тога песак и фине честице продрле кроз рупе на цевима и запушиле дренажну цев, па је вода стварала бару. Према Зарубициним речима, геометри снимају профиле терена у току и на крају насипања великих количина шљунка и тако се зна колико је материјала стављено. Додаје да није имао увид у снимке нултог (почетног) стања, али да се шљунак не може неограничено сабијати водом, тако да је већа вероватноћа да није насуто оно што је планирано.

Није познато одакле је предузеће набавило шљунак јер из ЈКП Хигијена наводе да не могу пронаћи уговор о куповини шљунка из 2003. године.

Након што је пропуст утврђен, Град Панчево је у јулу 2015. године ангажовао Институт за путеве Београд, како би испитали збијеност слоја од шљунка и његов састав на телу депоније.

Милан Бокшан, директор ЈКП Хигијена од 2004. до 2010. године, каже да је све урађено у складу с пројектом. Додаје да је Институт за путеве такође установио како је све било исправно, а на мањак шљунка су могли да утичу слегање или временске околности.

Бокшан каже да су имали троструку контролу: одговорног шефа градилишта, одговорног извођача и надзорног органа, а након њих је радила комисија која врши технички пријем објекта и све контролише. Додаје да када они потпишу да је све урађено у складу са пројектом, директор нема потребе да контролише.

Предузеће Хидрозавод ДТД је такође радило провере на телу депоније и наложило насипање шљунка у одговарајућем слоју. Притом су направили измену у захтеваним кагактегистикама шљунка, дозвољавајући и мању величину зрна од оригинално планиране, што, како наводе, не умањује функционалност дгенажног слоја за пгоцедне воде.

Стара депонија још у функцији

Реализација пројекта градње нове панчевачке депоније трајала је 24 године. Почетком деведесетих година појавила се иницијатива за градњу, одређена је локација и припремљени пројекти. Сама градња почиње у априлу 2004. године, а за ту намену је од 1998. до 2015. године из буџета града, Хигијене и Дирекције за изградњу Панчева укупно потрошено 393,6 милиона динара (Потрошен новац из буџета) као и још 50,5 милиона динара из донације СИДА фонда.

Отварање Регионалне депоније, једне од најважнијих инвестиција града Панчева, пролонгирано је, осим због шљунка, због промена извођача радова и надзорних органа, али и због других проблема.

Такође, често су се мењале и особе на руководећим позицијама кључних институција. Током 24 године изградње променило се 11 градоначелника Панчева и барем 10 директора ЈКП Хигијене. Само за последњих шест година, на челу овог јавног предузећа било је осам директора.

Идеја о изградњи нове санитарне депоније потекла је због нарастајућег проблема одлагања отпада на територији Панчева и региона. Смеће се годинама одвозило на неуређену стару несанитарну депонију која се третира као сметлиште и налази се само на два километра од центра града и 10 метара од реке Тамиш.

Међутим, стара депонија и даље ради, иако постоји план за њено потпуно гашење. Према подацима ЈКП Хигијена, годишња количина отпада на подручју њихове надлежности је око 65.000 тона. Од тога две трећине иду на нову депонију, а једна трећина на стару.

Ове године је из градског буџета издвојено 11 милиона динара за израду пројекта санације и рекултивације старе депоније.
Према речима Александара Стевановића, члана Градског већа Града Панчева задуженог за стамбено-комуналне послове и саобраћај, на старој депонији је планирано да се изгради претоварна рампа која би се користила за претовар отпада из северних села и из града у веће камионе, што би смањило трошкове превоза до нове депоније.

_______________________________________________________________________________

Ивана Предић је полазница ЦИНС-овог тренинга у оквиру пројекта „Prove & Improve: Investigating Rule of Law in Serbia“. Текст је произведен у оквиру гранта који финансира Европска унија, додељеног у оквиру Медијског програма 2014. Садржај текста је искључива одговорност ЦИНС-а и ни у ком случају не одражава ставове Европске уније.