Поглед уназад - образовање у 2018. години

Реформе без циља

Почела је нова година и ново полугодиште у школама, а на почетку се обично осврнемо на најважније моменте у претходној години

Свакодневно видимо да се читав свет убрзано мења, много брже него што то можемо да испратимо. Нове технологије доносе велике промене и дужност и обавеза образовања су да припреме децу за све те промене и нови свет. У нашој земљи већ неколико година трају реформе у образовању и неки општи утисак нас, који смо „на терену“, је да све то већ прилично дуго траје, а да се не зна где смо кренули и шта желимо да постигнемо. Али прегледаћемо шта се то променило у претходној години.

Као прво, променио се наставни план и програм за први и пети разред основних школа, као и за први разред гимназија. Нови програми оријентисани су ка овладавању функционалним знањима и вештинама код ученика и усмерени су на процес учења и на оно што дете треба да зна на крају школске године. Највеће промене су претрпели предмети српски језик и биологија. Требало би да се у новој школској години промене планови за друге и шесте разреде и да за пар година имамо комплетно реформисано градиво.

Када већ спомињем нове технологије, велика новина и за наставнике и ученике је увођење електронског дневника.

Неколико школа на територији града Панчева су почеле да користе електронски дневник на почетку ове школске године, али уз коришћење и старог, стандардног дневника. Од септембра 2019. електронски дневник ће бити обавезан за све школе.

Највећи део посла за наставнике би требало да буде преношење комплетне документације у електронску форму, а касније би, на часовима, електронски дневник поједноставио и скратио уписивање часова, одсутних и оцена. Идеја можда и није лоша у теорији. На крају крајева, ипак је 21. век и све је већ дигитално. Међутим, уколико наставник нема уређај са приступом интернету, посао ће се удвостручити и закомпликовати. Родитељи ће добити своје притупне шифре и моћи ће да виде досије свог детета у било ком тренутку.

Са почетком ове школске године је почело је увођење дуалног образовања, о коме се много причало. Машинска школа Панчево има профил који се реализује по моделу дуалног образовања, а требало би да и Електротехничка школа „Никола Тесла“ крене са дуалним образовањем, такође. Углавном се свуда може чути и прочитати све лепо и сјајно о томе, као о свему у овој земљи, али ситуација није баш таква. Дуалним образовањем је компанија која сарађује са школом добила јефтину радну снагу и није у обавези да ученике који су се школовали на тај начин и запосли. А и зашто би, када може да поново добије нову, јефтину генерацију.

Са друге стране, поменула сам већ свет кој се брзо мења. Индустрија која је данас доминантна није постојала пре 15 година.

Не постоје више доживотни послови и доживотно знање које стичеш у школи и на факултету. Све је променљиво и млади људи морају бити флексибилни и спремни да стичу знање и кад напусте школе. Ограничити човека на тако мало образовања и један посао који би требало да раде целог живота је одлука која је већ унапред убила креативност и способност мишљења. Али, не будимо песимисти и верујмо у боље сутра.

Пре годину и по дана се причало о изградњи ученичког дома у Панчеву, урађене су и анкете по школама, и деловало је као да ће се ученици уселити већ до сетембра 2018. Међутим, од тада, нико више није ништа споменуо. С обзиром на укидање неких полазака АТП-а и на неизвесну будућност тог предузећа, сада би ученички дом заиста добро дошао школарцима који су путници.

У септембру прошле године је први разред средњих школа уписала генерација деце која би требало да има велику матуру, уместо некадашњег пријемног испита на одабраном факултету. Како ће то да изгледа, и да ли ће се факултети одрећи пријемних испита, и одакле ће деца спремати матуру, још увек се не зна. Дакле, нешто је одлучено, али се још увек ништа не зна.

Што се тиче наставника, ситуација није много промењена у односу на претходне године.

Крајем септембра је почео штрајк за који скоро нико није чуо, и врло брзо је прекинут. Прича о платним разредима је одложена за неки наредни период, обећано је повећање плате од 14 одсто, а онда је врло брзо тај проценат смањен на 9.

Највећа промена у 2018., односу на претходне године, је та што је велики број људи напустило земљу да се више никад не врате. Без обзира на све реформе у образовању, деца немају где да се запосле после школе и ми заправо школујемо дивне младе људе који ће допринети развоју неке друге земље. Мислим да нас чека још једна слична година и нек нам је свима са срећом.

Пише: Милица Гавриловић

Оставите коментар

PANpress